Američka potpredsednica Kamala Haris obezbedila je dovoljan broj delegatskih glasova za kandidaturu na predstojećim predsedničkim izborima, objavio je Džejmi Harison, predsedavajući Demokratskog nacionalnog komiteta
Informacija da je potpredsednica SAD Kamala Haris obezbedila dovoljan broj delegatskih glasova za kandidaturu na predsedničkim izborima 5. novembra saopštena je tokom virtuelnog sastanaka pristalica Demokratske stranke tokom kog su delegati glasali za partijskog predsedničkog kandidata, prenosi Glas Amerike.
Bilo joj je potrebno 2350 delegatskih glasova da bi obezbedila demokratsku predsedničku nominaciju, saopštila je njena kampanja.
Haris, koja je objavila da će nominaciju zvanično prihvatiti naredne sedmice kada virtuelno izjašnjavanje bude okončano, biće prva crnkinja azijskog porekla koja se kandidovala za predsedničku funkciju.
Star generacije Z Kamala Haris: Kokosom, mimovima i s Charli XCX protiv Trampa
“Počastvovana sam što sam potencijalna demokratska kandidatkinja za predsednika Sjedinjenih Država. Srećna sam zbog toga što je već sad broj delegatskih glasova dovoljan da bi se obezbedila nominacija. Kasnije tokom meseca okupićemo se u Čikagu – gde ćemo ujedinjeni imati priliku da proslavimo ovaj istorijski strenutak”, rekla je Kamala Haris – aludirajući na demokratsku stranačku konvenciju koja se održava 19. avgusta.
Američka potpredsednica je kao demokratska kandidatkinja na novembarskim predsedničkim izborima počela da figurira posle povlačenja aktuelnog predsednika Džoa Bajdena iz trke.
Odluku o tome Bajden je doneo nakon neubedljivog nastupa u predsedničkoj debati sa republikanskim kandidatom Donaldom Trampom i pritiska dela javnosti i stranačkih kolega usled bojazni da u izbornoj trci neće moći adekvatno da se suprotstavi bivšem američkom predsedniku.
Stranačke konvencije održavaju se svake četvrte godine i na njima se proglašavaju kandidature za američkog predsednika i potpredsednika.
Istovremeno, priprema se i poslednja faza kampanje.
To je i manifestacija na kojoj stranka predstavlja političku platformu i usvaja nove smernice i načela.
Izvor: Glas Amerike
Četvrt veka nakon napada na Njujork i Vašington, posledice 11. septembra i dalje oblikuju svetsku politiku. „Rat protiv terorizma“ pokrenuo je sukobe u svetu i doneo promene u bezbednosnim procedurama
Jedan učenik je nosio fantomku i oštar predmet kojim je napao vršnjaka i spremačicu u Elektrotehničkoj školi u Zagrebu
Osamdeset hiljada Marokanaca nahrupilo je u špansku eksklavu Seutu krajem jula što je izazvalo ogroman potres u Evropskoj uniji. Izgleda da je sve to bilo unapred poznato
Al Kaida danas više nije organizacija kakva je bila 11. septembra 2001. godine, ali nije ni nestala. Njeni ogranci još uvek su snažni u nestabilnim delovima Afrike i Azije
Tramp pred međuizbore Amerikancima obećava 5.000 dolara, ali samo ako republikanci zadrže vlast u Kongresu. Njegova stranka u trku ulazi sa niskim predsednikovim rejtingom i tesnom većinom
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
