Za „Vreme“ iz Soluna
Bila je to teška pobeda, ali jedinstvena i važna utoliko pre što nosi poruku svim narodima Evrope i sveta. Dokaz za to koliko su ovo bili važni izbori bilo je i prisustvo više od hiljadu novinara, reportera i televizijskih ekipa iz celog sveta, koji su bukvalno kampovali u centru Atine prenoseći iz minuta u minut razvoj događaja. Brojne delegacije evropskih levičarskih stranaka, kao što su nemačka Levica i španski Podemos, ali i mnogi obični građani sa svih strana Evrope su u nedelju u centru Atine igrali i pevali zajedno sa oduševljenim pristalicama Sirize koji su slavili trijumfalnu pobedu. Među njima je bilo i novih ekonomskih emigranata, kao što je dvadesetsedmogodišnji Dimitris Papanikolau koji je doputovao da glasa čak iz Nemačke, u koju je bio prinuđen da ode da radi zbog ekonomske krize u Grčkoj. „Došao sam da glasam jer su ovo bili najkritičniji izbori u savremenoj grčkoj istoriji. Želeo sam da budem tu i svojim glasom pomognem da se vrate nada i osmeh na lica mojih krizom iscrpljenih sugrađana“, rekao je Papanikolau.
NADA VS STRAH: U nedelju uveče na Trgu Propilea, u centru Atine, osmeh zaista nije silazio sa radosnih lica hiljada oduševljenih pristalica Sirize koji su se okupili kako bi čuli trijumfalni govor Aleksisa Ciprasa: „Grčki narod danas piše istoriju. Dao nam je čisto, jasno i nedvosmisleno naređenje: Grčka mora da okrene list. Ostavlja iza sebe iscrpljujuće mere štednje i katastrofu i kreće dalje čvrstim korakom, sa optimizmom i nadom. Od sutra nas čeka težak posao. Mi ćemo ponovo izgraditi domovinu na novim osnovama. Danas ne postoje pobednici i gubitnici. Pobedila je Grčka rada, stvaralaštva i civilizacije. Grčka koja se bori i nada… Naša pobeda je istovremeno i pobeda svih evropskih naroda koji se bore protiv drastičnih mera štednje. Imajući za glavni kriterijum društveni interes, uveravam vas da će nova grčka vlada da sarađuje i pregovara sa svojim evropskim partnerima tražeći pravedno i održivo rešenje po pitanju duga“, rekao je Cipris. Završavajući govor, najmlađi premijer u istoriji grčke demokratije je još jednom naglasio, dok je sa razglasa odjekivala čuvena pesma grupe Kleš Rock the Casbah: „Naši prioriteti će biti suočavanje sa najakutnijim problemima krize, uspostavljanje pravde za narod, raskid sa etabliranom i višedecenijskom patologijom društva, promovisanje strukturalnih reformi. Naš cilj je da vratimo narodu nadu, osmeh i izgubljeno dostojanstvo.“
Odmah nakon objavljivanja prvih rezultata koji su pokazivali ubedljivu pobedu Sirize, Grci iz svih krajeva zemlje, naročito u Atini, Solunu i na Kritu, izašli su na ulice da proslave trijumf. Slavilo se i u kafani u epirskom selu Atamanio, u severozapadnoj Grčkoj, odakle su poreklom Ciprasovi roditelji, a neki uzbuđeni seljani su plakali od sreće što je „njihove gore list“ postao ne samo premijer nego i lice dana na celoj planeti. Iako su izbori održani usred zime, vreme je poslužilo, temperatura je u proseku bila 15 stepeni u plusu, tako da su ljudi mogli da daju sebi oduška i raduju se na ulicama što će konačno moći da se oslobode od nehumanih mera štednje i povrate svoje živote koje kao da im je neko ukrao prethodnih godina.
Na licima nada pomešana sa strahom od neizvesnosti. Ali niko nije želeo ni da pomisli šta će biti ako nova levičarska vlada ne ispuni njihova očekivanja. „Čujete li ovaj zvuk?“, pitao je u mikrofon devedesettrogodišnji poslanik Sirize u Evropskom parlamentu, narodni heroj Manolis Glezos, koji je kao šesnaestogodišnjak 1941. skinuo nacističku zastavu sa Akropolja. „To nam istorija kuca na vrata!“
HUMANITARNA KATASTROFA: Za one koji prate ekonomsko-političku situaciju u Grčkoj od 2010, kada je počela velika recesija i sprovođenje mera stroge štednje koju je nametnula Trojka (MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija) a koje je podržavala prethodna vlada (partija levog centra PASOK i stranka desnog centra Nova demokratija), do ubedljive pobede Sirize nije došlo ni iznenada ni slučajno. Da bi se desio ovaj politički zemljotres, trebalo je da se poklope mnogi faktori.
