Kad Francuska puca po brazdama

A sve je počelo bezazleno, gotovo simpatično. S kraja prošle jeseni, u Oksitaniji (jugozapadna Francuska) osvanule su naopako okrenute table s imenima naseljenih mesta (uz prigodan heš teg #hodamonaglavce), što je bio prvi znak tinjajućeg nezadovoljstva paora, opterećenih ne samo inflacijom i porastom troškova te viškom normativa, već pre svega suočenih s neposrednim egzistencijalnim problemima. Pokret se ubrzo proširio po čitavoj Francuskoj.

Žerom Bejl, s grupom svojih kolega, 18. januara odlučuje da traktorima blokira autoput A64 u blizini Tuluza. Ovaj stočar, bivši ragbista, već jednom je došao u žižu javnosti kada je preuzeo očevo gazdinstvo nakon što je ovaj pre osam godina počinio samoubistvo – slučaj koji je potresao francusku javnost. Njegovim tragom (brazdom) poći će i brojni drugi diljem Francuske, a sve će kulimirati prošlonedeljnom “opsadom” ne samo Pariza i drugih velikih francuskih gradova, već i Evropske četvrti u Briselu tokom vanrednog zasedanja Evropskog saveta, uz bale sena i tečno stajsko đubrivo.

RAZLOZI PROTESTA

Motivi za protest francuskih poljoprivrednika idu u tri osnovna pravca: veliko povećanje troškova inputa i dramatičan pad prihoda, evropske politike i normativi, te problem nelojane konkurencije.

Inflatorno indukovan porast troškova inputa, onih neposredno vezanih za samu poljoprivrednu delatnost, ali posebno energije, dodatno su zakomplikovali već osetljiv ekonomski i socijalni status francuskih paora. Iako prosečnih primanja od 1630 evra mesečno (1. januara 2024. minimalna zarada iznosila je 1398,70 evra neto), statistika deluje drugačije kada se doda nijansa da jedna četvrtina paora živi ispod granice siromaštva.

Svima je zajednička konstatacija sunovrata opšte kupovne moći paora, koji većinom sav ostvaren prihod koriste za otplatu dugova. Oni više levo profilisani sindikati i nezavisni aktivisti, osim pravedne cene otkupa, zahtevaju i striktniju primenu tzv. Zakona Egalim. Ovaj zakon, donesen 2018. (u aktuelnoj 3. reviziji iz 2023), nakon velikog Savetovanja o prehrani, koji je Makron inicirao 2017. po dolasku na vlast, služi da poljoprivrednicima obezbedi pravičan prihod koji će im omogućiti da dostojno žive od svog rada, pojačaju zdravstveni, nutricioni i ekološki kvalitet prehrambenih proizvoda i obezbede zdravu i održivu prehranu za svakog uz angažman na poštovanju dobrobiti životinja.

Sindikati se bore protiv već odomaćene prakse velikih trgovačko-distributivnih lanaca (5 grupacija kontroliše 80 odsto tržišta prehrambenih proizvoda) te velikih agro-industrijskih kompleksa koji koriste poslovične pravne nedorečenosti (kolokvijalno, rupe u zakonu) da efikasno zaobiđu odredbu o pravičnom otkupu, često snižavajući cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Ministar ekonomije Le Mer obećao je rigorozniju primenu Zakona Egalim zapretivši distributerima koji ga prekše drakonskim kaznama, do 2 odsto ukupnog ostvarenog prometa koji se meri desetinama milijardi evra.

EVROPSKI (EKOLOŠKI) NORMATIVI

Francuska je evropski šampion u transpoziciji evropske regulative u domaće zakonodavstvo. Kao prvo, teška proizvodna ograničenja paorima nameće već famozni evropski Zeleni Pakt (Green Deal) koji obuhvata čitav niz propisa i preporuka u cilju zaštite životne sredine, utemeljen na načelu dekarbonizacije agrara, te postepenog napuštanja hemijskih pesticida, tačnije upola manje pesticida do 2030. Da to nije moguće postići, saglasni su svi paori. Te propozicije nikako ne idu naruku velikim uzgajivačima žitarica i uljarica koji praktikuju intenzivnu poljoprivredu, dočim se drugi zalažu za ekološke normative, ali koje pritiskaju neke drugačije brige.

