Gordana Siljanovska Davkova je u prvom krugu osvojila dvostruko više glasova od svog glavnog protivkandidata, od kojeg je poražena u drugom krugu prethodnih predsedničkih izbora 2019. godine. Ali, on bi teoretski to mogao da nadoknadi uz podršku Albanaca
U drugi krug predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji plasirali su se kandidat opozicione VMRO DPMNE Gordana Siljanovska Davkova i kandidat vladajućeg SDSM, dosadašnji predsednik Severne Makedonije, Stevo Pendarovski, objavila je Državna izborna komisija (DIK).
Siljanovska je u prvom krugu osvojila dvostruko više glasova od svog glavnog protivkandidata, od kojeg je poražena u drugom krugu prethodnih predsedničkih izbora 2019. godine.
Gordana Siljanovska Davkova izjavila je u nedelju uveče da je rezultat prvog kruga predsedničkih izbora – neverovatno insporativan.
„Mislim da je ovo početak jednog novog vremena. Nemam reči da izrazim svoju zahvalnost (ljudima koji su glasali) – mislim da nisam posebna u mnogo čemu, samo znam da ću ono što obećam i ostvariti, na svoj način, u to vas uveravam“, rekla je Siljanovska Davkova na konferenciji za novinare.
Najavila je da će (ako bude izabrana za predsednicu) sarađivati sa strankom koja ju je predložila, ali i sa opozicijom, sa nevladinim organizacijama, sa medijima.
„Uveravam vas da ću se truditi svaki dan da dokažem da sam tamo ne zbog svoje političke karijere, već zbog Makedonije“, rekla je kandidatkinja makedonske konzervativne opozicione partije VMRO DPMNE.
Dodala je da će se se u drugom krugu izbora ponašati sa dužnim poštovanjem prema onome sa kim će morati da se takmiči.
„Naravno očekujem isti takav odnos. Mislim da ne treba da bacamo senku na ovo što se danas desilo, treba da inspirišemo građane, da ih ubedimo da vredi izaći na izbore, da čuju da smo ponosni, posebno na građane, a bez građana nema gorde (ponosne) Makedonije“, rekla je Gordana Siljanovska Davkova.
Pendarovski priznao da je iznenađen velikim razlikom
Izborni zvaničnici navode da je izlaznost u prvom krugu bila oko 49 odsto, što je za osam procenata više nego pre pet godina.
Pravo glasa, uključujući i Makedonci u dijaspori, imalo je oko 1,8 miliona ljudi. Na izbore je izašlo više od 810.000 birača na ukupno 3.480 glasačkih mesta.
Na dan drugog kruga predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji će biti održano i glasanje za parlament.
Pendarovski je priznao da je iznenađen velikim razlikom.
„Očekivali smo manju razliku, ali sutra je novi dan. Krećemo od početka“. Moj zadatak je da promovišem koncept u koji verujem: državu koja nije izolovana i koja je integrisana u Evropu”, rekao je Pendarovski novinarima.
Spor sa Bugarskom
Izbori su održani usred dvogodišnjeg sukoba između vlade i opozicije oko toga kako se nositi sa susednom Bugarskom koja blokira njen put ka članstvu u EU.
Odnosi sa Bugarskom godinama su zategnuti sporovima oko jezika i istorije dve zemlje.
Sofija je odbila da podrži otvaranje pristupnih pregovora između Skoplja i EU dok Severna Makedonija ne prizna malu bugarsku manjinu u ustavu.
Pendarovski i SDSM spremni su da unesu amandmane, ali im nedostaju glasovi za to u parlamentu.
Stranka VMRO-DPMNE kaže da do ustavnih promena može doći tek nakon što Severna Makedonija uđe u EU, što je stav za koji vlada kaže da je nerealan.
Odnos sa Albancima utiče na rezultat drugog kruga
Glasanje u sredu pomno je praćeno kao svojevrstan barometar za parlamentarne izbore, izjavila je za AFP analitičarka Ana Petruševa, šefica severnomakedonskog ogranka regionalnog istraživačkog novinarstva BIRN.
Podrška ostalih pet kandidata mogla bi biti od vitalnog značaja za drugi krug, dodala je Petruševa.
U toj petorci su ministar inostranih poslova Bujar Osmani, koga podržava partija etničkih Albanaca DUI – partner u vladajućoj koaliciji koji je osvojio 13 odsto – i Arben Taravari iz opozicione koalicije etničkih Albanaca, sa više od devet odsto glasova.
Ta dvojica albanskih kandidata u zbiru imaju oko 200.000 glasova, dok je razlika između Siljanovske-Davkove i Oendarovskog bila oko 180.000 glasova.
Za sada se Osmani i Taravari nisu izjasnili koga će podržati.
DUI je ponudio podršku u drugom krugu pod uslovom da buduće predsednike biraju poslanici, što će, kako se nada, jednog dana dovesti do toga da tu funkciju preuzme etnički Albanac.
Albanci čine više od četvrtine stanovništva zemlje od 1,8 miliona.
Pendarovski i Siljanovska-Davkova su odbacile tu ideju, rekavši da je demokratskije da šef države bude izabran direktnim glasanjem.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
