Najproblematičniji deo teksta sporazuma jeste onaj o regionalnoj saradnji, gde Evropljani nameću Makedoniji pravila ponašanja
„Biće sramota za sve ako Makedonija odbije da parafira Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom, ali bi to moglo biti i zdravo za EU jer bi joj dalo šansu da proces integracije zemalja Zapadnog Balkana sa Unijom učini više ‘seksi’, a Makedonija time ne bi bila izbačena iz procesa. Ovu sam konstataciju čuo u kabinetu komesara Kristofera Patena, gde kažu da proces za stabilizaciju i asocijaciju nije dovoljno ‘seksi’, i imaju pravo, jer je proces integracije zemalja Zapadnog Balkana sa Unijom poprilično zamrznut i ne daje šansu brzoj integraciji.“
Ovim je rečima Nikolas Vajt, profesor u Centru za Evropske političke studije u Briselu, krajem novembra prošle godine pokušavao da odvrati makedonski politički vrh da na samitu u Zagrebu od odluke ne parafira Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU-om. Budući da na Balkanu „birači“ nisu na ceni, sporazum je u Zagrebu ipak potpisan, a ovih je dana na potpisivanje „neseksipilnog“ Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Unijom u Luksemburgu pohrlila delegacija od četrdesetak makedonskih političara medju kojima su bili i pramijer Ljupčo Georgievski i njegovi koalicioni partneri Arben Džaferi i Risto Gušterov, prvi čovek opozicije Branko Crvenkovski, kao i lideri stranaka koje okupljaju nacionalne manjine u Makedoniji: Dragiša Miletić, Amdi Bajram, Erdogan Sarač, Alija Šakić, Ljatif Pajkovski i Dimo Dimčev.
KO JE IŠAO, A KO NIJE: Cilj političkog „kalabalaka“, prema mišljenju analitičara bio je da se Evropi pokaže kako u Makedoniji osim Albanaca žive i druge etničke grupe koje treba uključiti u buduće pregovore o pravima manjina, i da se na taj način neutrališu mogući pritisci koji bi išli ka tome da se Makedonija pretvori u binacionalnu državu.
U znak protesta zbog poslednjih dogadjaja u Makedoniji u Luksemburg nisu otputovali predstavnici druge po veličini partije Albanaca u Makedoniji Partije demokratskog prosperiteta (PDP) i predstavnici Demokratske alternative Vasila Tupurkovskog, koji su kasnije izjavili da ih niko nije zvanično pozvao. Predsednik Saveta ministra zemalja EU-a Ana Lind rekla je da odsustvo PDP-a nije mudar potez, ali da veruje da će se i ova partija uključiti u zajednički posao.
Osim uobičajenih izraza uzajamnog zadovoljstva zbog potpisivanja dogovora u Luksemburgu je dominiralo pitanje prava Albanaca u Makedoniji. Šef evropske diplomatije Havijer Solana naglasio je da bi Makedonija trebalo da Albancima omogući veću zastupljenost u državnim institucijama, otvaranje univerziteta u Tetovu, progres u sprovodjenju Zakona o lokalnoj samoupravi, čime bi opštine dobile veća ovlašćenja, i da ubrza otvaranje specijalnog TV kanala za nacionalne manjine. U vezi sa promenom preambule Ustava Makedonije, Solana je zauzeo nešto mekši stav i rekao da bi to trebalo rešiti u medjusobnom dijalogu političkih lidera u zemlji.
Makedonski premijer Ljupčo Georgievski obavezao se da napravi preciznu agendu i kalendar za dijalog sa predstavnicima Albanaca u zemlji, kao i da rezultate tog dijaloga predstavi na samitu zemalja članica EU-a u Geteborgu, koji će se održati u junu ove godine.
GURANJE U KONFEDERACIJU: U Luksemburgu je osim Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji potpisan i Privremeni trgovački sporazum koji će od 1. juna ove godine regulisati trgovačke odnose dveju strana. Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji (SSA) sadrži 57 stranica teksta koji odredjuje na koji će se način Makedonija u toku narednih deset godina približavati Evropskoj uniji. Najproblematičniji deo teksta sporazuma jeste onaj o regionalnoj saradnji, gde Evropljani nameću Makedoniji pravila ponašanja i sa zemljama Zapadnog Balkana. Prema sporazumu, kadgod Makedonija nameri da pojača suradnju sa nekom od ovih zemalja, moraće o tome da informiše i konsultuje EU. Makedonija se obavezuje da će u roku od dve godine nakon što neka druga država potpiše ovakav sporazum potpisati sa tom zemljom konvenciju o regionalnoj suradnji. Potpisivanje ovakve konvencije, prema SSA-i, biće uslov za dalji razvoj odnosa Makedonije sa Unijom.
Prema nekim analitičarima u Skoplju, iza ovakvog pristupa mogu stajati i namere Evropske unije da zemlje Zapadnog Balkana primora da uspostave konfederalne odnose, čemu se Makedonci ne bi mnogo obradovali.
Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji predvidja i uspostavljanje slobodne trgovačke zone izmedju Makedonije i EU-a u periodu koji neće trajati duže od deset godina. Carinske barijere makedonskim proizvodima EU će otkloniti odmah, a Makedonija je dužna da carine smanjuje svake godine za deset odsto, tako da će nakon deset godina one biti ukinute i s makedonske strane. Jedan od najtežih poslova koje Makedonija treba da obavi prema ovom Sporazumu jeste i usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. Taj posao podrazumeva harmonizaciju preko 100.000 stranica različitih zakona, koje ne treba samo napisati već i sprovesti. Hoće li Makedonija posle Luksemburga procvetati kao „ruža“, ili će se zaglaviti u „trnju“, pokazaće narednih deset godina mukotrpnih reformi.
Ruski opozicioni umetnik Semjon Skrepecki, poznat po karikaturama Vladimira Putina i drugih ruskih i beloruskih lidera, ubijen je u Bjala Podlaski, saopštile su poljske vlasti
Ukrajina izvela jedan od najvećih napada dronovima na Moskvu u poslednje dve godine. Na snimcima na društvenim mrežama vidi se kako dronovi pogađaju ključnu rafineriju nafte "Gaspromnjefta" i jednu od najvećih moskovskih pijaca „Sadovod"
Predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Irana, Donald Tramp i Masud Pezeškijan, elektronski su potpisali Memorandum o razumevanju kojim je predviđeno okončanje rata između dve zemlje. Vest su potvrdili i američki i iranski zvaničnici, dok je sporazum stupio na snagu odmah po potpisivanju.
U podvizima autsajdera istakli su se ponajviše golmani – od katarskog Mahmuda Abunade, preko australijskog Patrika Biča i saudijskog El Ovaisa, do Vozinje – čuvara mreže Zelenortskih Ostrva. Preko noći su postali nacionalni heroji, ali i globalne zvezde: Vozinja je nakon utakmice sa Španijom dobio novih sedam miliona pratilaca na Instagramu, a do pre neki dan imao je 50.000. Važnije od toga je to što im je svima vrednost na fudbalskoj berzi najmanje udvostručena
Analitičari procenjuju da britanskoj vojsci od oružja najviše nedostaju mornarička i sredstva protivvazduhoplovne odbrane, ali i savremeni tenkovi, dok zalihe municije ne omogućavaju dugotrajno ratovanje punog intenziteta. Tim pre što su nekadašnje rezerve odavno potrošene na ratištima Ukrajine
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slućaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
