Najproblematičniji deo teksta sporazuma jeste onaj o regionalnoj saradnji, gde Evropljani nameću Makedoniji pravila ponašanja
„Biće sramota za sve ako Makedonija odbije da parafira Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom, ali bi to moglo biti i zdravo za EU jer bi joj dalo šansu da proces integracije zemalja Zapadnog Balkana sa Unijom učini više ‘seksi’, a Makedonija time ne bi bila izbačena iz procesa. Ovu sam konstataciju čuo u kabinetu komesara Kristofera Patena, gde kažu da proces za stabilizaciju i asocijaciju nije dovoljno ‘seksi’, i imaju pravo, jer je proces integracije zemalja Zapadnog Balkana sa Unijom poprilično zamrznut i ne daje šansu brzoj integraciji.“
Ovim je rečima Nikolas Vajt, profesor u Centru za Evropske političke studije u Briselu, krajem novembra prošle godine pokušavao da odvrati makedonski politički vrh da na samitu u Zagrebu od odluke ne parafira Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU-om. Budući da na Balkanu „birači“ nisu na ceni, sporazum je u Zagrebu ipak potpisan, a ovih je dana na potpisivanje „neseksipilnog“ Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Unijom u Luksemburgu pohrlila delegacija od četrdesetak makedonskih političara medju kojima su bili i pramijer Ljupčo Georgievski i njegovi koalicioni partneri Arben Džaferi i Risto Gušterov, prvi čovek opozicije Branko Crvenkovski, kao i lideri stranaka koje okupljaju nacionalne manjine u Makedoniji: Dragiša Miletić, Amdi Bajram, Erdogan Sarač, Alija Šakić, Ljatif Pajkovski i Dimo Dimčev.
KO JE IŠAO, A KO NIJE: Cilj političkog „kalabalaka“, prema mišljenju analitičara bio je da se Evropi pokaže kako u Makedoniji osim Albanaca žive i druge etničke grupe koje treba uključiti u buduće pregovore o pravima manjina, i da se na taj način neutrališu mogući pritisci koji bi išli ka tome da se Makedonija pretvori u binacionalnu državu.
U znak protesta zbog poslednjih dogadjaja u Makedoniji u Luksemburg nisu otputovali predstavnici druge po veličini partije Albanaca u Makedoniji Partije demokratskog prosperiteta (PDP) i predstavnici Demokratske alternative Vasila Tupurkovskog, koji su kasnije izjavili da ih niko nije zvanično pozvao. Predsednik Saveta ministra zemalja EU-a Ana Lind rekla je da odsustvo PDP-a nije mudar potez, ali da veruje da će se i ova partija uključiti u zajednički posao.
Osim uobičajenih izraza uzajamnog zadovoljstva zbog potpisivanja dogovora u Luksemburgu je dominiralo pitanje prava Albanaca u Makedoniji. Šef evropske diplomatije Havijer Solana naglasio je da bi Makedonija trebalo da Albancima omogući veću zastupljenost u državnim institucijama, otvaranje univerziteta u Tetovu, progres u sprovodjenju Zakona o lokalnoj samoupravi, čime bi opštine dobile veća ovlašćenja, i da ubrza otvaranje specijalnog TV kanala za nacionalne manjine. U vezi sa promenom preambule Ustava Makedonije, Solana je zauzeo nešto mekši stav i rekao da bi to trebalo rešiti u medjusobnom dijalogu političkih lidera u zemlji.
Makedonski premijer Ljupčo Georgievski obavezao se da napravi preciznu agendu i kalendar za dijalog sa predstavnicima Albanaca u zemlji, kao i da rezultate tog dijaloga predstavi na samitu zemalja članica EU-a u Geteborgu, koji će se održati u junu ove godine.
