Ko može bolje od nje

Ovog juna u Velikoj Britaniji zvanično počinje proslava zlatnog jubileja: 50 godina na prestolu kraljice Elizabete II. Sve je isplanirano kao najvažnija vojna operacija: konjičke parade, izložbe cveća, festivali, koncerti, šeširi, zastavice, misa u Sent Pol katedrali, prijemi, šampanjac i Good save the queen… U engleskoj himni ne moli se Bog da spase Veliku Britaniju ili narod, već – kraljicu. Cinici kažu, Bog izgleda jeste spasao kraljicu. Danas čak ni antimonarhisti ne pokušavaju da kraljicu pošalju u penziju. A ni 75-godišnja Elizebeta II ne namerava da se povuče.

Za prosečne Britance Kraljica je simbol tradicije. Ili, kao što je Šerlok Holms rekao dr Votsonu: „Ti si jedina fiksirana tačka u životu koji se menja!“

RASPAD IMPERIJE: Malo je monarha koji su pola veka na prestolu. Kraljica Elizabeta II je do sada ispratila devet premijera: Vinston Čerčil je bio prvi, Toni Bler je deseti.

Elizabeta II nadmašila je najpopularnijeg britanskog monarha, prema anketi BBC-ja to je „devičanska kraljica“ Elizabeta I, koja je vladala 45 godina, ali još nije dostigla kraljicu Viktoriju koja je na prestolu provela 64 godine!

Kraljica Elizabeta II je čukun unuka kraljice Viktorije, baš kao i njen muž Vojvoda od Edinburga koji je takođe njen čukun unuk! U njihovim žilama teče zapravo nemačka krv: Elizabeta II je izdanak porodice Zaksen-Koburg-Gota koja je 1917. izabrala ime Vindzor (po zamku). Vojvoda od Edinburga potiče iz porodice Batenburga koja se u engleskoj verziji naziva Mountbaten.

Kao što i ova porodična „neobična koincidencija“ ilustruje, kraljica Viktorija se planski, vešto pletući bračne veze svojih potomaka, infiltrirala na gotovo sve evropske dvorove, praveći dinastičke saveze i manipulišući, koliko god je to bilo moguće, politikom raznih zemalja. Njena najstarija ćerka udala se za nemačkog cara, jedna njena unuka bila je udata za ruskog cara, druga za grčkog kralja, treća za španskog, a četvrta za norveškog! Praunuke su se poudavale za kraljeve Rumunije i Švedske, a nisu preskočene ni kraljevske kuće Jugoslavije i Danske! Sinovi i unuci su se po pravilu ženili onim bezbrojnim nemačkim princezama… Pisac Viktorija Grending kaže da je ovako razgranata britanska kraljevska porodica izgledala, pre svetskih ratova i talasa revolucija, kao neka međunarodna korporacija ili obeveštajna mreža s filijalama u svakom glavnom gradu.

Britanski analitičari tvrde da ta pomalo dosadna, tetkasta kraljica, čiji šeširi i kostimi još prate modu pedesetih, koja više voli društvo konja i kučića nego ljudi, ipak nije napravila nijedan krupan politički gaf za razliku od svog oca kralja Džordža VI, koji je podržao Minhenski sporazum 1938. i Čemberlenovu politiku „smirivanja“ Hitlera i koji se slikao s Čemberlenom na balkonu Bakingemske palate.

Elizabeta II je, prema nekim analitičarima, dostojanstveno i mirno propratila raspad velike imperije koji je počeo još pre njene vladavine: oslobodila se Irska, Britanija se povukla iz Indije, u afričkim zemljama pedesetih i šezdesetih godina jedna za drugom zemlje su proglašavale nezavisnost… Neke teritorije, što je začuđujuće, još insistiraju na tome da su deo Ujedinjenog Kraljevstva: Foklandi, Gibraltar, pa i većina stanovništva na severu Irske. Naravno, ostaje još i Komonvelt, uspomena na veliku imperiju kojoj je kraljica iskreno odana, iako je njena funkcija kao vladara uveliko simbolična. Većina od 54 članice ovog saveza su – republike i sve, sem Mozambika, nekada su bile pod britanskom vlašću. Svake dve godine sastaju se svi šefovi vlada. Jedna grupna fotografija ostaje nezaboravna: u prvom redu od zadovoljstva sija Margaret Tačer, tadašnji premijer Velike Britanije. Kroz vrata, proviruje – kraljica. Kao da na tom grupnom portretu nije bilo mesta za nju…

