Izbori, pa šta

Iz Podgorice za „Vreme“

Opozicija za koju se može reći sve, sem da je jedinstvena, opozicioni lideri koji u uvredama ne štede jedni druge, većinsko očekivanje da će vladajuća koalicija ostati vladajuća i ne tako zanemarljiv broj građana koji svaki razgovor o politici završavaju pitanjem „Izbori? Koji izbori?“ – to je slika Crne Gore u danima kada kreće intenzivnija predizborna kampanja. Prevremeni parlamentarni izbori raspisani su 26. januara, par minuta pre ponoći, nakon što je parlament, na predlog Vlade, sam sebi skratio mandat. Tu odluku izglasali su poslanici Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP), koja je jedno vreme dovodila u pitanje svoju podršku vladi odnosno DPS-u, zahtevajući da se državna elektroenergetska kompanija ne privatizuje. Međutim, to uslovljavanje nije dugo trajalo, pa je SDP Ranka Krivokapića odstupio od prvobitnih zahteva.

Nužnost ranih izbora Milo Đukanović obrazložio je time da ispunjavanje obaveza neophodnih za što brže uključenje u evroatlantske integracije, kao i efikasno suočavanje sa globalnom ekonomskom krizom, zahtevaju četvorogodišnji mandat. Deo opozicije se slaže da je razlog za „žurbu“ ekonomska kriza, ali i da je iskrenost motiva sporna. Oni tvrde da vlast hoće da osigura sebi novi mandat pre nego što se situacija u zemlji pogorša i padne joj rejting.

CAR TAJKUNA: U upadljivo teškoj situaciji je Kombinat aluminijuma u Podgorici kome je vlada obećala pomoć. Prilikama u Crnoj Gori ne ide naruku ni stanje u bankarskom sektoru, a „slučaj“ Prve banke naročito okupira javnost. Pomenuta banka je nedavno dobila kredit od države u vrednosti od 44 miliona evra. Poznato je da je njen većinski vlasnik Aco Đukanović, brat aktuelnog premijera, pa se postavlja pitanje o sukobu interesa, što crnogorski premijer oštro odbacuje, obrazlažući pomoć Prvoj banci potrebom za očuvanje bankarskog sektora. U opozicionim partijama čak kažu da su „izbore raspisali Prva banka i njeni dužnici“, a najglasniji nazivaju Mila Đukanovića „carem tajkuna u Crnoj Gori“. Bankarski sektor nesumnjivo nije u zavidnoj poziciji, pa je crnogorski premijer pre neki dan otišao u Katar da pregovara o dolasku katarskih investitora. Kao jedna od dve najvažnije investicije spominje se Prva banka.

MULTIKULTURALNA KOALICIJA: Međutim, i tu postoji bojazan da bi eventualni uspeh u stvari bio neuspeh, jer bi, kako poručuju iz vrha Pokreta za promene (PzP) Nebojše Medojevića, jedne od tri najveće opozicione partije, „vredna imovina u Crnoj Gori bila prodata u bescenje“.

To svakako nije jedina optužba upućena DPS-u i njegovom lideru. I samo raspisivanje prevremenih izbora je bilo sporno, jer stari izborni zakon nije usklađen sa Ustavom. Opozicija je to nazvala „političkim nasiljem“, „ustavnim pučom“ i „rušenjem principa pravne države i vladavine prava“. Na sve ovo, vlast je odgovorila produženjem (ne)važećeg Ustavnog zakona o izboru odbornika i poslanika na još dve godine. Đukanović je, u intervjuu podgoričkom radiju, dodao da su međunarodne institucije uvek davale komplimente na račun demokratičnosti izbora u Crnoj Gori. A opozicija odgovara da je ovim neusklađivanjem naneta šteta svim manjinskim nacionalnim i etničkim zajednicama, sem albanskoj, koje imaju Ustavom zagarantovano pravo na vršenje vlasti, ali to nije prisutno u postojećem, „starom“ zakonu.

Određeni broj manjinskih stranaka je ipak našao rešenje. Po jedna bošnjačka, hrvatska i albanska stranka ušle su u koaliciju sa DPS-om. I dok će one, u slučaju pobede ove koalicije imati status parlamentarnih stranaka i dobiti nekoliko mesta u ambasadama i u vladi (Bošnjačka stranka možda čak i jedno ministarstvo), DPS je napravio, kako cinici primećuju, „multikulturalnu oazu“ na svojoj izbornoj listi.

Zbog spornog zakona i datuma održavanja izbora koji ne odgovara nikom sem vladajućoj koaliciji, Dobrilo Dedeić, predsednik manje prosrpske stranke, ranije član glavnog odbora Nove srpske demokratije (NOVA), predlagao je da opozicija bojkotuje izbore, ali njegova ideja nije naišla na odziv.

