Ladenova ili Sadamova „ruka“

Posle kratkotrajnog zatišja, iz Iraka opet stižu loše vesti. Serije takoreći istovremenih bombaških napada u glavnom gradu i drugim delovima zemlje podsećaju da je relativno miran period posle izbora bio tek kratak predah i da je mir na staklenim nogama. No, taktika pobunjenika i terorističkih grupa okupljenih oko najvećeg američkog neprijatelja posle Osame bin Ladena, Abu Musaba al Zarkavija, donekle je uzela drugi tok i na meti su sve češće pripadnici snaga bezbednosti Iraka. Početkom nedelje je u svojoj kući ubijen general-major Adnan Karagoli, savetnik u ministarstvu odbrane prelazne vlade. Destorica naoružanih i maskiranih muškaraca upala su u njegovu kuću i sasula u savetnika kišu metaka.

Može se, zapravo, reći da je taktički obrt ekstremista u Iraku samo prilagođavanje na vesti koje ovih dana stižu iz Vašingtona i Pentagona. Visoki zvaničnici američke administracije, uključujući i sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda koji je nedavno boravio u Bagdadu, sve glasnije potvrđuju da je datum povlačenja iz Iraka mnogo bliži nego što se ranije mislilo. Promena kursa u Vašingtonu odražava se i na to što će milijarde koje je Kongres odobrio za obnovu zemlje sada biti preusmerene na obuku i osposobljavanje iračke vojske i policije, kako bi se nosili sa bezbednosnim izazovima u zemlji, a kojih je mnogo.

ESKALACIJA: Analitičari i novinari sa terena izveštavaju da su brojni infrastrukturni programi obustavljeni, pa se i u Kurdistanu, najmirnijem delu zemlje, gde je kurdska većina najnaklonjenija američkim snagama, polako gubi vera u to da će i njihova deca dočekati bolje dane. Nestašica struje i vode u nekim područjima toliko je akutna da se zaraze šire u vidu epidemije.

Združena akcija američkih i lokalnih snaga napredovala je u borbi protiv pobunjenika i zaista je uništeno nekoliko pobunjeničkih ćelija, mahom u takozvanom sunitskom trouglu, predelu zemlje gde je otpor Amerikancima i naporima lokalnih lidera da pokrenu politički proces u zemlji najžešći Međutim, svaki napredak u Iraku kao da je osuđen na eskalaciju nasilja koje zemlju malo-malo pa gura na ivicu haosa. Celu prethodnu nedelju obeležili su otmice, ubistva i ekplozije bombaša samoubica. No, meta terorista sve su ređe američki vojnici, što je Pentagonu i Vašingtonu dalo ideju da najave povlačenje već početkom naredne godine, a sve češće sami Iračani. Drugim rečima, meta terorista nisu više „strani okupatori“ koliko „domaći izdajnici“.

Vašington i CIA odavno za ove napade krive jordanskog teroristu Abu Musada al Zarkavija. Po omrazi koju pomen njegovog imena izaziva u Americi, prestonicama Zapada i određenim zemljama iz regiona, Al Zarkavi je stao rame uz rame sa američkim neprijateljem broj 1, Osamom bin Ladenom. U skladu s tim, Amerika je isprva nudila deset miliona dolara za njegovu glavu, ali je prošle godine nagradu povisila na čak 25 miliona dolara, što je suma koju je nudila i za vođu Al Kaide Bin Ladena. Nagrada za Bin Ladenovu glavu sada iznosi 50 miliona dolara.

Svet je Al Zarkavija, čije je pravo ime kako se nagađa, Ahmed Fadil Nazal al Halajle, čuo od bivšeg šefa diplomatije u Bušovoj prvoj vladi Kolina Pauela, kada je Pauel u UN-u ubeđivao saveznike da je invazija na Irak jedino valjano rešenje. Mnogo toga što je Pauel tada izrekao o Al Zarkaviju ispostavilo se da nema pokrića u realnosti, jer je to bilo vreme sumraka CIA, a ne zlatno doba glavne američke obaveštajne službe. Međutim, Al Zarkavi je od kraja rata svet ubedio u svoje postojanje, jer za sobom ostavlja lokve krvi i odsečene glave.

NEZVANIČNI ŠEF AL KAIDE: Kao i o svim članovima podzemlja, i o nezvaničnom šefu ispostave Al Kaide u Iraku, za šta se Al Zarkavi smatra, zna se dosta, ali uvek premalo. Podatak o njegovom identitetu koji se najčešće pominje jeste i to da je Al Halajle, alijas Al Zarkavi, Palestinac rođen u Jordanu 1966. Sudeći po fotografijama koje kruže medijima i interentom, reklo bi se da je zbilja reč o čoveku koji se bliži svojim četrdesetim. Priča se da je već kao mlad bio delinkvent i da je izbačen iz škole. Krajem osamdesetih, kao mladić odlazi u Avganistan da se bori protiv sovjetskih snaga, i tu počinje njegov flert sa mudžahedinima. Odatle, kako se nagađa, potiču njegova poznanstva sa Bin Ladenom i mnogim drugim poznatim svetskim teroristima vičnim baratanju eksplozivnim napravama i bojnim otrovima.