Neki hroničari sada ističu da je kraljica privatno izražavala rezervu prema politici „gvozdene ledi“, brinule su je posledice ledenog tačerizma na društvo u celini. Pored toga, navodno je izražavala i simpatije prema crncima, žrtvama aparthejda. Možda ovu kraljičinu nepoznatu, topliju stranu najbolje ilustruje opaska laburističkog poslanika Krisa Brajana koji kaže: „Kroz čitavu materijalističku dekadu, famozne Tačerkine osamdesete, kraljica je bila jedna od malobrojnih nacionalnih institucija koje su bez zadrške govorile o služenju narodu kao o velikoj vrlini.“

ZDRAVA I BOGATA: Istoričar Ben Pimlot kaže da englesku kraljicu odlikuje zdrav razum: „Ona ne umišlja da treba da bude pokretač, da inicira promene, ali je konzervativac s malim ‘k’. Reakcionarna nije, a politički je korektna. Naravno, monarhija je po svojoj suštini konzervativna. Ona je tu da služi interesu države izraženom kroz odluke vlade i parlamenta.“

Punih pola veka Elizbeta II vrlo savesno obavlja svoje dužnosti. Pres-služba Bakingemske palate objavila je nedavno listu 50 činjenica o kraljici koje potkrepljuju ovu ocenu: Elizabeta II je bila u 251 zvaničnoj poseti inostranstvu, na čelu je 620 dobrotvornih organizacija, stogodišnjacima je poslala 100.000 rođendanskih telegrama, primila je više od tri miliona pisama, potpisala je 3135 odluka Parlamenta, dodelila 380.630 nagrada i priznanja…

Kraljica ima godišnje oko 3000 zvaničnih sastanaka i primanja, na raznim ručkovima, večerama, čajankama i prijemima ona ugosti oko 80.000 ljudi. Hroničari kuće Vindzor tvrde da manje stabilne ličnosti ne bi izdražale ovaj tempo, ali kraljica je najzdravija osoba na svetu. Dodajmo, i jedna od najbogatijih.

Ali, čak ni kraljici ne ide sve od ruke: troje od njene četvoro dece razvelo se posle velikih skandala, a pritisnuta otvorenim kritikama konačno je prihvatila neke radikalne promene: od 1993. plaća porez na svoje ogromno bogatstvo, otvorila je Bakingemsku palatu za posetioce da bi sakupila novac za restoraciju dvorca Vindzor koji je 1992. nastradao u požaru. Drastično je smanjen broj članova kraljevske porodice koje finansiraju poreski obveznici. Kraljica više nema kraljevsku jahtu, njen avion je proglašen letelicom vojne avijacije, danas obilazi i skromne opštinske stanove s čijim stanovnicima popije i obavezni „five o’clock tea“. Engleska kruna to nekada nije radila…

Njen najveći javni kiks bio je kada nije reagovala na sveopštu nacionalnu žalost posle smrti princeze Dajane. Tek kada su i novinski naslovi poručili: „Gospođo, pokažite da vam je žao!“, na Bakingemskoj palati se pojavila zastava na pola koplja, a kraljica se vratila iz dvorca Balmoral u Škotskoj i na nacionalnoj televiziji izrazila žaljenje povodom smrti bivše snaje.

Kada je davne 1957. novinar Džon Grig napisao da je kraljičin način govora „pravi davež“, doživeo je fizički napad na ulici, jer je uvredio Njeno visočanstvo!?

Profesor Pimlot kaže da se i ova britanska institucija promenila do neprepoznavanja: „Pre pedeset godina antimonarhističke ideje su bile nezamislive, sada je nemoguće da čovek napiše iole ozbiljniji članak o kući Vindzora a da zaobiđe i ideju o Britaniji republici!“

Naravno, za ovih pola veka odnos sedme sile prema kući Vindzor radikalno se promenio. S punim pravom, reći će danas Englezi: poreski obveznici plaćaju, na primer, 35 miliona funti godišnje za održavanje „kraljevskog domaćinstva“ u šta ulazi i 6,5 miliona funti za kraljičine lične troškove.