Pre svega, ekonomska i socijalna situacija u Grčkoj u poslednje četiri godine za većinu stanovništva je postala nepodnošljiva. BDP zemlje je opao za 25 odsto u odnosu na 2008, javni dug je povećan sa 108 na 177 odsto BDP-a; zvanična nezaposlenost je dostigla 28 odsto (60 odsto kod mlađih od 24 godine); prosečni raspoloživi prihodi Grka su se smanjili za 40 odsto, jer su za toliko smanjene plate i penzije. Istovremeno su povećane sve vrste poreza, posebno za mala i srednja preduzeća. Na primer, jedan samostalni preduzetnik koji za godinu dana nije imao nikakve prihode od svog posla, ali ima u posedu jedan stan i jedan auto, morao je da plati godišnji porez najmanje 5000 evra, zbog takozvane „pretpostavke o prihodima“, ali i 4000 evra godišnje za obavezno socijalno osiguranje. Ako nije imao da plati (otkud bi imao?), onda mu je poreska služba pretila zatvorom i oduzimanjem imovine zbog duga prema državi.
Sa takvim „terorističkim“ merama je grčka država pokušavala da skupi „krvavi“ porez od bivše srednje klase i sitnih preduzetnika, kako bi ostvarila primarni suficit koji je zahtevao Trojkin „Program spasa“. U isto vreme su bogati Grci mogli neometano da uživaju u svom bogatstvu koje su izneli u švajcarske banke ili pak nisu plaćali poreze jer su imali ofšor kompanije. Grčki oligarsi su nastavili da uživaju u svojim tradicionalnim poreskim privilegijama zahvaljujući kojima je, na primer, godišnji porez za jedan tanker bio manji nego porez koji su plaćali njegov kapetan ili mornari koji na njemu rade. To je samo jedan od primera iz niza provokativnih nepravdi koje su naterale građane, već pale na kolena, da ustanu i viknu: „Dosta!“
Za vreme ekonomske krize grčko društvo je konstantno tonulo u sve veću humanitarnu katastrofu. U roku od četiri godine Grčka, koja je 2008. godine bila jedna od 25 zemalja sveta sa najvišim životnim standardom, spala je na to da joj je dve trećine stanovnika siromašno ili na rubu siromaštva, da 60 odsto stanovništva ima neodrživa dugovanja prema bankama, državi i osiguravajućim društvima. Tri stotine hiljada domaćinstava nemaju struju već mesecima. Hiljade beskućnika i siromašnih se hrane svakodnevno u javnim kuhinjama, a od početka krize je oko 6000 ljudi izvršilo samoubistvo. U međuvremenu je oko 400.000 Grka, uglavnom mladih naučnika i fakultetski obrazovanih, emigriralo kao jeftina radna snaga, najčešće u zemlje severozapadne Evrope. Kompletna srednja klasa, koja je tradicionalno podržavala PASOK i Novu demokratiju, našla se pod nepodnošljivim pritiskom i konačno doživela krah. Previše je ljudi ostalo bez posla, kuća i stanova, a pre svega bez osnovnog ljudskog dostojanstva. Ljudi su postali razočarani, frustrirani, uplašeni i besni.
Levica, a posebno Siriza, pretvorila je sve to nezadovoljstvo i ogorčenje u oružje za borbu protiv do sada primenjene politike i vlasti koja joj je služila, istovremeno potpirujući nadu da može pregovorima postići bolje uslove za vraćanje duga, kao i da će poreska politika biti pravednija. Bes i nepodnošljive mere štednje, u kombinaciji sa nadom u bolju budućnost, bez prezaduženosti, doveli su Sirizu do pobede. „Teška kazna od srednje klase“, bio je naslov članka u konzervativnom listu „Demokratija“, koji je pokušao da objasni uzrok velikog poraza Nove demokratije.
Osim navedenih, u te uzroke spada sigurno i mizerna Samarasova predizborna kampanja, koja se bazirala uglavnom na blaćenju Sirize. Sada već bivši grčki premijer pokušao je da zadrži svoje konzervativne glasače igrajući na kartu zastrašivanja, kao što je radio i na izborima u maju i junu 2012. govoreći da će, ako pobedi Siriza, Grci propasti i bankrotirati a „komunisti će im uzeti kuće“. Ali od 2012. su prošle dve i po godine i uvedene su još gore mere štednje, koje su još više pogoršale ionako tešku situaciju većine Grka, naročito srednje klase, koja je sve izgubila pa više nije imala čega da se plaši. Njihove kuće nisu zaplenili komunisti nego banke i država. Samaras je i ovoga puta probao da „proda“ Grcima hladno jelo straha, ali ovoga puta mu nije uspelo, jer kako kaže jedna grčka poslovica: Pokisao se kiše ne boji.
