Sjedinjene Američke Države i Velika Britnija su uz podršku Australije, Bahreina, Kanade i Holandije ponovo bombardovale položaje Hutija u Jemenu. Prilikom koordinisane akcije je u ponedeljak gađano osam ciljeva, među kojima podzemno skladište oružja i raketni sistemi, saopštio je Pentagon.
Naoružana milicija koja uživa podršku Irana od početka sukoba između Izralela i Hamasa 7. oktobra prošle godine napada teretne brodove u Crvenom moru koji navodno imaju neke veze sa Izraelom. Do sada su, tvrdi Pentagon, napali više od 30 brodova, pa su zbog toga velike brodske komapanije počele da izbegavaju najkraći put između Azije i Evrope preko Crvenog mora i Sueckog kanla što ima sve veće posledice po svetsku privredu.
Drugi koordinisani napad
Proklamovani cilj saveznika je da oslabe vojnu moć Hutija. Jedan visoki predstavnik američke vojske je izjavio da su najnoviji napadi krstarećim raketama tomahavk i borbenim avionima bili uspešni.
U zajedničkoj izjavi su naveli da im je cilj da ponovo uspostave stabilnost na Crvenom moru i ponovili pretnju Hutima da neće oklevati da zaštite ljudske živote i slobodnu trgovinu na jednom od najvažnijih plovnih puteva na svetu.
Ovo je bio drugi po redu koordinisani vojni udar saveznika ovog intenziteta u nepune dve nedelje. U noći 12. januara gađano je oko 30 položaja Hutija, nakon čega su Amerikanci nastavili sa pojedinačnim vojnim akcijama.
Militantna islamistička grupa i pored toga nije obustavila napade na brodove u Crvenom moru.
Uključivanje držva članica EU
O daljim akcijma u Crvenom moru i strategiji borbe protiv Hutija telefonom su u ponedeljak razgovarli predsednik SAD Džo Bajden i britanski premijer Riši Sunak.
Bajden je još prošlog četvrtka bio izričit da će SAD nastaviti sa vojnim akcijama protiv Hutija koje je dan ranije Amerika stavila na listu terorističkih organizacija.
Države članice Evropske unije su se u međuvremenu u načelu dogovorile o uključivanju u vojnu akciju sa ciljem obezbeđivanja plovnog put preko Crvenog mora, saopštio je u ponedeljak visoki predstavnik za spoljnu politiku Žozep Borelj. U idealnom slučaju bi države EU vojnoj akciji protiv Hutija mogle da se priključke početkom februara, piše nemački „Špigel“.
Sadašnji plan predviđa slanje evropskih ratnih brodova koji bi trebalo da štite trgovačke brodove i upotrebu sistema za ranu uzbunu. Nije predviđeno da se države EU uključe u američko i britansko bombardovanje položaja Hutija.
