Kako izgleda život u Harkovu, gradu na prvoj liniji fronta

Prvo što upada u oči u Harkovu su zastave Ukrajine koje vise na stubovima duž ulica. Ima ih više nego u Kijevu. Automobili prolaze, stari, prašnjavi tramvaji zvrndaju po šinama. Čini se da život u drugom najvećem gradu u Ukrajini teče svojim uobičajenim tokom, prenosi „Dojče vele“ (DW).

Ipak, taj utisak ne traje dugo. Kad vidite kontrolne punktove, tenkovske ježeve i uništene kuće brzo shvatite da ruski rat protiv Ukrajine traje već treću godinu. A Harkov je grad na prvoj liniji. Vidljive su na stotine oštećenih stambenih zgrada, industrijskih objekata i poslovnih zgrada.

Foto: Roman Goncharenko/DW

Granatiranje „po planu“

U junu 2024. Harkov je otvorena rana koju Rusija gotovo svakodnevno napada projektilima, dronovima i bombama. To je grad pun prozora zabarikadiranih šper-pločama. Razaranja su vidljiva svuda, kako u starom centru grada, tako i u stambenim kvartovima na periferiji. Duž centralnih ulica nižu se kuće čiji su gornji spratovi delimično ili potpuno uništeni. Na jednoj četvorospratnici je rupa od vrha do dna. Vide se vrata stanova, vodovodne cevi vire iz zidova.

Na jednoj teško oštećenoj i izgoreloj kući u obližnjoj ulici jedini podsetnik na predratni život je natpis: „Izvolite na kafu“.

Većina razaranja datira iz prve godine rata. U to vreme ruska vojska je napredovala do predgrađa Harkova, ali je bila prisiljena da se povuče. Ti dani u februaru i martu 2022. pamte se, između ostalog, po razrušenoj školi nemačkog jezika. Tu su tada bili stacionirani ruski specijalci koji su isterani uz pomoć teškog oružja. Od zgrade su ostale samo ruševine. „Uspeh u učenju – uspeh u životu“, još uvek piše na njemačkom i ukrajinskom iznad nekadašnjeg ulaza u školu. Mnoge škole Harkovu su uništene.

Većina prodavnica, kafića i barova radi, ali je gostiju malo. Na mnogim zgradama u centru mogu se videti natpisi „Prodaje se“ ili „Za iznajmljivanje“. Grad se uveče brzo prazni. Podzemna železnica radi do 21:30, a policijski čas počinje u 23 sata, sat vremena ranije nego u glavnom gradu Kijevu. Rusko granatiranje obično počinje oko ponoći. Stanovnici Harkova žale se da se grad granatira sistemski i takoreći „po planu“.

Od početka juna, međutim, granatiranje je osetno smanjeno. Ljudi to pripisuju činjenici da su SAD i drugi zapadni partneri sada dali Ukrajini dozvolu da upotrebi zapadno oružje i protiv vojnih ciljeva blizu granice na ruskoj teritoriji. Prema navodima zapadnih medija, Ukrajina je to već uradila u regionu ruskog Belgoroda, uništivši pritom ruske sisteme S-300.

Foto: Roman Goncharenko/DW

„Groblje ruskih raketa“

Iz takvih sistema se ispaljuju rakete, a njihovi ostaci se mogu videti na takozvanom „groblju ruskih raketa“. Ono je najveće u Ukrajini i u međuvremenu je postalo poznato u čitavom svetu. Tu su delovi Smerča, Uragana, sistema S-300, Iskandera i drugog oružja kojim Rusija puca na Harkov i region.

„Groblje“ obraslo travom je nadgledano i tu je dozvoljen pristup samo u pratnji predstavnika regionalnog tužilaštva. Delovi raketa prikupljeni od početka ruske invazije koristiće se kao dokaz ratnih zločina koje je počinila Ruska Federacija u budućim sudskim procesima u Ukrajini i inostranstvu. Trenutno tu ima oko 1.000 komada municije.

