Ko će da plaća skuplju članarinu za NATO?

Američki predsednik Donald Tramp očekuje da saveznici Sjedinjenih Država u NATO-u više troše na oružje i municiju, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

„Mislim da članice NATO-a treba da izdvajaju pet odsto BDP-a na odbranu. Svi oni to mogu sebi da priušte”, rekao je Tramp.

Evropski lideri to ne vide tako.Više od 60 zvaničnika iz oblasti transatlantske odbrane pripremili su novi predlog za SAD u okviru NATO saveza, piše „Forin polisi“.

‌

Tri bezbednosna izazova

„Atlanski pakt 2025“, deli Trampov stav da su evropski doprinosi odbrani nedovoljni da bi se odgovorilo trenutnim i budućim bezbednosnim izazovima kontinenta.

Atlantski pakt 2025 predstavlja plan za jačanje evropskih odbrambenih kapaciteta, smanjenje zavisnosti od SAD-a i unapređenje transatlantske sigurnosti kroz veću evropsku finansijsku i vojnu posvećenost NATO-u.
Pakt je donet pod pokroviteljstvom
Alphen grupe, međunarodnog foruma koji okuplja stručnjake iz oblasti bezbednosti i odbrane, sa ciljem razmatranja i predlaganja strategija koje se odnose na globalnu sigurnost, NATO i transatlantske odnose.

Pakt, koji je zvanično predstavljen visokim NATO zvaničnicima u Briselu prošle nedelje, između ostalog predlaže načine za ubrzavanje sposobnosti Evrope da realizuje planove odbrane koje je nedavno razvila vrhovna komanda savezničkih snaga Evrope, što bi značajno smanjilo trenutnu prekomernu zavisnost NATO-a od američke vojske.

Analizirana su tri bezbednosna izazova.
Prvi je agresivno ponašanje Rusije, koje se ne manifestuje samo u Ukrajini, već i sve više prema članicama saveza.

Drugi izazov je rastuća pretnja Kine, što se najviše vidi u njenoj vojnoj ekspanziji, agresivnom ponašanju prema susedima i partnerstvu „bez ograničenja“ sa Rusijom.

Treći izazov su sve veće globalne odbrambene odgovornosti SAD-a i opravdana želja za ravnomernijom raspodelom odbrambenih tereta.

Problemi Evropljana

U tim okolnostima, Pakt postavlja pitanje šta tačno Evropljani treba da učine kako bi stvorili novi odbrambeni ugovor sa SAD. Javna debata je bila fokusirana na to koliki bi procenat svog BDP-a evropske zemlje trebalo da izdvajaju za odbranu. Mogu li članice NATO-a sebi da priušte izdvajanja veća od dva odsto, a kamoli 5 odsto koliko traži Tramp?

Dogovor o tome trebalo bi da se postigne na NATO samitu u Hagu u junu. Za to će biti potrebna saglasnost svih zemalja članica.

Evropske zemlje povećale su budžete za odbranu nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Mnogi evropski lideri izjavili su da izdvajanja za odbranu moraju da rstu kako bi se odgovorilo na rastuću vojnu pretnju iz Moskve.

Ipak, mnoge vlade već se suočavaju sa opterećenjem javnih finansija, zaduženim penzijskim sistemima, preopterećenim javnim službama i nezadovoljnim biračima koji imaju drugačije prioritete.

Politička nestabilnost dodatno komplikuje situaciju.

Nemačka

U nominalnim iznosima, prema podacima NATO-a Nemačka najviše izdavaja za odbranu, skoro 98 milijardi dolara u 2024. godini.

To je, međutim, samo 2,12 posto BDP-a, što je manje od mnogih drugih članica NATO-a. Napori za povećanje izdvajanja naišli su na „zid“ i, pored svega drugog, doveli do kolapsa nemačke vlade u decembru.

„Zid“ u ovom slučaju predstavlja ustavno pravilo poznato kao „kočnica duga“, koje ograničava nivo ukupnog duga i godišnjeg zaduživanja Nemačke.

Nemački birači će u februaru izaći na vanredne parlamentarne izbore, ali odbrana se jedva spominje kao izborna tema.

Trenutno opozicioni Demohrišćani u svim anketama su viđeni kao pobednici , a njihovo obećanje da će se na odbranu trošiti „najmanje“ dva posto BDP-a nimalo ne nailazi na odobravanje u Vašingtonu.

Francuska

Politička nestabilnost poremetila je planove Francuske za povećanje izdvajanja za odbranu na kratak rok.

Predsednik Emanuel Makron izgubio je parlamentarnu većinu na prevremenim izborima tokom leta, što je do sada onemogućilo usvajanje budžeta za 2025. godinu.

U međuvremenu, budžetska situacija u Francuskoj već je rastegnuta do pucanja. Nacionalni dug iznosi 120 posto BDP-a, što je dvostruko više od gornje granice duga koja je definisana unutar Evropske unije.

Ključni blokovi u parlamentu imaju potpuno različite budžetske prioritete. I levica i krajnja desnica žele veće izdatke za društvenu potrošnju, dok desni centar želi smanjenje poreza, a čini se da niko nije spreman na kompromis.

Vlada bi mogla da padne u bilo kojem trenutku.

Velika Britanija

Velika Britanija ima jedan od najvećih evropskih budžeta za odbranu. S oko 82 milijarde dolara, on čini 2,33 posto BDP-a. Politička situacija u zemlji je stabilnija, jer nova vlada ima veliku većinu u parlamentu.

Međutim, premijer Kir Starmer je prošle godine pobedio na izborima obećavši da neće povećavati poreze, da će smanjiti zaduživanja, te da će održati potrošnju u prioritetnim oblastima, uključujući odbranu, ali i zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu transporta. Nacionalni dug Britanije trenutno je na najvišem nivou od 1960-ih.

Sve ovo znači da postoji vrlo ograničen prostor za povećanje sredstava za odbranu.

U novembru Starmer je rekao generalnom sekretaru NATO-a Marku Rutu da će njegova vlada na proleće „postaviti put“ za povećanje izdvajanja na 2,5 posto BDP-a.

Izvor: RSE, Foreign Policy