Gordana Siljanovska Davkova je u prvom krugu osvojila dvostruko više glasova od svog glavnog protivkandidata, od kojeg je poražena u drugom krugu prethodnih predsedničkih izbora 2019. godine. Ali, on bi teoretski to mogao da nadoknadi uz podršku Albanaca
U drugi krug predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji plasirali su se kandidat opozicione VMRO DPMNE Gordana Siljanovska Davkova i kandidat vladajućeg SDSM, dosadašnji predsednik Severne Makedonije, Stevo Pendarovski, objavila je Državna izborna komisija (DIK).
Siljanovska je u prvom krugu osvojila dvostruko više glasova od svog glavnog protivkandidata, od kojeg je poražena u drugom krugu prethodnih predsedničkih izbora 2019. godine.
Gordana Siljanovska Davkova izjavila je u nedelju uveče da je rezultat prvog kruga predsedničkih izbora – neverovatno insporativan.
„Mislim da je ovo početak jednog novog vremena. Nemam reči da izrazim svoju zahvalnost (ljudima koji su glasali) – mislim da nisam posebna u mnogo čemu, samo znam da ću ono što obećam i ostvariti, na svoj način, u to vas uveravam“, rekla je Siljanovska Davkova na konferenciji za novinare.
Najavila je da će (ako bude izabrana za predsednicu) sarađivati sa strankom koja ju je predložila, ali i sa opozicijom, sa nevladinim organizacijama, sa medijima.
„Uveravam vas da ću se truditi svaki dan da dokažem da sam tamo ne zbog svoje političke karijere, već zbog Makedonije“, rekla je kandidatkinja makedonske konzervativne opozicione partije VMRO DPMNE.
Dodala je da će se se u drugom krugu izbora ponašati sa dužnim poštovanjem prema onome sa kim će morati da se takmiči.
„Naravno očekujem isti takav odnos. Mislim da ne treba da bacamo senku na ovo što se danas desilo, treba da inspirišemo građane, da ih ubedimo da vredi izaći na izbore, da čuju da smo ponosni, posebno na građane, a bez građana nema gorde (ponosne) Makedonije“, rekla je Gordana Siljanovska Davkova.
Pendarovski priznao da je iznenađen velikim razlikom
Izborni zvaničnici navode da je izlaznost u prvom krugu bila oko 49 odsto, što je za osam procenata više nego pre pet godina.
Pravo glasa, uključujući i Makedonci u dijaspori, imalo je oko 1,8 miliona ljudi. Na izbore je izašlo više od 810.000 birača na ukupno 3.480 glasačkih mesta.
Na dan drugog kruga predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji će biti održano i glasanje za parlament.
Pendarovski je priznao da je iznenađen velikim razlikom.
„Očekivali smo manju razliku, ali sutra je novi dan. Krećemo od početka“. Moj zadatak je da promovišem koncept u koji verujem: državu koja nije izolovana i koja je integrisana u Evropu”, rekao je Pendarovski novinarima.
Spor sa Bugarskom
Izbori su održani usred dvogodišnjeg sukoba između vlade i opozicije oko toga kako se nositi sa susednom Bugarskom koja blokira njen put ka članstvu u EU.
Odnosi sa Bugarskom godinama su zategnuti sporovima oko jezika i istorije dve zemlje.
Sofija je odbila da podrži otvaranje pristupnih pregovora između Skoplja i EU dok Severna Makedonija ne prizna malu bugarsku manjinu u ustavu.
Pendarovski i SDSM spremni su da unesu amandmane, ali im nedostaju glasovi za to u parlamentu.
Stranka VMRO-DPMNE kaže da do ustavnih promena može doći tek nakon što Severna Makedonija uđe u EU, što je stav za koji vlada kaže da je nerealan.
Odnos sa Albancima utiče na rezultat drugog kruga
Glasanje u sredu pomno je praćeno kao svojevrstan barometar za parlamentarne izbore, izjavila je za AFP analitičarka Ana Petruševa, šefica severnomakedonskog ogranka regionalnog istraživačkog novinarstva BIRN.
Podrška ostalih pet kandidata mogla bi biti od vitalnog značaja za drugi krug, dodala je Petruševa.
U toj petorci su ministar inostranih poslova Bujar Osmani, koga podržava partija etničkih Albanaca DUI – partner u vladajućoj koaliciji koji je osvojio 13 odsto – i Arben Taravari iz opozicione koalicije etničkih Albanaca, sa više od devet odsto glasova.
Ta dvojica albanskih kandidata u zbiru imaju oko 200.000 glasova, dok je razlika između Siljanovske-Davkove i Oendarovskog bila oko 180.000 glasova.
Za sada se Osmani i Taravari nisu izjasnili koga će podržati.
DUI je ponudio podršku u drugom krugu pod uslovom da buduće predsednike biraju poslanici, što će, kako se nada, jednog dana dovesti do toga da tu funkciju preuzme etnički Albanac.
Albanci čine više od četvrtine stanovništva zemlje od 1,8 miliona.
Pendarovski i Siljanovska-Davkova su odbacile tu ideju, rekavši da je demokratskije da šef države bude izabran direktnim glasanjem.
Nakon konferencije u okviru Berlinskog procesa nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da podržava put zemalja Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji. Ali popusta za nužne reforme neće biti
Novi, 19. paket sankcija Evropske unije protiv Rusije uključuje zabranu uvoza ruskog tečnog gasa na evropsko tržište. Istovremeno su i SAD uvele sankcije ruskim naftnim kompanijama
Dok Kina koristi svoju dominaciju nad retkim zemnim elementima kao moćno oruđe u globalnoj borbi za uticaj sa SAD, Donald Tramp intenzivira napore da osigura nezavisnost i stabilnost snabdevanja za američku industriju i preti Pekingu novim carinskim nametima
Ako je trebalo da bude vodič za budućnost, nova zora devedesetih nije ispunila očekivanja Evrope. Bez energetskih resursa i osuđena da se određuje prema geopolitičkom rivalstvu Amerike i Kine, Evropa je dugo negovala iluziju iz tog vremena da će postati globalni faktor. Danas kontinent zaostaje u tehnološkom i inovativnim smislu. Za svet, Fukojamin kraj istorije pokazao se kao pogrešno proročanstvo. Slavni nobelovac Džozef Stiglic danas, inspirisan Trampovom politikom, govori o početku ere kraja progresa
“Podjele u SAD više nijesu primarno zasnovane na neslaganju oko politika, već na dubokom animozitetu i nepovjerenju prema drugoj strani, koja se dehumanizuje i sagledava kao glavni problem a ne kao društveni činilac sa kojim treba tražiti rješenje za zajedničke probleme. Pristalice jedne partije ne samo da se ne slažu s drugom stranom, već je doživljavaju kao nemoralnu, neinteligentnu i fundamentalno zlu. Kada se politički protivnik ne vidi kao legitimni takmac, već kao egzistencijalna prijetnja, postojeća pravila demokratske igre ne samo da gube na važnosti, već se zamjenjuju radikalnim mjerama”
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