GURANJE U KONFEDERACIJU: U Luksemburgu je osim Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji potpisan i Privremeni trgovački sporazum koji će od 1. juna ove godine regulisati trgovačke odnose dveju strana. Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji (SSA) sadrži 57 stranica teksta koji odredjuje na koji će se način Makedonija u toku narednih deset godina približavati Evropskoj uniji. Najproblematičniji deo teksta sporazuma jeste onaj o regionalnoj saradnji, gde Evropljani nameću Makedoniji pravila ponašanja i sa zemljama Zapadnog Balkana. Prema sporazumu, kadgod Makedonija nameri da pojača suradnju sa nekom od ovih zemalja, moraće o tome da informiše i konsultuje EU. Makedonija se obavezuje da će u roku od dve godine nakon što neka druga država potpiše ovakav sporazum potpisati sa tom zemljom konvenciju o regionalnoj suradnji. Potpisivanje ovakve konvencije, prema SSA-i, biće uslov za dalji razvoj odnosa Makedonije sa Unijom.
Prema nekim analitičarima u Skoplju, iza ovakvog pristupa mogu stajati i namere Evropske unije da zemlje Zapadnog Balkana primora da uspostave konfederalne odnose, čemu se Makedonci ne bi mnogo obradovali.
Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji predvidja i uspostavljanje slobodne trgovačke zone izmedju Makedonije i EU-a u periodu koji neće trajati duže od deset godina. Carinske barijere makedonskim proizvodima EU će otkloniti odmah, a Makedonija je dužna da carine smanjuje svake godine za deset odsto, tako da će nakon deset godina one biti ukinute i s makedonske strane. Jedan od najtežih poslova koje Makedonija treba da obavi prema ovom Sporazumu jeste i usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. Taj posao podrazumeva harmonizaciju preko 100.000 stranica različitih zakona, koje ne treba samo napisati već i sprovesti. Hoće li Makedonija posle Luksemburga procvetati kao „ruža“, ili će se zaglaviti u „trnju“, pokazaće narednih deset godina mukotrpnih reformi.
“Digitalna zabluda”, knjiga Džareda Kuni Horvata, povezuje višegodišnji pad rezultata američke dece na standardizovanim testovima sa sve češćom praksom da škole svakom učeniku dodeljuju laptop ili tablet kao zamenu za udžbenike
U intervjuu za nemački „Špigel“ premijer Mađarske Peter Mađar objašnjava kako su posle 16 godina vladavine Viktora Orbana uspeli da oslobode kidnapovanu državu, šta su zatekli i kako će institucije da očiste od lojalista
“Moramo odbiti izraelski narativ. Okupacija je nezakonita – to je činjenica priznata širom sveta, uključujući najviši pravni autoritet na svetu, Međunarodni sud pravde”
Desničarska Alternativa za Nemačku je po anketama najjača stranka u zemlji. Kao da sudbinski ide ka vlasti jer su ekonomski i drugi problemi Nemačke dublji nego što se mislilo. U toj atmosferi, ne pomaže ni sanitarni kordon koji ostale stranke prave oko desnice
“Podlegla je starom dekadentnom iskušenju da izmisli sebe kao sablaznu, nepriznatu i neshvaćenu pesnikinju; majka svoje dece i žena svog muža; ljubavnica mladog efeba; osoba iz bajkovite prošlosti; bard vojske osuđene na uništenje; učenica i prijateljica, strastvena pratilja. Od ovih (i drugih) ‘slika ličnosti’, stvorila je veliku poeziju našeg vremena. Ali nije imala kontrolu nad sobom, nije imala moć samospoznaje (i negovala je to neznanje). Bila je bespomoćna, bezbrižna i nesrećna, okružena ‘gnezdom’ i sama, pronalazila je i gubila, i pravila beskrajne greške
(Nina Berberova o Marini Cvetajevoj u knjizi Kurziv je moj)
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
Si, Tramp, Putin i Dan srpske diplomatije
Nepodnošljiva lakoća šibicarenja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