S druge strane, tu je već dovoljno komplikovana važeća regulativa. Svima su puna usta karikaturalnih 14 različitih normativa o potkresivanju žive ograde, čiju opravdanost i korisnost po okoliš i biodiverzitet uzgred više niko ne spori. Jedan od primarnih zahteva paora jeste i pojednostavljenje brojnih i nacionalnih i evropskih administrativnih procedura. Da bi ostvario pristup subvencijama iz fondova zajedničke evropske agrarne politike, svaki paor mora da savlada papirologiju koja je, kažu, teža od svih 12 Heraklovih zadataka zajedno. Ili lepše sažeto sloganom “Paoru je mesto na njivi, a ne pred ekranom kompjutera”. Svi s nestrpljenjem očekuju “simplifikacijski šok” koji je Makron nedavno obećao, a Atal se obavezao da ga u najskorije vreme makar i dekretom sprovede u delo.

NELOJALNA KONKURENCIJA

Među pritužbama paori navode i nelojalnu konkurenciju, izazvanu pojačanim prilivom poljoprivrednih proizvoda pre svega iz Ukrajine. Naime, sporazum o slobodnoj trgovini potpisan s Ukrajinom još 2015, danas se sve ubrzanije primenjuje jer je u cilju pomoći ukrajinskoj ekonomiji ugroženoj ratom, omogućen bescarinski uvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda – u velikim količinama i po mnogo nižim cenama od evropskih.

Tome bi trebalo dodati i predstojeću liberalizaciju trgovine sa zemljama Mercosur-a, odnosno otvaranje EU tržišta za proizvode poljoprivrednih giganata poput Brazila ili Argentine u zamenu za olakšani pristup za evropske tehnološke proizvode latino-američkom tržištu. Međutim, u jeku protesta diljem EU, entuzijazam za ovaj poduhvat sve više opada, a protiv sporazuma se otvoreno izjasnio i Makron prilikom nedavnog samita Evropskog saveta u Briselu.

Konačno, na unutrašnjem planu, ove turbulencije izazvale su još jedno u nizu odlaganje skupštinske rasprave o novom Zakonu o poljoprivredi kojim se, na fonu evropskog Zelenog pakta, želi izvesna, ako ne temeljna, redefinicija francuskog agrarnog sistema u perspektivi klimatskih izazova, ali i obezbedi smena generacija u sektoru koji je posebno mladima sve manje privlačan.

foto: ap

ZAHUKTALA IZBORNA KAMPANJA

Kao i drugde u Evropi, protesti poljoprivrednika poslovično nailaze na odobravanje i neskrivenu podršku u široj javnosti, a političari svih provenijencija ih neumorno svojataju s “naši paori”. (Možda neki anali pamte da su tako svojatali železničare, metalce, prosvetare ili “žute prsluke”).

Popustljivost inače neumoljivog mi­-nistra unutrašnjih poslova Darmanena spram katkad i drastičnih ekscesa revoltiranih paora, pokrenula je lavinu komentara o dvostrukim aršinima policije u sprovođenju zakona o remećenju javnog reda, a posebno o ugrožavanju slobode kretanja. Poslednji put kad su blokirali neki autoput, ekološke aktiviste policija je razjurila za manje od pola sata i većinom su završili iza rešetaka. Uz svu simboliku paora, te budući da se zalažu za čisto esnafske beneficije, za Darmanena oni samo iznose svoju muku, dočim je svaki iole osvešćeniji eko-aktivista za ministra “ultralevičarski eko-terorista”. Crvene linije koje je zacrtao – ugušenje Pariza i drugih velikih francuskih gradova, većina paora se nije usudila da pređe.

Kada je u trećem pokušaju da ih konačno umilostivi Gabrijel Atal na sto stavio 400 miliona evra što direktnih doprinosa što poreskih i drugih olakšica i garancija, FNSEA je naložila paorima da obustave blokade i vrate se svojim farmama. Predstoji još i sajam poljoprivrede krajem februara koji čini “obavezni program” i predsednika ali i svih političkih prvaka, da paori još jednom vlastima u lice poruče svoje (ne)zadovoljstvo preuzetim obavezama i preduzetim merama.

