Makedonija ima svog kandidata za ulogu koju je u Srbiji igrao pokojni Željko Ražnatović Arkan
DOBROVOLJNI PATRIOTA: Ivan Atanasovski, „general“
Nedavni okršaji između makedonskih snaga bezbednosti i albanskih ekstremista u brdima iznad Tetova i Kumanova, te formiranje Vlade nacionalnog jedinstva u Skoplju zaokupili su pažnju svetske javnosti proteklih nedelja. Iza političke scene, međutim, sve je vidljivija frustracija slovenskog dela makedonske populacije, koja sve manje veruje svojim političarima. Opšti utisak je da su lideri vodećih partija toliko zauzeti tapaciranjem sopstvenih džepova da ne stižu da se bave spasavanjem nacije od albanskog separatizma i rastuće bede.
U takvoj atmosferi nije nimalo čudno što se sve češće čuju priče o ilegalnim „patriotskim“ grupama koje su navodno učestvovale u demoliranju više od četrdeset albanskih i muslimanskih lokala u Bitolju, kao i u nekoliko napada na albanske lokale u Skoplju. Sudeći po grafitima koji sve čećše „krase“ zidove skopskih ulica, zasad postoje bar tri takve organizacije: TMRO (Tajna makedonska vnutrašnja revolucionarna organizacija) sazdana po uzoru na izvorni VMRO; grupa „Todor Aleksandrov“, nazvana po legendarnom osnivaču VMRO-a koji je pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen 1924; i konačno, Makedonski lavovi, sazdani po uzoru na Arkanove Tigrove. Dok višednevno traganje za predstavnicima prve dve organizacije nije dalo rezultate, jedan od lidera Makedonskih lavova, koji su, ako je suditi po broju grafita, najjača ovakva grupa, ljubazno je pristao da govori za „Vreme“.
VIRTUELNIKOMANDANT: Na zakazani sastanak u skopskom Holidej Inu došao je mladić obrijane glave i impresivnih bicepsa koji se predstavio kao Ivan Atanasovski, general Lavova. „Mi smo dobrovoljačka patriotska organizacija, kao i Arkanovi Tigrovi, i želeli bismo da igramo istu ulogu kao što su Tigrovi imali u ratovima koje je vodila Srbija“, kaže Atanasovski, koji na pitanje čime se inače bavi u životu bez ustezanja odgovara „kriminalom“. Lavovi se, objašjava on, regrutuju iz redova fudbalskih navijača i mladih kriminalaca, kojima je dosadilo da gledaju kako se političari otimaju oko fotelja, umesto da brane zemlju. Novac i sve ostalo što im je potrebno dobijaju iz dijaspore, a naročito iz Sjedinjenih Država, tvrdi Atanasovski, i dodaje da za sada imaju oko pet stotina redovnih pripadnika, ali da bez teškoća mogu da regrutuju još nekoliko hiljada, ukoliko se ukaže potreba. On dalje kaže da Lavovi još uvek nemaju uniforme, jer žele da se prvo registruju kod vlasti, dok sa oružjem „nema problema“. „Život nas je naučio svemu, brate“, kaže on.
Kad je o registraciji reč, međutim, Lavovi imaju ozbiljan problem. Taj problem ima ime, prezime i nadimak: reč je o njihovom komandantu Aleksandru Bocevskom, zvanom Ace Ciganin, navodnom bivšem pripadniku Arkanovih Tigrova i legendi skopskog podzemlja. E sad, objašnjava „general“ Atanasovski, Ace je pre tri godine usred Skoplja ubio jednog albanskog dilera droge i uspeo da pobegne, ali je u odsustvu osuđen na petnaest godina robije, zbog čega je morao da napusti zemlju. „Mi nećemo da se registrujemo sve dok vlasti ne daju zeleno svetlo da nam se Ace vrati“, kaže Atanasovski. Na opasku da je malo verovatno da će makedonske vlasti abolirati takvog čoveka, odgovara: „Kao prvo, nije ubio čoveka nego stoku i time je spasao ko zna koliko dece od heroina. Trebalo bi da mu daju medalju.“ Ipak, dodaje on, Ace je spreman da odsedi neko vreme u zatvoru, ako baš mora, ali da mu se garantuje da ga Albanci tamo ne ubiju. Atanasovski tvrdi da su pregovori sa vlastima u toku i da se nada povoljnom ishodu. U međuvremenu, Ace komanduje Lavovima putem elektronske pošte.
ČEKAJUĆIHAOS: I pored toga što Atanasovski tvrdi da je Ace bio istaknuti pripadnik Arkanovih Tigrova, dvojica bivših pripadnika garde koje je „Vreme“ tim povodom konsultovalo izjavili su da se ne sećaju nikoga sa tim imenom i opisom. U svakom slučaju, Atanasovski je uveren da Vlada nacionalnog jedinstva neće uspeti da se obračuna sa terorizmom, i da će pre ili posle morati da zatraži usluge Lavova. „Ovaj narod gleda u Acea kao u Boga. Narodu treba anđeo čuvar, a Ace je jedini koji može da preuzme tu ulogu. On je nezamenljiv, baš kao i Arkan.“ Na podsećanje na Arkanov neslavni kraj u hotelu Interkontinental, Atanasovski kaže: „Izgleda da je ipak bio naivan. Ace nije takav.“ U slučaju da se borbe sa brda presele u gradove, čega se u Makedoniji ovih dana mnogi pribojavaju, „zavladaće haos, a onda se svi grehovi opraštaju“, kaže mladi „lav“.
Na osnovu činjenice da naš sagovornik potvrđuje da je nedavno imao ne baš lagodan razgovor sa službenicima makedonskog MUP-a, a u vezi sa svojim aktivnostima u Lavovima, moglo bi se zaključiti da tamošnja policija ipak koliko-toliko drži na oku ljude kao što je on. Međutim, ukoliko bi neka lokalna ili strana obaveštajna služba uzela pod svoje neku od ovakvih grupa, stvar bi lako mogla postati znatno opasnija. Uostalom, podzemne organizacije i prljavi ratovi sastavni su deo makedonske političke tradicije. „Ko se na čorbu oprži, duva i u kiselo mleko“, kaže makedonska poslovica koje se ovih dana treba češće prisećati.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Američki predsednik Džozef Bajden dozvolio je Ukrajini da gađa Rusiju američkim oružjem dugog dometa. Donald Tramp je najavljivao smanjenje pomoći Ukrajini, a sada mu sledi još teži težak zadatak, da spreči globalnu konfrontaciju
Odluka još dva meseca aktuelnog predsednika SAD da dozvoli Ukrajini korišćenje američkih raketa u ratu sa Rusijom predstavlja značajnu promenu politike Vašingtona u ukrajinsko-ruskom sukobu
Navodno su hiljade vojnika iz izolovane Severne Koreje već u Rusiji. Tamo će, kažu sagovornici DW, videti relativno blagostanje i propitati zvaničnu propagandu Pjongjanga. Ali, šta kada se vrate?
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!