Kongres Komunističke partije Kine trajao je od 8. do 14. novembara. Učestvovalo je 2270 delegata iz čitave zemlje, ali je posebnu pažnju privukao govor odlazećeg predsednika Narodne Republike Hu Đintaoa, koga će verovatno na toj funkciji od marta sledeće godine zameniti novi sekretar KP Kine Si Đinping. Hu je podneo izveštaj o radu partije i podvukao programska načela koja će uticati na kreiranje politike koju će nastaviti da sprovodi njegov naslednik, sve u duhu specifičnog kineskog sistema u kome odlazeći predsednik daje smernice budućem.
Huov govor bio je svojevrsno obraćanje naciji, u kome je naglasio da su Kini potrebni novi modaliteti za „ubrzanje transformacije ekonomije“, što su neki analitičari protumačili kao poziv na uspostavljanje „jednopartijskog kapitalizma“. Kako je prenela kineska državna televizija CCTV, odlazeći predsednik je apelovao da se implementira strategija razvoja zasnovana na inovacijama, restrukturiranju privrede, uz izjednačeniji razvoj urbanih i ruralnih područja i stvaranje novih mogućnosti za međunarodnu ekonomsku saradnju i konkurenciju. O reformi političkog sistema Hu je rekao da ona čini „značajan deo globalnih reformi u Kini“, dodavši da treba „više značaja pridati poboljšanju demokratskog sistema“, o čemu je svojevremeno govorio i nekadašnji lider KP Kine Deng Sjaoping.
Kada se, međutim, u Kini govori o unapređenju demokratskog sistema, treba imati u vidu da se to pre svega odnosi na demokratizaciju partije, a nikako celog društva. „Nikada nećemo kopirati zapadni politički sistem“, naglasio je Hu, čime je potvrdio da će Kina tražiti sopstveni put u političkoj reformi. On je, takođe, još jednom upozorio tajvansko rukovodstvo da ne preduzima korake koji bi vodili ka samostalnosti, pozvavši na izgradnju mehanizma vojnobezbednosne saradnje zasnovane na poverenju kojim bi se održavala stabilnost u Tajvanskom moreuzu.
U govoru koji je trajao devedeset minuta bivši prvi čovek KP Kine podvukao je koliko je važno da „svi imaju mogućnost da ostvare svoje pravo na obrazovanje, zaposlenje, zdravstveno i socijalno osiguranje“. Tom prilikom, on je uputio i poziv na očuvanje životne sredine i porast ekološke svesti, što predstavlja jedno od gorućih pitanja održivosti budućeg kineskog razvoja. Kada je reč o spoljnoj politici, najveću pažnju je privukao deo govora u kome je Hu naglasio kako Kina treba da poveća kapacitete za eksploataciju morskih resursa, ali i da odlučno zaštiti svoja pomorska prava i interese, i konačno „izraste u pomorsku silu“, što je posebno indikativno ukoliko se posmatra u kontekstu spora sa Japanom oko ostrva Djaoju (vidi okvir).
PITANJE ŽIVOTA ILI SMRTI: Na samom Kongresu demonstrirana je unutarpartijska stabilnost (posle meseci previranja i skandala), ali i rešenost da se ubuduće izbegnu sve potencijalno kompromitujuće situacije. U tu svrhu poslužio je i govor odlazećeg premijera Kine Ven Đabaoa, koji je naglasio nužnost borbe protiv korupcije kao najvažniji politički cilj sa kojim partija mora da se izbori. „Pitanje korupcije je pitanje života ili smrti, kako za partiju tako i za državu“, rekao je Ven.
Upravo je tema korupcije u redovima najviših partijskih funkcionera bila naročito aktuelna u mesecima pred održavanje kongresa. Još je svež slučaj Lei Đihua, prvog savetnika predsednika Hu Đintaoa, čiji sin je pre nekoliko meseci u centru Pekinga slupao „ferari“ vredan milion dolara, što je pokrenulo priče odakle Leiju toliki novac. Lei je po izbijanju skandala smenjen, ali je skandal oštetio ugled predsednika Hua. Odlazeći premijer govorio je i o posledicama ekonomske krize za koju očekuje da će se „osećati još nekoliko godina“, ali i o tome koliko je za Kinu važno da održi stabilan i održiv ekonomski rast, sprovede reforme i restrukturira privredu. Ni on nije propustio da spomene političke reforme koje su važne zbog „jačanja demokratije“ i „očuvanja socijalne pravde“, a među važnije ciljeve i on je svrstao unapređenje sistema socijalne zaštite i borbu protiv „neravnopravne raspodele sredstava“.