SIRIZINA OBEĆANJA: Nasuprot Samarasovoj kampanji zastrašivanja, Siriza je razočaranom narodu ponudila nadu pod imenom „Solunski program“, koji je Aleksis Cipras izneo u septembru 2014. na Međunarodnom sajmu u Solunu. Ovaj program obuhvata pre svega suočavanje sa humanitarnom krizom, hitne mere za ponovno pokretanje ekonomije, nacionalni plan za oporavak rada, ali i institucionalne i demokratske reforme političkog sistema i države. U okviru rešavanja humanitarne krize Sriza je obećala da će dati besplatnu električnu energiju za 300.000 domaćinstava kojima je struja isključena a nalaze se ispod granice siromaštva; predviđaju se subvencionisana prehrana sa kuponima za 300.000 porodica bez prihoda, besplatne medicinske usluge za sve i drastično smanjenje poreza na lekove; obezbeđivanje skrovišta beskućnicima, podrška onima sa najnižim penzijama, besplatna karta za javni prevoz nezaposlenima.
Što se tiče onog dela Solunskog programa koji obuhvata mere za ponovno pokretanje realne ekonomije, Siriza predlaže direktno ukidanje poreza na sitne nekretnine, povratak prava na neoporezovanih 12.000 evra godišnje, zabranu svake aukcije tj. oduzimanja nekretnine u kojoj dužnik stanuje, kao i regulisanje tzv. „crvenih kredita“ i svakog duga na mnogo rata. Ovaj program takođe najavljuje osnivanje razvojne banke i preraspodelu duga građana bankama i državi na mnogo rata, i to pod uslovom da rate ne prelaze 30 odsto godišnjeg prihoda dužnika; predviđa i ukidanje zatvorske kazne za dužnike državi i ponovno uspostavljanje zakonom zagarantovanog minimalca od 751 evra za sve.
Pominje se i osnivanje banaka sa posebnim namenama, koje će pomagati sitnim preduzetnicima, poljoprivrednicima i projektima koji će moći odmah da obezbede 300.000 radnih mesta u privatnom i javnom tj. državnom sektoru. U oblasti upravljanja zemljom, Siriza obećava da će promovisati suštinske promene i reforme što se tiče funkcionisanja države, kako bi bila jeftinija i efikasnija. Program predviđa formiranje umanjene vlade sa samo deset ministarstava, ukidanje mnogih beskorisnih državnih organa i ponovno otvaranje javne radio-televizije ERT, kao i ponovno zapošljavanje radnika i službenika koji su protivustavno otpušteni. Najavljuje se odlučna borba protiv korupcije, birokratije, utaje poreza, krijumčarenja goriva i cigareta, „crnog novca“ preko ofšor kompanija, povećano oporezivanje visokih primanja i velikih nekretnina, uz istovremenu obnovu proizvodnih modela zemlje, kako bi grčka ekonomija proizvodila više nego što troši.
NI SUKOB NI POTČINJAVANJE: Što se tiče javnog duga, Siriza je obećala grčkom narodu da će povesti ozbiljne pregovore sa poveriocima i zahtevati „šišanje“ većeg dela duga, kako bi zemlja imala neki period u kome će plaćati samo kamate, pod uslovom da rate duga koji otplaćuje budu veće što je veći razvoj grčke ekonomije. „Naši poverioci treba da postanu naši partneri u razvoju, a ne u propasti zemlje!“, rekao je Cipras.
Većina Grka ne očekuje da nova vlada ispuni sva obećanja. Uostalom, mnogo su puta u prošlosti bili prevareni. Ali, „ako ispune čak i dva od deset obećanja, ja ću biti zadovoljan“, rekao je Makis Andoniadis, koji je u zadnji čas odlučio da glasa za Sirizu. „Ono što mi je najvažnije od svega jeste da osećam da se neko bori za dostojanstvo ovog naroda.“
No šta ako Brisel, Berlin i MMF odbiju sve predloge nove levičarske vlade i traže od nje da se ponaša „realno“ i da nastavi istu politiku štednje i memoranduma „kako bi izbegli bankrot zemlje“? Za Sirizu postoji samo jedan odgovor: „Zemlja je već bankrotirala i ne trebaju joj beskonačne mere štednje i novi krediti kako bi mogla da otplaćuje stare. Ono što joj je potrebno je otpis duga kako bi se uštedeo novac koji će koristiti za rešavanje humanitarne krize i doprineti ekonomskom rastu. Nećemo zatvoriti bolnice i škole, nećemo pustiti decu da gladuju i porodice da budu bez struje samo da bismo mogli da otplaćujemo dug“, ponavlja Cipras. Ali dodaje i da je spreman da pregovara sa evropskim partnerima kako bi se pronašlo uzajamno korisno rešenje i kako bi zemlja ostala u evrozoni. „Ne želimo ni sukob ni destrukciju, ali ni jednostranu potčinjenost. Udružićemo se i sa crnim đavolom ako treba, samo da uspemo“, izjavio je svojevremeno Cipras.
