Jedna ostavka mnogo izazova

Izraelski premijer Ehud Olmert najavio je prošle srede da će podneti ostavku na mesto premijera i da se neće kandidovati na narednim stranačkim izborima zakazanim za 17. septembar. Suočen sa serijom optužbi za korupciju, četiri puta saslušavan od strane policije, Olmert je poslednjih nedelja počeo da gubi podršku unutar sopstvene vladajuće koalicije, tako da je ostavka usledila kao logičan korak. Takav rasplet događaja uzburkao je političku scenu u Izraelu i pokrenuo priče i o eventualnim naslednicima. Kako je Olmert važio za velikog pristalicu mirovnih pregovora sa Palestincima, njegova ostavka došla je i u centar interesovanja svetskih medija.

Olmert nikada nije važio za snažnog i popularnog lidera, a njegov odlazak, do koga nije došlo posle loše vođenog rata sa Hezbolahom 2006, usledio je kao posledica optužbi za korupciju. Izraelski premijer optužen je da je primio mito u ukupno šest slučajeva, na razne načine omogućavajući svojim poznanicima i finansijerima unosne poslove, za koje je navodno dobio nadoknadu koja se meri desetinama hiljada dolara. Po medijima se provlače priče kako je novac trošio na luksuzna putovanja, skupa odela i satove, što Olmert, naravno, negira. Poslednjih meseci najavljivao je da će se povući ukoliko se dokaže da je učinio neko protivpravno delo, ali se sam čin ostavke tumači i kao gubitak podrške u sopstvenoj partiji. Dakle, Olmert je i sam mogao da predvidi da u septembru ne bi imao nikakve šanse. Policija ga je saslušavala ukupno četiri puta, poslednji put prošlog petka, ali još uvek optužnica nije podignuta.

Glavni kandidat za Olmertovog naslednika na mestu lidera Kadime je ministarka spoljnih poslova Cipi Livni, koja uživa veliku popularnost u biračkom telu. Osim nje, kandidati za najvišu stranačku poziciju su i ministar transporta i bivši načelnik generalštaba Šaul Mofaz. I Livni i Mofaz su izjavili da bi želeli da formiraju vladu nacionalnog jedinstva, u koju bi ušao i Likud, ali Netanijahu je to odbio. Uoči stranačkih izbora Kadima deluje sve rascepkanija. Uprkos podršci birača, Livni ne uživa veliku popularnost u sopstvenoj partiji, budući da je ne podržava Olmert. Sa druge strane, pretpostavlja se da Mofaz ima jako zaleđe u vojsci. Kao i Olmertu, i Livni se prebacuje nedostatak državničkog i vojnog iskustva, iako je poznato da je ministarka spoljnih poslova dugo bila agent Mosada. Njena karijera iz tog perioda obavijena je velom tajne, iako položaji na kojima je radila, a koji su dospeli u javnost, ukazuju na vrhunskog agenta. Ekstremnije struje u Kadimi prebacuju joj i popustljivost prema Palestincima i prijateljstvo sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs.

Međunarodnu javnost ipak najviše zanima kako će Olmertov odlazak uticati na izraelsko-palestinski mirovni proces i ponovo uspostavljene indirektne kontakte sa Sirijom. Livni se zalaže za vraćanje dela palestinskih teritorija, okupiranih posle 1967, i za stvaranje palestinske države, ali i za oštru i odlučnu borbu i izolaciju militantnog Hamasa u Gazi. Za razliku od nje, i Mofaz i Netanijahu, koji takođe figuriraju kao kandidati za premijera, spadaju u jastrebove, koji bi imali mnogo manje sluha za zahteve Palestinaca.

Izraelsku političku scenu karakterišu brojne partije, velike koalicije, suprotna stanovišta o ključnim bezbednosnim pitanjima, nesigurni dogovori itd. U sadašnjoj situaciji nezahvalno je prognozirati šta će se desiti kad Olmert napusti mesto premijera i predsednika Kadime. Njegov naslednik na čelu partije tada bi mogao da formira novu vladajuću koaliciju. Ako do toga ne dođe išlo bi se na prevremene parlamentarne izbore, koje bi Kadima i laburisti, njihov glavni koalicioni partner, želeli da izbegnu. Najnovije ankete pokazuju da bi u tom slučaju najviše izgleda da ponovo postane premijer imao Bendžamin Netanijahu, lider opozicionog Likuda. Netanijahu je prošlog četvrtka pozvao na nove izbore, uz izjavu da je vlada koju predvodi Kadima „okončala svoju misiju“ i da je odgovorna za „brojne promašaje“.