Javno mnjenje u Britaniji je gotovo ravnomerno podeljeno: trećina su verni monarhisti, isto je toliko i „republikanaca“, ali i nezainteresovanih. Ispitivanja pokazuju da više od trećine anketiranih misli da bi Britaniji bolje išlo da se ukine monarhija. Sve su artikulisaniji glasovi da je monarhija izgubila ne samo smisao već i svaku magiju: monarhija je definitivno demitologizirana, skandalozni razvodi, ljubavne afere, tragične smrti, eksperimenti s drogom, Čarlsovo lascivno ćaskanje preko telefona s Kamilom… Drugi Vindzore kritikuju zbog parazitskog načina života. Ozbiljnim antimonarhistima, kao što je liberalni laburistički poslanik Toni Ben, ne smeta neodgovorno ponašanje kraljevske porodice, već sama institucija.

ŠTA ĆE BITI POSLE: Smrt kraljice majke bila je, pakosnici će reći, kraljevski poklon koji je stara dama napravila kući Vindzor: hiljade koje su prošle pored kovčega pokazuju da Englezi ipak nisu tako nezainteresovani za kraljevsku porodicu kao što je to izgledalo poslednjih meseci.

Istina, Britanija mnogo ne očekuje od Čarlsa: on je oduvek važio za čudaka, „otkačenog“ prirodnjaka i vegetarijanca, neobičnu mešavinu posvećnog, ali i dekadentnog člana kraljevske porodice, nebično darovitog da se sam „upuca u nogu“.

Nade rojalista su uprte u Viljema koji toliko podseća na majku, princezu Dajanu. Ali, on navodno, poručuju republikanci, ne želi da na prestolu nasledi oca. On ima samo 19 godina i može još da se predomisli. Neki analitičari misle da bi Viljem mogao da dovede do republikanizacije Ujedinjenog Kraljevstva, čak i ako ne bude proglašena republika: mogao bi da otvori sve kraljevske dvorove i vrtove za narod, kao što su to učinili boljševici u postrevolucionarnoj Rusiji. Sa svojim ogromnim bogatstvom mogao bi da bude zaštitnik slikara, arhitekata, muzičara. Mnogo bi učinio na smanjenju rasnih tenzija kada bi se oženio lepom crnkinjom i onda decu upisao u državnu školu. Bila bi to nova britanska renesansa koja se može uporediti samo s elizabetanskom erom… To su pusti snovi onih koji smatraju da je vreme da se Britanci probude iz svog monarhističkog sna u kome nad njima bdi baka kraljica. Vreme je da ova deca odrastu, odlepe se od bakinih skuta i konačno napuste kraljevsko zabavište, piše Entoni Holden u „Observeru“.

U međuvremenu, kraljica Elizabeta II će strpljivo obavljati svoje dužnosti. Između monarhista i republikanaca još postoji simbiotska veza koju nijedna strana još nije spremna da raskine. Još će se na Ostrvu čuti: God save the queen!, ipak sa zrnom soli, sa izvesnom dozom zdrave britanske ironije.

Vernon Bogdanor, profesor istorije na Oksfordu, ovako objašnjava duh vremena:

„Mi danas imamo utilitaristički pogled na monarhiju: suštinsko pitanje je – imamo li ikakve koristi od nje? Većina ljudi misli da ipak imamo. U vreme opšteg cinizma i prezira prema profesionalnim političarima, monarh predstavlja zemlju i žižu nacionalnog jedinstva.“

Pitanje je da li stara dama koja više voli društvo konja i kučića nego ljudi može najbolje da predstavlja zemlju. Na ovo pitanje neki će odgovoriti pitanjem: a ko bi to mogao da radi bolje?

Možda će odgovor pružiti i kraljičina tromesečna turneja po Velikoj Britaniji na koju Elizabeta II kreće da bi narodu zahvalila za lojalnost, poručuje pres-služba Bakingemske palate.