Diplomatska dinamika vezana za nedavno dogovorena proširenja NATO-a i Evropske unije stavila je OEBS u drugi plan, a po nekima otvorila i pitanje njegove svrsishodnosti u novim okolnostima
Najavljujući predstavu Plesom protiv nasilja, kojom je u nedelju 12. januara u Bečkoj operi svečano obeležen početak holandskog jednogodišnjeg predsedavanja OEBS-om, ministar spoljnih poslova Jap de Hop Šefer primetio je da su, kao i za baletsku umetnost, i za jačanje bezbednosti i saradnje potrebne umešnost i preciznost. Dan kasnije, u prvom zvaničnom obraćanju predstavnicima 55 zemalja članica, naglašavajući suštinski značaj usaglašavanja, ministar je istakao da su konsenzus i kompromis, koji bi trebalo da budu temeljni postulati OEBS-a, duboko usađeni u holandski način mišljenja kao rezultat večite borbe protiv poplava. „Koliko god bio bogat i moćan, niko ne može sam da sagradi branu, ali zajedničkim naporima možemo postići i nezamislivo.“ Obe metafore, uz iskreni entuzijazam novog predsedavajućeg, potvrdile su da, pored tradicionalnog pragmatizma, Holandija ima dovoljno idealizma za vođenje organizacije rođene 1975. godine u Helsinkiju, a od kraja hladnog rata smeštene u Beču. Za uspešno kormilaranje OEBS-om u izuzetno izazovnoj godini biće podjednako potrebna oba kvaliteta.
Izazov je vredan truda. Diplomatska dinamika vezana za nedavno dogovorena proširenja NATO-a i Evropske unije stavila je OEBS u drugi plan, a po nekima otvorila i pitanje njegove svrsishodnosti u novim okolnostima. Rusija i još neke članice sve jasnije artikulišu nezadovoljstvo određenom neravnotežom u njegovom radu ističući da je suviše okrenut stanju u zemljama „istočno od Beča“ i suvuše usredsređen na problematiku ljudskih prava. Dok su se neposredno po okončanju hladnog rata sastanci šefova država OEBS-a po pravilu održavali svake druge godine, od poslednjeg samita (Istanbul 1999) prošlo je više vremena i za sada je neizvesno da li će i kada doći do sledećeg sastanka na vrhu.
PRETERIVANJE: Međutim, ocene da se OEBS nalazi u krizi ipak su preterane. U poslednijih desetak godina ta organizacija postojano širi područja delatnosti i organizacionu strukturu. Trenutno ima 19 misija na terenu i nekoliko prepoznatljivih institucija – ODIHR, visokog komesara za nacionalne manjine, predstavnika za slobodu medija i parlamentarnu skupštinu. Predstavlja jedinstven forum za sveobuhvatan dijalog o različitim aspektima bezbednosti – vojnim, ekonomskim, ekološkim, o razvoju demokratskih institucija i zaštite ljudskih prava. Odlikuje ga široko članstvo: osim svih evropskih zemalja, u njega ulaze i Amerika, Kanada i zemlje centralne Azije. Na poslednjem ministarskom sastanku u Portu decembra 2002. godine OEBS se solidno pozicionirao za buduće izazove i za jačanje saradnje s ostalim evropskim organizacijama. Usvojena je Povelja o sprečavanju i suzbijanju terorizma, Deklaracija o trgovini ljudima i Odluka o jačanju tolerancije. Za vreme predsedavanja Portugala u 2002. godini pripremljen je obiman program budućeg rada.
Pod holandskim predsedavanjem pristupiće se izradi strategije OEBS-a za XXI vek, koja bi trebalo da profiliše odgovor na novi tip bezbednosnih rizika u koje, pored terorizma, spadaju organizovani kriminal, razni oblici nelegalne trgovine, ekološke pretnje i brojne manifestacije agresivnog ekstremizma. Počeće rad na pripremi novog dokumenta o ekonomskoj i ekološkoj dimenziji OEBS-a, kao i na uobličavanju novih izbornih standarda na osnovu decenijskog iskustva ODIHR-a u nadgledanju izbora. Snažan podsticaj vojno-bezbednosnoj dimenziji dale su Sjedinjene Države pošto su inicirale redovnu godišnju bezbednosnu konferenciju OEBS-a (prva se očekuje početkom leta 2003. godine) i Rusija, koja je pokrenula dijalog o mirovnim snagama OEBS-a (predviđenim još 1992).