Na mesto izraelskog premijera Ehud Olmert došao je 2006 godine, nakon silaska Arijela Šarona sa političke scene zbog teškog moždanog udara. Olmert je nasledio Šarona na mestu lidera Kadime, a kasnije i na mestu premijera. Opozicija mu je od samog početka zamerala neiskustvo, nerazumevanje i nedovoljnu čvrstinu za rešavanje bezbednosnih problema, budući da nije imao vojničku karijeru, koja se u Izraelu kod političara jako ceni. Olmert je došao iz civilnog i političkog establišmenta, što mu se više računalo kao nedostatak nego kao prednost. Od njegovih prethodnika, Arijel Šaron je bio poznati general, Ehud Barak član Mosada, Bendžamin Netanijahu komandos itd. Olmert je bio gradonačelnik Jerusalima, što je u Izraelu cenjena politička funkcija, a potom ministar trgovine. Nakon izbora u martu 2006. sastavio je vladajuću koaliciju uz dosta muke. Najteža iskušenja usledila su odmah nakon toga.

Krajem juna 2006. došlo je do velikih sukoba sa pristalicama militantnog Hamasa u Gazi, posle otmice izraelskog vojnika Gilada Šalita, a potom i do rata sa Hezbolahom u Libanu. Rat sa Hezbolahom ocenjen je kao pogrešno vođen, što je objavljeno i u zvaničnom izveštaju koji je usledio. Bilo je problema i sa isplatom obeštećenja porodicama poginulih izraelskih vojnika, što je samo doprinelo padu Olmertove popularnosti, koja od tada nije prešla 30 procenata podrške građana. Potom su usledile optužbe za korupciju i policijska saslušanja.

Propuste na unutrašnjem planu Olmert nije uspeo da nadomesti diplomatijom. Kada je postao premijer najavio je da će prioritet njegove vlade biti konačno razgraničenje sa Palestincima. Uz podršku SAD, pregovori sa Palestincima traju već godinama, ali u poslednje dve nije postignut značajniji rezultat, čak se pre može reći da se situacija još više iskomplikovala.

Ono što unosi najviše neizvesnosti su stavovi o tome mogućih Olmertovih naslednika. Cipi Livni, najverovatniji kandidat za Olmertovo mesto na čelu Kadime, važi za pristalicu nastavka pregovora sadašnjim kursom i sa Palestincima i sa Sirijom. Bendžamin Netanijahu, lider Likuda i eventualni premijer ako se ipak održe parlamentarni izbori, važi za jastreba i protivnika dosadašnjih mirovnih pregovora koji bi verovatno propustio momenat i moguće povoljne prilike. Isto važi i za Šaula Mofaza, ministra transporta i bivšeg načelnika generalštaba. Što se Palestinaca tiče, pregovori su u toku, ali bez jasnih ideja i rešenja oko pitanja granica, izgradnje jevrejskih naselja, statusa Jerusalima, položaja palestinskih izbeglica i drugih važnih pitanja. Na listi najvećih pretnji po bezbednost Izraela nalazi se i Iran, čiji je predsednik Mahmud Ahmadinedžad više puta izjavio na vrlo zvaničnim mestima (poput UN-a) da Izrael treba zbrisati sa lica zemlje. Situacija sa nuklearnim programom Irana posredno se odražava i na slučaj Izraela i njegovih protivnika među lokalnim militantnim organizacijama koje podržava Iran. Šaul Mofaz je nedavno zapretio da će Izrael bombardovati Iran, ukoliko ovaj ne odustane od „programa razvoja nuklearnog oružja“. Na poziciju Izraela tu bi odlučujući uticaj mogao da ima i stav SAD, koji će postati jasan nakon raspleta u predsedničkoj trci, početkom novembra.