RAST OD SAMO 7,5 ODSTO: Na marginama 18. kongresa KP Kine održana je konferencija za štampu državne Komisije za nacionalni razvoj i reforme i tom prilikom je njen šef Džang Ping izjavio da je kineska vlada uverena kako će postići projektovani privredni rast od 7,5 odsto do kraja godine. On je dodao da se ova prognoza zasniva na ekonomskim pokazateljima koji beleže poboljšanje od avgusta, a posebno u oktobru. Džangove ocene izazvale niz pozitivnih reakcija kineskih zvaničnika koji nastoje da uvere i domaće i strane investitore, da će pad kineske proizvodnje iz trećeg kvartala ove godine biti zaustavljen. Ovo je inače prvi put da Kina u poslednjih osam godina planira ekonomski rast niži od osam odsto, što svedoči o efektima ekonomske krize koja polako utiče i na drugu ekonomiju sveta.
Među faktore koji su prouzrokovali usporavanje ekonomskog rasta, Džang je svrstao smanjenu potražnju sve zaduženijih država, ali i opreznije investiranje usled krize zbog čega je država pojačala makroekonomsku kontrolu i domaću potrošnju. „Najnoviji pokazatelji rasta industrijske proizvodnje, maloprodaje i izvora, pokazuju da su mere koje je preduzela država doprinele stabilizaciji ekonomske situacije“, rekao je on. Industrijska proizvodnja porasla je na 9,6 odsto u oktobru mesecu (u poređenju sa 9,2 odsto u septembru i 8,6 procenata u avgustu), dok je maloprodaja robe široke potrošnje porasla na 14,5 odsto (u poređenju sa 14,1 odsto u septembru i 13,2 procenta u avgustu), navodi se u Komisiji za nacionalni razvoj i reforme. Džang je naglasio i da je privredna situacija u Kini stabilna, dok je kao cilj istakao postizanje održivog rasta i strateško restrukturiranje privrede.
PREVAZILAŽENJE STRAHA OD INTERNETA: Prve reakcije na održavanje kongresa stigle su očekivano od zagovornika reformi koji već godinama traže smanjenje privilegija državnih firmi, podsticanje rasta otvaranjem tržišta, veću društvenu prohodnost i šire socijalno osiguranje. Jača kontrola nad radom viših partijskih funkcionera, o kojoj je govorio predsednik Hu, izazvala je dosta pažnje na kineskim društvenim mrežama, pa tako na Weibou mogu da se pročitaju komentari u kojima se traži stroža kontrola, ali i postavlja pitanje da li će političke reforme moći da budu sprovedene, „jer zahtevaju redistribuciju stečenih interesa“.
Sun Davu, osnivač jednog od poznatijih poljoprivrednih konglomerata, poznat i kao kritičar partijske politike, izjavio je prethodnih dana da se većina nacionalnog bogatstva nalazi u rukama malog broja ljudi i da je to glavni problem sa kojim se Kina suočava. „Finansije, medicinska zaštita i sredstva za obrazovanje su koncentrisani na jednom mestu“, upozorio je on, ističući da je „finansijski sistem izuzetno korumpiran“. „Država bi trebalo da dozvoli privatnim bankama da finansiraju seljake i ruralnu populaciju“, rekao je Sun.
Da je partija, ipak, odlučila da prihvati izazov novog vremena, pokazuje slučaj dvojice delegata koji su se pojavili na kongresu. Šu Bin, generalni menadžer i glavni urednik Rednet.cn i Liao Hong, predsednik i glavni urednik People.com.cn, dvojica su predstavnika internet portala koji su dobili svoje mesto na Kongresu, što je prvi put da je internet sektor zastupljen u partijskom odlučivanju. Šu je izjavio da se radi o „novoj, ali ne i neočekivanoj stvari, jer mi zapravo predstavljamo običnog čoveka ispred kompjutera“, izrazivši uverenje da njihovo učestvovanje pokazuje spremnost partije da sluša javnost i uvažava uticaj „novih medija u novom dobu“.