„Sve rakete koje su ovde, uključujući i krstareće, koštaju milione dolara“, kaže za DW Dmitro Čubenko, predstavnik kancelarije tužioca u Harkovu. Prema njegovim rečima, oznake i skraćenice na preostalim kućištima i unutrašnjim delovima raketa pomažu da se dokaže umešanost Rusije u njihovu proizvodnju i korišćenje. Tamo se nalaze šifrirane informacije o modelima, proizvođačima i vojnim jedinicama iz kojih dolaze, kaže Čubenko.

Foto: Ukrainian Emergency Service via AP Photo

Zašto ljudi ostaju u Harkovu?

Nestanci struje – jer Rusija je gotovo uništila energetske infrastrukture u Harkovskoj oblasti – dovode do toga da ljudi svuda uključuju generatore na dizel. Na ulicama se može videti malo ljudi, među njima i poneko dijete. Tu je i više studenata koji se, čini se, pripremaju za upis na fakultet. Pa ipak, teško je poverovati da u gradu danas živi više od milion ljudi – meštana i interno raseljenih s ratnih područja.

U gradu vlada očigledan nedostatak radnika, uglavnom zato što je mnogo muškaraca na frontu. Na ulazu u podzemnu železnicu stoji veliki plakat: „Harkovu su potrebni vozači za javni prevoz.“ Između ostalog, budućim radnicima obećavaju da neće biti pozvani u vojsku, iako to ne pruža stopostotnu sigurnost. Neki su, naime, ipak morali da se pridruže ukrajinskim oružanim snagama.

Stanovnici Harkova kažu da su se navikli na vazdušne napade, granatiranje i svakodnevnu pretnju po njihov život. Malo ko veruje u uspeh nedavne ruske ofanzive u regionu u kojoj je ruska vojska ostvarila male teritorijalne dobitke u dva mesta duž granice. Ipak, mnogi takođe priznaju da odbrambene linije ukrajinske vojske nisu bile spremne za to.

Neki ljudi ostaju u Harkovu, jer ne žele da ostave svoje roditelje. Neki ne žele da napuste svoj stan ili kuću i imovinu koju su godinama sticali, a neki žele da nastave da pomažu ukrajinsku vojsku na licu mesta.

Jedan 25-godišnji muškarac kaže da se nedavno preselio iz Kijeva u Harkov zbog posla. Tu mu se, dodaje, više sviđa nego u glavnom gradu: „Sviđaju mi se ljudi u Harkovu, oni su nešto posebno.“ Istovremeno, priznaje da svako jutro razmišlja da li će se sve njegove kolege pojaviti na poslu. U proteklih nekoliko dana bilo je više ruskih raketnih napada u Harkovu s brojnim žrtvama, uključujući napade na železaru i štampariju.

Saputnica tog muškarca kaže da je napustila Harkov prve godine rata, ali se vratila. Ona smatra da je najveći problem s kojim se ljudi trenutno suočavaju – psihički umor od rata.

Foto: AP Photo/Andrii Marienko

Duh otpora u Harkovu

Mnogi u Harkovu priznaju da u gradu vlada strah. Ali po njima, postoji i duh otpora i to ljude drži u gradu. Prodavačica u poslastičarnici pokazuje na uništenu zgradu u obližnjoj ulici. „Zatvaramo u 15:30, a pre nekoliko dana raketa je tamo pala u 16 časova“, kaže žena. Čini se, dodaje, kao da ljudi sada imaju čelične živce.

Harkovski duh otpora uočljiv je i kroz negovane parkove i čiste trgove. Prepoznaćete ga i po umetnički oslikanim šper-pločama na prozorima kuća i po natpisima „Radimo!“ Stanovnici Harkova pokazuju da ne odustaju od svog grada.

„Kad dođe do napada, sagnemo se, otresemo prašinu i idemo dalje“, kaže prodavačica. Između ostalog, ona nudi čokolade na čijoj kutiji piše „Harkov – grad heroja“, a koja je ukrašena panoramom grada i ukrajinskom plavo-žutom zastavom.