BEZ TENZIJA: Sve ovo što se dešavalo i što se dešava na političkoj sceni Crne Gore od kraja januara ne stvara, međutim, mnogo tenzija među biračima. Istraživanja javnog mnjenja govore da ovo nisu izbori o čijem će se pobedniku odlučivati u foto-finišu. Po velikoj većini prognoza, pobednik i poraženi su već poznati, samo se još ne zna koš razlika. Građani su, za sada, dosta nezainteresovani, jer i oni koji su protiv DPS-a i SDP-a ne veruju da je smena vlasti moguća.

OPOZICIONA PREPUCAVANJA: Određen broj birača smatra da „nije Đukanović toliko dobar koliko je opozicija loša“. Ujedinjena, ona bi imala velike šanse, ali do sabiranja opozicije na jednom mestu nije došlo. Većina je bila mišljenja da bi sinergetski efekat zajedničke liste za smenu režima urodio plodom, motivišući i neopredeljene i apstinente. U „narodu“ se priča da koliko se Đukanović uplašio eventualne jedinstvene opozicije, toliko se i opozicija uplašila da dođe na vlast. Profesorka Mirjana Kuljak je optužila pojedine opozicione lidere govoreći da „jedina logička veza opozicije koja neće jedinstvenu i široku opozicionu listu jeste ili da su sami deo mafijaške i korumpirane države ili strah da se bore protiv mafije“.

A ni opozicioni lideri ne ostaju jedni drugima dužni. Iako je na početku Srđan Milić, predsednik Socijalističke narodne stranke (SNP), jedne od tri najjače opozicione stranke u Crnoj Gori, poručio svima koji rade protiv opozicionog jedinstva da rata u opoziciji neće biti, ubrzo je počeo da tvrdi da su napadi Nebojše Medojevića i Andrije Mandića na njega potpomognuti od strane Državne bezbednosti (Medojević je takođe sumnjao na upliv DB-a kada je njegov PzP počeo da se osipa). Medojević i Mandić, predsednici PzP-a i NOVE, optužili su, naime, Milića da je on „ubio projekat“ jedinstvene opozicione liste. Ko god da je za to „ubistvo“ odgovoran, tri najjače opozicione partije, SNP, PzP i NOVA, nastupiće samostalno, s tim što će PzP i NOVA koordinisati svoje nastupe u kampanji uz mogućnost zajedničkih promocija.

NIJE SVE TAKO CRNO: Manje opozicione stranke ipak su ušle u koalicije. Udružile su se i neke od partija nacionalnih manjina. Zatim su Narodna stranka Predraga Popovića i Demokratska srpska stranka osnovale narodnjačku koaliciju. Popović je pre toga izrazio bojazan da će opozicija doživeti izborni debakl, kao glavne krivce navodeći pomenutu trojku koju je nazvao „vitezovi okruglog stola“. Prosrpske stranke iz nekadašnje Srpske liste okupile su se u Srpsku nacionalnu listu, a Demokratski centar se udružio sa Liberalnom partijom. Svi govore da se ne boje za svoj parlamentarni status i najavljuju prijatna iznenađenja na izborima. Iako većina smatra da je opozicija ovakvim nastupom izgubila šansu da dođe na vlast, pojedini analitičari i partijski funkcioneri smatraju da nije sve tako crno. Naprotiv. Oni veruju da upravo ovim „izlaskom u više kolona“ opozicija ima šansu da napravi dobar rezultat. Došlo je do izvesnog ukrupnjavanja scene, spajanje stranaka bliskih političkih i ideoloških orijentacija, trima jakim partijama to nije ni bilo neophodno, pa je možda to način da se ne izgubi nijedan glas. Jer neće biti birača koji apstiniraju „usled spajanja ideološki nespojivih opozicionih subjekata“.

Ali ovakva mišljenja su u manjini. Građani Crne Gore dobrim delom veruju da Milo Đukanović neće sebi dozvoliti poraz. Jedni se uzdaju u njegov dobar tajming, podršku koja raste kako vreme odmiče, nedostatak prave alternative i nesumnjivo ogromnu popularnost i harizmatičnost. Naglašava se da opozicione partije nemaju programe kojima mogu da konkurišu stranci koja ima devetnaestogodišnje iskustvo u vlasti. Predviđaju apsolutnu većinu koalicije sa Đukanovićem na čelu. „Druga Crna Gora“ strahuje da će Đukanović već pronaći i nedemokratska rešenja i u slučaju da mu demokratski rezultati ne budu po volji.

Predaja izbornih lista završava se 4. marta. Skoro svi akteri su već poznati, a čini se da je, ovako ili onako, i rezultat već viđen.