RAVNOTEŽA: Holandija je najavila da će pokušati da uravnoteži i integriše tri tradicionalne dimenzije OEBS-a – vojno-bezbednosnu, ekonomsku i humanitarnu. Kao prioritet izdvojila je borbu protiv svih oblika nelegalne trgovine (ljudima, drogom i lakim naoružanjem), čemu će biti posvećen godišnji sastanak takozvanog ekonomskog foruma OEBS-a u maju. Holandija prihvata da bi OEBS trebalo da se podjednako bavi stanjem u svim svojim članicama i podvlači da borba protiv terorizma ne bi smela da dovede u pitanje poštovanje osnovnih ljudskih prava. Novi predsedavajući ne krije da će misije OEBS-a na terenu i dalje biti zaštitni znak organizacije, a od holandskih diplomata se može čuti da je upravo misija OEBS-a u našoj zemlji, zbog partnerskog odnosa s predstavnicima vlasti u sprovođenju demokratskih reformi i odlične saradnje s drugim segmentima društva, pravi model prisustva OEBS-a na terenu.
OEBS sigurno ne može da se takmiči s Evropskom unijom u pospešivanju ekonomskog razvoja, niti s NATO-om u pružanju najvišeg mogućeg stepena bezbednosti svojim članicama. Međutim, mere jačanja poverenja i bezbednosti unutar vojne dimezije OEBS-a, poput demokratske kontrole vojnih snaga, imaju puno dodirnih tačaka sa sadržajem programa Partnerstvo za mir. S druge strane, EU pokazuje tendenciju da misije OEBS-a u zemljama zapadnog Balkana stavi u funkciju Procesa stabilizacije i asocijacije. Na širem planu, OEBS pokazuje najadekvatnije potencijale da odgovori novom tipu bezbednosnih pretnji. Dosadašnji tok borbe protiv međunarodnog terorizma pokazuje da vojna sila daje tek delimičan rezultat. Nove bezbednosne pretnje imaju duboke i složene korene, a najbolji put njihovog otklananja podrazumeva razvoj demokratskih institucija, vladavine prava i tolerancije. Upravo je to osnovno polje delovanja OEBS-a i njegova glavna prednost. Pitanje da li će uspeti da se prilagodi izmenjenom međunarodnom okruženju s početka XXI veka predstavlja osnovni izazov holandskog predsedavanja.
Navodi makedonskog opozicionog Socijaldemokratskog saveza (SDSM) da bivši premijer Nikola Gruevski, koji je 2018. pobegao u Mađarsku kako bi izbegao zatvor, navodno poseduje srpski pasoš, otvorili su ponovo jedno od najosetljivijih pitanja u makedonskoj politici
Epski bes prema teokratskom, autoritarnom režimu u Teheranu preliva se na NATO saveznike, demokrate, papu i MAGA influensere, koji su velikim delom zaslužni za uspon Donalda Trampa. Širi se prema svima koji se ne slažu sa predsednikom oko rata sa Iranom, a čije posledice počinju da osećaju građani Amerike
Prava pitanja nisu ona koja dominiraju javnim prostorom. Ni oduševljenje dela tehnološke scene, koja sve češće zvuči kao da razgovara sama sa sobom, ubeđena da gradi boga. Ni panika onih koji u svakom algoritmu vide apokalipsu. Već trezveno, ali tvrdoglavo insistiranje na odgovorima na pitanja: Koliko ovo košta? Ko plaća? Kome služi i šta se dešava ako ne uspe? Istorija tehnologije – od parne mašine do nuklearne bombe – pokazala je da velike promene menjaju raspodelu moći, ekonomiju, politiku, ali često i društva, i to mnogo dublje nego što njihovi tvorci u početku razumeju
Bivši predsednik Bugarske Rumen Radev (na slici) sa koalicijom “Progresivna Bugarska”, koju je predvodio na izborima prošlog vikenda, osvojio većinu –133 od 240 mesta u Sobranju. Prvi put u demokratskoj istoriji zemlje neće morati da razmišlja o koalicionom partneru kako bi formirao vladu za koju je u predizbornoj kampanji tvrdio da će se uhvatiti u koštac sa sistemskom korupcijom
I dok svet ide dalje, Iran za njime sve više zaostaje. I za to nije kriva (isključivo) Amerika. Kada stalno držite gard prema čitavom svetu, svet pre ili kasnije podigne gard prema vama. Države, kao i ljudi, ne traže društvo onih koji su u stalnom sukobu sa svojim okruženjem. Naposletku, u XXI veku, politički model koji se zasniva na obećanju dolaska bogom nadahnutog spasitelja ima malo šta da ponudi državi od gotovo 90 miliona ljudi, u kojoj je 60 odsto stanovništva mlađe od 39 godina. A još manje ima šta da ponudi susednim državama
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