Jordan je, poput nekih drugih bliskoistočnih zemalja, prvi osetio opasnost od mudžahedina, znači mnogo pre Zapada i Amerike kojima su mudžahedinske snage u doba hladnog rata na nekim mestima bile od prilične koristi. Početkom 90-ih Al Zarkavi se vraća u Jordan, gde ga vlasti odmah hapse. Iz zatvora će izaći nakon sedam godina kao prekaljeni radikal. Nedugo potom beži u Pakistan, zemlju koja slovi za moćnog tutora talibana, gde se njegov „čelik“ dodatno „kali“.

Iz podataka o njemu nazire se jedan životni put tipičan za ljude njegovog kova i većinu otpadnika s kraja XX i početka XXI veka. Burna mladost, delinkvencija, zatvorsko iskustvo, rat kao prilika da se životna znanja najbolje upotrebe na strani onoga koji daje više.

No, kao što je to slučaj i sa ostalim otpadnicima, teško je razabrati šta je istina, a šta mitologija. Tako, na primer, njegove veze sa Al Kaidom nisu ni izbliza tako jasne kako se smatra, jer je Vašington u više navrata isticao da je on Bin Ladenova produžena ruka u Iraku. Izvesno je da su Al Zarkavi i Bin Laden na više mesta ukrštali puteve po istoj onoj mapi po kojoj su im se ukrštali i interesi, ali ima onih koji tvrde da Al Zarkavi nikada zapravo nije želeo da se stavi u službu Bin Ladena, već je imao sopstvene planove, da svrgne jordanskog kralja i u zemlji uspostavi šerijatsku vlast. I ovde je prilično jasno da teroristi njegovog kova verski fanatizam služi samo kao ideološka maska borca za pravdu, po čemu se takođe ne razlikuje mnogo od njegovih kolega gonjenih drugim ideologijama i religijama.

Jordan ga u odsustvu osuđuje na smrt i vodi još odlučniju borbu protiv političkih neprijatelja od kojih su mnogi završili kao još veći fanatici, kao što često biva sa političkim osuđenicima kriminalne prošlosti.

Al Zarkavi se, dok je bio na privremenom radu u Pakistanu i Iranu, bavio i „prosvetiteljskim“ radom, pa je obučavao talibansku omladinu i ostale zanesene polaznike upotrebi eksploziva i drugih opasnih hemijskih sredstava.

Za vreme američke invazije na Avganistan, Al Zarkavi se, kako se pominje, sklonio u Iran, odakle je pre početka invazije na Irak stigao i na sever zemlje, među Kurde. Tamo je naišao na grupu od 700 tvrdokornih kurdskih militanata, 700 fanatika, koji su jedva čekali američke napade kako bi iskoristili priliku i Kurdistan poveli u nezavisnost. Tada je prvi put ozbiljno zapao za oči Amerikancima. No, kako su veze između Al Kaide i kurdskih militanata iz Ansre prilično nategnute, ima razloga da se veruje da je Al Zarkavi privremeno utočište tu pronašao zbog blizine Turske i Avganistana. Kolin Pauel je u jeku priprema za rat u Iraku i napora američke administracije da Sadama Huseina prikaže kao đavola lično, iračkog diktatora povezao sa Al Kaidom upravo preko Al Zarkavija. Al Zarkavi je, navodno, morao da amputira nogu zbog neke povrede i Sadam mu je omogućio da se operacija obavi u bolnici u Bagdadu 2002. godine, kada mu je ugrađena proteza.

No, to je pojedinost oko koje se neće svi složiti, kao što se ne slažu svi sa ocenom da je Al Zarkavi Al Kaidin čovek.

SVETSKA „SLAVA“: U februaru prošle godine američki zvaničnici izjavili su da je obaveštajna služba uhvatila Al Zarkavijev proglas kojim nagovara Iračane da „sprže zemlju pod nogama okupatora“. Mesec dana kasnije, Al Zarkavi je pomenut kao glavni organizatror terorističkog napada na voz u Madridu.

Sledećeg meseca pojavljuje se video kaseta na kojoj se, navodno, obraća Al Zarkavi lično. U njoj se on hvali da stoji iza brojnih napada na američke snage u Iraku, i tada SAD povećavaju nagradu za njegovu glavu.

Već narednog meseca njegova slava dostiže svetske razmere, kada se na internetu pojavio snimak pod nazivom „Šeik Abu Musab al Zarkavi kolje američkog nevernika svojim rukama“. Pred očima kamera zaklan je američki humanitarni radnik Nikolas Berg.

No, kao što biva, mnogo toga ostaje nejasno u vezi sa Al Zarkavijem, jasna je jedino krvava poruka koju voli da šalje. „Njusvik“ je, tako, svojevremeno sumirao zbir saznanja o Al Zarkaviju: „Upadljivo je da mi sa sigurnošću čak ne znamo ni koliko nogu ima Al Zarkavi, a kamoli da li je ovaj jordanski terorista povezan sa nedavnim nasiljem u Iraku.“

Dok se to ne utvrdi, sva je prilika da će se u Iraku zakotrljati još mnoge glave.