Lokalni Srbi i Hrvati iz mesta Srb u Lici, okupljeni u inicijativi „Moj Srb“, zajedno sa građanima i aktivistima iz okolnih mesta, drugih udruženja i uz pomoć suseda iz Bosne i Hercegovine, uspeli su da se posle kratke i efikasne borbe izbore za zaustavljanje radova na izgradnji male hidroelektrane na reci Uni koja čini veliki deo prirodne i državne granice između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, piše Glas Amerike.
Inspеkcija je protiv invеstitora hidroеlеktranе pokrеnula upravni postupak u kojеm jе su invеstitoru rеšеnjеm zabranjеni radovi na izgradnji malе hidroеlеktranе (MHE) snage 160 kilovata, koji se izvode bez sprovedene ocene prihvatljivosti za područje ekološke mreže.
Zoran Torbica, IT preduzetnik koji se nedavno iz Beograda preselio u Srb, odakle mu potiču otac i deda, i koji je bio jedan od predvodnika borbe protiv izgradnje MHE za koju se tvrdilo da ozbiljno ugrožava prirodu i samu reku Unu u tom delu toka kaže da je prezadovoljan brzinom kojom se do cilja došlo, budući da je u postupak uključen veliki broj ljudi i instanci.
„Za nešto više od mesec dana uspeli smo da zaustavimo gradnju, ja sam prezadovoljan tom brzinom, s obzirom na to da je u to bilo uključen ozbiljan broj ljudi – u ministarstvu građevine i državnom inspektoratu je bilo leglo te korupcije“, kaže Torbica.
Dodaje da da prvi tragovi korupcije dosežu do 2013. godine i afera dodele subvencija za zelenu energiju, i da je ciljana MHE bila jedna od čak osam čija je izgradnja bila planirana u maloj kotlini reke Une.
„Imali su nesreću da udare baš na ovo mesto na Uni, na 200-300 metara od vrela Une, nekoliko kilometara od mesta u kom živim. Ovde mi je kuća i bio sam u fazonu – nećeš i ćao“, kaže Torbica.
Podrška iz Bosne i Hercegovine
On naglašava da su ljudi u borbu „krenuli mozgom“, da u tom kraju živi veoma malo ljudi, ali da su odradili posao onim što smo imali.
„Javili su nam se Bosanci i pitali ‘da li možemo mi da dođemo, vidimo da vas ima malo, ali da ste hrabri i odlučni i eto i nas’. I došli su iz kantona, dobili smo tu brojnost u ljudima i nesebičnu pomoć“, kaže Torbica.
On naglašava da je njihova inicijativa podigla javnost u Hrvatskoj, od poznatih pevača i glumaca poput Darka Rundeka i Radeta Šerbedžije, preko infulensera na društvenim mrežama, raznih udruženja i ističe da je energija bila „bukvalno fantastična“.
Iako je mnogo toga bilo sporno, radovi su ipak bili započeti, zbog čega su se stanovnici digli i krenuli da ih fizički zaustave.
„Od tog momenta, oni (izvođači) višu nisu mogli da priđu gradilištu, pravili su se skupovi i dežurstva svaki dan, po medijima smo udarali i to je zaustavljeno“.
„Ključno je što Hrvatska u EU“
Na pitanje koja je razlika između efikasnosti izvođenja akcija u Hrvatskoj i u Srbiji i šta bi posle ovog iskustva mogao da preporuči ljudima koji se u Srbiji bore protiv hidroelektrana ili rudnika koji ugrožavaju prirodu, Torbica kaže da je ključna razlika to što je Hrvatska u Evropskoj uniji.
„Ovde institucije ipak rade. Ti podneseš zahteve, oni na to reaguju i to prosto radi. Državni vrh ne učestvuje u toj korupciji, Zadarska županija nam je tu pomogla i mi smo vrlo brzo izolovali ta korupcijska ostrva i njih niko nije štitio. Najveći problem kod nas u Srbiji je što riba ‘smrdi od glave’. Ovde su stajali zajedno svi, ovo je bio nadstranački i nadnacionalni protest. Podrška je stigla od svih partija, od levih do desnih, od Srba, Hrvata i Bosanaca, svi su bili zajedno. Ovde su se skupili ljudi, a sa druge strane su bili – neljudi“, kaže Torbica.
„EU sada posmatra Srbiju kao neku zemlju u Africi“
On ističe da je jedini pravi sistemski izlaz za Srbiju da uđe u Evropsku uniju, „jer onda te EU tera da radiš po njihovim pravilima i ne može svaki lokalni šerif da ide protiv standarda EU“.
Na pitanje kako je to u saglasnosti sa činjenicom da pritisak za otvaranje rudnika, protiv koga se bore brojni građani Srbije, sada dolazi upravo iz Evropske unije, Torbica kaže da EU to radi „jer je u mogućnosti“.
„EU sada posmatra Srbiju kao neku zemlju u Africi, iako se nalazi u Evropi. To ne znači da Srbija treba da se odrekne EU – baš naprotiv, mora da se potrudi da u najkraćem mogućem roku uđe, jer onda neće moći kao sada – ne samo EU, nego i ceo svet – u Srbiji da radi šta hoće“.
Izvor: Glas Amerike