ATEISTA CIPRAS I NJEGOV KONZERVATIVNI PARTNER: Aleksis Cipras, međutim, ne veruje ni u bogove ni u đavole. Ovaj harizmatični četrdesetogodišnji građevinski inženjer i magistar urbanizma, poreklom iz srednjeg sloja društva, bio je politički aktivan član KNE (Komunistička partija Grčke) još dok je bio učenik i student, da bi je kasnije napustio i pridružio se proevropskoj levoj koaliciji, koja je postepeno evoluirala u današnju Sirizu. Osim što je najmlađi grčki premijer, Cipras ne pripada nijednoj od bogatih ili tradicionalno politički moćnih porodica (kao što su Papandreu, Karamanlis, Samaras). Pored toga, zvanično je ateista, živi sa suprugom već 20 godina nevenčan, pošto su potpisali civilni sporazum o partnerstvu, i imaju dvoje nekrštene dece, što je gotovo nezamislivo u jednoj religiozno konzervativnoj pravoslavnoj zemlji kao što je Grčka. Tako je i prvi premijer u istoriji grčke državnosti koji je 26. januara preuzeo svoju dužnost uz civilnu, a ne versku zakletvu.
Odmah posle toga je otišao da položi cveće na Streljanu Kesarijani, mesto gde su nacistički okupatori vodili na streljanje grčke antifašiste. Tim simboličnim činom je odao počast istorijskoj borbi levice, ali i poslao poruku Evropi da Siriza ima nameru da traži od nemačke odštetu za prisilni okupacioni kredit, ratnu odštetu koja joj pripada i koju nikada nije dobila. „Ne dugujemo samo mi njima, nego i oni nama“, podseća novi grčki premijer.
Ironija je, međutim, da je Sirizi bilo potrebno još samo 0,5 odsto glasova pa da ima apsolutnu većinu u novom parlamentu. Pošto je nije postigla, odlučila je, na opšte iznenađenje, da sarađuje sa strankom desnog centra ANEL (Aneksartitoi Ellines, Nezavisni Grci), na čelu sa Panosom Kamenosom, koja je dobila 4,7 odsto glasova i 13 poslanika. Siriza je za koalicionog partnera izabrala ovu stranku, a ne partiju Potami (Reka), kao što su mnogi očekivali, jer Potami nema jasan stav protiv Memoranduma Trojke niti insistira na otpisivanju duga, već na ostanku u evrozoni po svaku cenu. Za razliku od Reke, ni za Sirizu ni za Nezavisne Grke evro ne predstavlja tabu. Ove dve stranke su se saglasile o najvažnijim temama kao što su ukidanje Memoranduma, prekid saradnje sa Trojkom i otpis duga, ali se dijametralno ne slažu po takozvanim nacionalnim pitanjima i po emigrantskom pitanju. Na primer, ANEL je postavio crvenu liniju na pitanje imena Makedonije, od koje neće odustati sve dok učestvuje u vladi, tako da će Siriza morati da zamrzne svaku diskusiju sa Skopljem o tom problemu. A pošto lider ANEL-a preuzima i Ministarstvo odbrane, onda će verovatno nova grčka vlada u svojoj spoljnoj politici predstavljati jednu vrstu „levog patriotizma“, oblik koji je potpuno neuobičajen za Evropu. Cilj je, kako je rekao Panos Kamenos, „da Grci ujedinjeni krenu u novi dan, uz poštovanje suvereniteta zemlje, demokratije i ustava“.
Nema sumnje da za Grčku počinje nova epoha. Ostaje da se vidi koliko će biti produktivna za ovu zemlju i njen narod. Hoće li noćne more dugogodišnje krize biti zaboravljene i nestati, ili će se snovi i nade koje gaji Siriza pretvoriti u nove noćne more? U svakom slučaju, Aleksis Cipras je do sada pokazao da je veliki borac, poznat po vrednoći i upornosti, koji se odlično nosi sa teškoćama kada želi da ostvari neki cilj. Uostalom, „nema uspeha bez prepreka“, kao što je davno rekao grčki tragičar Sofokle.