Inače, sve se ovo odigrava na fonu već dobrano zahuktale izborne kampanje za Evroparlament, gde svi predviđaju pobedu ekstremno desnog Nacionalnog okupljanja koje predvodi mladi Žordan Bardela nad Makronovom Renesansom. Pored uobičajenih predizbornih prepucavanja, oba ova tabora perfidno paore “pujdaju” na zelene u najširem smislu reči. Osim toga, vlast pokušava da ih pridobije brzopoteznim izmenama propisa i finansijskim olakšicama, a ekstremna desnica pokušava da im podiđe svojom već dobro uvežbanom antievropskom argumentacijom prenebregavajući činjenicu da onih 9,2 milijarde evra direktnih evropskih subvencija zajedničke agrarne politike koju bi da razmontiraju, zapravo doslovno održava u životu veliku većinu francuskih paora.

Pred francuskim vlastima, ali i svim drugim akterima agrarnog sektora, ostaje nerešiva kvadratura kruga međusobnog usaglašavanja i postizanja dogovora o budućnosti francuskog agrarnog modela: od međusobno oprečnih interesa različito politički obojenih paorskih sindikata, oprečnih interesa različitih sektora agrara, do apsurdnih nejednakosti unutar samog sindikata FNSEA gde se pod istim kišobranom nalaze agroindustrijski milioneri i paori kojima je svaki 30. u mesececu i potencijalni sudnji dan. Uprkos hiljadugodišnjoj tradiciji seljačkih buna, Francuska se možda upravo sada nalazi na razmeđi jedne od najvažnijih, a odluke koje će doneti dalekosežno mogu opredeliti budućnost njenih paora i čitavog njenog agrarnog modela.

Francuski paorski sindikati

FNSEA

Osnovana 1946, Nacionalna federacija sindikata poljoprivrednih proizvođača – FNSEA je prvi i najuticajniji francuski paorski sindikat, koji redovno pobeđuje na svim nivoima izbora u strukovnim organizacijama i predstavništvima. Broji 212000 članova i obuhvata 31 udruženje za zaštitu poljoprivrednika prema delatnosti (žitarice, mleko, meso, voće, povrće itd.), a shodno francuskoj teritorijalno-administrativnoj podeli, okuplja 95 departmanskih podružnica (fdsea). Na poslednjim strukovnim izborima 2019. zajedno sa sindikatom Mladih paora, osvojila je 55 odsto glasova.

Ovaj više nego dominantan sindikat – koji i dalje održava mit o jedinstvu svih francuskih paora – poznat je po svojim privilegovanim vezama s vlastima svih političkih boja, a odlikuje se političkim idejama de golovske (danas republikanske) desnice i desnog centra.

Predsednik Makron dugo se zalagao za saradnju svoje parlamentarne većine s paorima, a FNSEA i sad, kao i od početka svog postojanja, mnogi optužuju za delovanje u dosluhu s vlastima i krojenje ukupne francuske agrarne politike, od oslobođenja do danas. Dvojica predsednika ovog sindikata u prošlosti su imali portfelj poljoprivrede u desnim vladama Žaka Širaka i Rejmona Bara.

Ovaj sindikat zalaže se za produktivističku, intenzivnu i visoko mehanizovanu poljoprivrednu proizvodnju, kompetitivnu na domaćoj i međunarodnoj sceni, a poznat je i po svom istorijskom protivljenju uvođenju ekološki motivisanih mera i restrikcija, te ograničenju korišćenja pesticida i zabrani notornog glifozata. FNSEA se takođe protivi sklapanju ugovora o slobodnoj trgovini s Mercosurom, a nije preterano alergična ni na pojedine nove GMO sorte. Pomenimo i to da FNSEA godišnje troši 600 hiljada evra na lobiranje.

U duhu one stare “ruka ruku mije”, FNSEA 2020. Makronu nije zaboravila odustajanje od zabrane glifozata, a Makron njenim paorima odbijanje da uzmu učešća u protestima “žutih prsluka” 2018/19.

Od 2023. na čelu ovog sindikata nalazi se Arno Ruso, krupni agroindustrijalac, uzgajivač žitarica i uljarica s gazdinstvom većim od 700 hektara, koji je svoju karijeru pitomca biznis akademije počeo kao berzanski mešetar s poljoprivrednim sirovinama i koji je takođe na čelu upravnog odbora agro-industrijske grupacije Avril (četvtre po veličini u Francuskoj), a predsedava i asocijaciji proizvođača uljarica, ulja i bio-dizela. Ukupan obrt kompanija i holdinga u njegovom posedu (u Francuskoj i diljem EU) prelazi 9 milijardi evra godišnje.

