Branko Crvenkovski novi je predsednik Makedonije. Na vanrednim predsedničkim izborima, posle tragične pogibije Borisa Trajkovskog, on je u drugom krugu održanom 28. aprila pobedio Saška Kedeva, kandidata VMRO-DPMNE.
Izbori nisu mogli da prođu bez izvesnih problema. Posle prvog kruga, zbog malog odziva birača, sa neizvesnošću se očekivao drugi krug i izlazak neophodnih 50 odsto glasača; utoliko pre što su neke partije, poput Demokratske partije Albanaca i Demokratske alternative, pozivale na bojkot izbora. Na kraju, i pored osporavanja izbornih rezultata od strane VMRO-DPMNE, priznat je izborni ishod.
Pred Crvenkovskim je sada težak zadatak u ulozi naslednika Borisa Trajkovskog, čiju politiku on namerava da sledi, bez obzira na to što formalno pripadaju različitim političkim opcijama. Pred novim predsednikom su veliki problemi, pre svega dalja primena Ohridskog sporazuma, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, nezaposlenosti. Dosadašnji premijer nastavak reformi, kao i dalje približavanje evroatlantskim integracijama smatra imperativom svoje politike.
Novi predsednik moraće da se povuče sa premijerskog položaja, a najavljuje da više neće biti ni predsednik Socijaldemokratskog saveza Makedonije (kada je postao predsednik, Trajkovski je istupio iz članstva VMRO-DPMNE!). Zato su sve češće glasine da Makedoniju na jesen očekuju novi parlamentarni izbori. Posle pobede Crvenkovskog i sve slabijih rezultata VMRO-DPMNE, SDSM želi da iskoristi situaciju i obezbedi nov četvorogodišnji mandat. Kako je SDSM klasična liderska partija, još se ne zna ko će naslediti Crvenkovskog, ali je sigurno da neće uživati njegovu popularnost. Parlamentarni izbori biće prilika da se budućem premijeru obezbedi legitimitet, a SDSM, u koaliciji sa Partijom za demokratsku integraciju, smatra da će ih sigurno dobiti.
„Predsednički izbori u Makedoniji svakako će uticati na stabilizaciju stanja u ovoj zemlji i njenu dalju integraciju u EU i NATO. To jednostavno proizlazi iz činjenice da je Branko Crvenkovski, novoizabrani predsednik Makedonije, bio predsednik koalicione vlade u čijem je radu učestvovala i vodeća albanska Demokratska unija za integraciju. Vladajući Socijaldemokratski savez Makedonije i Demokratska unija za integraciju nastaviće da primenjuju Ohridski sporazum što će omogućiti da Makedonija postane funkcionalna država, i samim tim jedan od kandidata za ulazak u EU i NATO zajedno sa drugim državama Zapadnog Balkana. Ukoliko se u potpunosti primeni Ohridski sporazum, to će dovesti do stvarnog suživota u ovoj zemlji, kao i do prestanka postojećeg paralelnog života dveju zajednica. Na tom putu će Makedonija imati punu podršku Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Važno je naglastiti da primena pojedinih odredbi Ohridskog sporazuma zavisi od finansijske podrške EU-a i SAD’’, kaže u razgovoru za „Vreme“ Dragan Đukanović, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, ocenjujući aktuelnu situaciju u susednoj zemlji.
Prema njegovim rečima, Branko Crvenkovski će ostati na kursu koji je trasirao Trajkovski, kao ličnost koja će pokušati da integriše podeljeno makedonsko društvo. Boris Trajkovski je bio garant sprovođenja Ohridskog sporazuma. Njega su u tim nastojanjima podržavali i Makedonci i Albanci. Iako predsednik Makedonije, prema postojećem ustavu, ima mala ovlašćenja, ova funkcija ima izvesnu moralnu težinu.
Po njegovoj oceni, takođe, Crvenkovski je dorastao tom zadatku. „On ima vodećeg partnera na albanskoj strani (Demokratsku uniju za integraciju) i može uticati na dalji tok sprovođenja navedenog sporazuma. Štaviše, njegovim izborom za predsednika države potvrđuje se opredeljenost velikog broja i Makedonaca i Albanaca za nastavak takve politike. S druge strane, partija Branka Crvenkovskog se tokom protekle dve godine pokazala kao dobar koalicioni partner i uspela je da smanji otvorenu netrpeljivost makedonske javnosti prema albanskoj etničkoj zajednici.“
SMIRIVANjE: Na kritiku opozicionih partija koje optužuju Crvenkovskog da je Albancima ponudio mesto potpredsednika i neke nove resore u Vladi Makedonije u zamenu za podršku na izborima, naš sagovornik iznosi stav da one ne stoje.
Po njegovom mišljenju, naime, Albanci ne mogu dobiti visoke funkcije u makedonskoj administraciji. To bi bio vrlo rizičan potez koji makedonska javnost sigurno ne bi prihvatila. Albanska zajednica, međutim, može da računa na ona mesta na koja imaju pravo prema Ohridskom sporazumu, na primer na trećinu sudija u Ustavnom sudu, uticaj na izbor ombudsmana i šefove lokalne policije u opštinama Zapadne Makedonije.
S tim u vezi, Đukanović prognozira da će političko tlo u Makedoniji ostati bez većih potresa i da ga neće ugroziti nove eventualne akcije albanskih ekstremista i paravojnih formacija. Naprotiv, očekuje da će situacija i dalje da se smiruje nakon potpune primene Ohridskog sporazuma, pre svega na lokalnom nivou, kao i u visokom školstvu i oblasti kulture. Njegovo dalje sprovođenje trebalo bi da dovede do pune integracije Albanaca u javni život, kako na lokalnom tako i na državnom nivou.
Što se tiče opozicione VMRO-DPMNE, Dragan Đukanović na kraju razgovora kaže: ’’Evidentno je da VMRO-DPMNE na izborima dobija sve manje glasova. I kada su bili na vlasti, imali su manjinsku vladu. Sigurno je da će nastaviti parlamentarnu i vanparlamentarnu borbu. Nedavno je VMRO izabrao novog lidera i trebaće vremena da se prilike u samoj stranci stabilizuju. Ne mislim da će ova partija nastaviti sa neredima, jer ona ne može da mobiliše velik broj ljudi. To se potvrdilo tokom prošlonedeljnih demonstracija. Dakle, demonstracije koje je organizovao VMRO neposredno posle proglašenja izbornih rezultata, pokazalo se, nemaju nikakav uticaj na unutrašnju stabilnost zemlje. Predsedničke izbore, važno je napomenuti, OEBS ocenio kao fer i poštene.“