MLADI PAORI

Tesno povezan s FNSEA, ovaj sindikat (osnovan 1957) jedini je orijentisan isključivo na borbu za prava paora mlađih od 35 godina. Iako deklarativno apolitičan i nezavisan (50000 članova i izraženo prisustvo i delovanje na lokalu), cinici ga, makar kada je paorski sindikalizam u pitanju, smatraju svojevrsnim “predsobljem” FNSEA, koja iza kulisa vuče sve konce i u ovom sindikatu.

RURALNA KOORDINACIJA

Treći paorski sindikat po snazi (21,54%), Ruralna koordinacija predstavlja opoziciju FNSEA. Nastala 1992. otcepljenjem članstva razočaranog usvajanjem reforme zajedničke evropske agrarne politike i po svojim političkim stremljenjima, nastupu i metodama s obe strane granice legalnosti, daleko je bliža radikalnoj i krajnjoj desnici i privilegovana je meta slatkorečivih izjava lidera Nacionalnog okupljanja, posebno u perspektivi predstojećih junskih izbora za Evroparlament. Njeni su se članovi poslednjih dana isticali ekstremnim potezima blokade puteva i manjih mesta, paljevine i prosipanja sena po ulicama, te zasipanja javnih institucija stajskim đubrivom. Ovaj sindikat otvoreno se protivi sklapanju ugovora o slobodnoj trgovini koje smatra izvorom nelojalne konkurencije, protiv je uvođenja taksi na dizel D2, protivi se normama i regulativama u poljoprivredi (pod sloganom “ostavite nas na miru i pustite nas da radimo”) i otvoreno je antiekološki nastrojen – protiv ograničenja upotrebe hemijskih pesticida, a posebno normativa o stavljanju zemlje na ugar. Ovaj sindikat zalaže se za tradicionalne vrednosti francuskog sela i seljaka, a postojani pad ruralnog stanovništva smatra “genocidom nad seljacima”.

SELJAČKA KONFEDERACIJA

Osnovan 1987, ovaj četvrti reprezentativni paorski sindikat (20,04%) od ostalih se razlikuje pre svega po jasno izraženoj levoj političkoj orijentaciji. Veoma kritičan spram agrarnog modela za koji se zalažu FNSEA I MP, ovaj sindikat zalaže se za seljaštvo i agrar koji poštuje životnu sredinu. Kako ističe na svom sajtu, bori se protiv agrarnog modela zasnovanog na ekonomskoj dominaciji nekolicine hiperproduktivnih i hiperkoncentrisanih struktura. Ovaj sindikat protivi se prekomerno velikm gazdinstvima, ugovorima o slobodnoj trgovini između kontinenata, kao i masovnoj upotrebi pesticida.

Konfederacija u prvi mah nije želela da se pridruži paorskim protestima ističući pre svega svoje zalaganje za pravedni prihod za sve paore – zabranu otkupa ispod proizvodne cene – i regulaciju tržišta kojim dominiraju veliki trgovinski lanci, a ne svoju zabrinutost bezbrojnim evro-ekološkim regulativama.

MODEF

Pokret za odbranu porodičnih gazdinstava (1959), poslednji je i nereprezentativni (1,89%) paorski sindikat u Francuskoj. Izrazito levo profilisan, bori se iznad svega za kupovnu moć paora, te deli iste nazore i principe kao i Seljačka konfederacija, čijim je priveskom katkad zovu cinici.

Francuska poljoprivreda

Francuska je peti svetski izvoznik poljoprivrednih proizvoda i najveća poljoprivredna sila EU, što je čini i najvećom korisnicom direktnih subvencija evropske zajedničke agrarne politike (9,2 milijarde evra prošle godine). Iako se čak 48 odsto teritorije koristi za poljoprivredu, ovaj broj nije mnogo opao u poslednjih 30 godina iako je broj popisanih gazdinstava pao sa 930 000 iz 1992, na nešto manje od 400 000 danas, uz prosečnu veličinu od 69 hektara. U Francuskoj, statistički, svakog drugog dana jedan paor počini samoubistvo, pre svega usled prezaduženosti i pada prihoda, te osećanja opšteg apsurda i besmisla.