Kina ima oko 500 miliona korisnika interneta, što internet čini značajnim privrednim sektorom, ali i platformom za izražavanje slobode govora. Rasprostranjenost i dostupnost interneta omogućila je da tokom kongresa partijski delegati i obični ljudi mogu da diskutuju o važnim temama. Jedan od poznatijih primera je Su Gang, partijski sekretar iz Kvandžoua, koji svakodnevno komunicira sa građanima preko mikroblogova. „Mikroblog je zgodan način za mene da saznam šta javnost oseća, posebno mlađa generacija“, izjavio je on, uz priznanje da svakog dana provodi između dva i tri sata u ovoj komunikaciji. Samo prvog dana održavanja kongresa na mikroblogu portala Weibo zabeleženo je 25 miliona komentara koji su se odnosili bilo na sam kongres, bilo na KP Kine, što svedoči o interesovanju za ovu temu u kineskom društvu. „Posebno je značajno što je vlada preduzela neke korake pošto su određena pitanja bila pokrenuta na internetu, što samo pokazuje snagu novog medija“, izjavio je za agenciju Sinhua Robert Kun, američki ekspert za Kinu.
Meng Đijan, profesor na Šangajskom univerzitetu, kaže da je jedna stvar sigurna – „a to je da mnogi partijski funkcioneri nisu više uplašeni kada govore o internetu, kao što su bili ranije. Mikroblogovi i novi mediji izrastaju u poseban kanal za komuniciranje bilo za ljude u partiji, ili van nje“.
Kada je reč o internetu i blogovima, posebno pitanje se odnosi na cenzuru koja je sveprisutna, a tokom kongresa je posebno pojačana. Tako je onemogućena pretraga pojmova koji se vezuju za ime Si Đinpinga (očekivanog naslednika na čelu partije) ali i Ven Đabaoa i njegovu porodicu, koga je „Njujork tajms“ samo par dana pred početak kongresa označio kao najbogatijeg Kineza, što je pokrenulo polemike na kineskim društvenim mrežama. Nesumnjivo je da je tehnološki napredak proširio kanal demokratije i podigao svest ljudi o njihovim pravima, ali je istovremeno vladajuću partiju stavio na iskušenja sa kojim će morati da se suočava u budućnosti.
Izazovi sa kojim će morati da se suoči nova garnitura „crvenih mandarina“ su održavanje trenda ekonomskog rasta koji je doveo do „kineskog čuda“, ali i suočavanje sa posledicama ubrzanog razvoja – socijalnim raslojavanjem, prekomernim zagađenjem okoline i neravnomernim regionalnim razvojem. Demografska neravnoteža usled primene politike jednog deteta, biće jedno od važnijih pitanja sa kojim će Peking veoma brzo morati da se uhvati u koštac. Na spoljnopolitičkom planu uvek je na prvom mestu odnos sa SAD, a otvorena pitanja koje Kina ima u neposrednom okruženju moraće možda da sačekaju izbor sledećeg rukovodstva 2022. godine.
U prethodnih mesec i po dana bilateralni odnosi NR Kine i Japana dostigli su najnižu tačku u poslednjih 40 godina, tj. od kada su posle Drugog svetskog rata obnovljeni diplomatski odnosi dve zemlje. Japan je kupovinom od privatnih vlasnika dela ostrva Djaoju izazvao oštre reakcije kineskih zvaničnika, ali i demonstracije širom Kine, koje su rezultirale masovnim uništavanjem japanske imovine i napadom na japanska privredna predstavništva. Spor oko suvereniteta nad grupom ostrva u Istočnokineskom moru vuče korene iz 1895, kada je Japan mirom u Šimonosekiju dobio Senkaku ostrva, kako ih zovu u Japanu. Posle poraza Japana 1945. ostrva su se nalazila pod administrativnom upravom SAD sve do 1972, kada su vraćena pod suverenitet Tokija, čemu se Kina protivi, ne priznajući „neravnopravne ugovore“ iz 19. veka. Od tada je pitanje suvereniteta nad ovim nenaseljenim ostrvima pod stalnim sporom između dve države. Procenjuje se da se na morskom dnu nalaze velike rezerve gasa i nafte, a kineske agencije koje se bave istraživanjima veruju da se u južnokineskim vodama nalaze zalihe nafte od preko 200 milijardi barela (veće zalihe imaju samo Venecuela – 295 milijardi, i Saudijska Arabija – 265 milijardi barela).
Od početka održavanja Kongresa KP Kine na Tibetu se spalilo sedam Tibetanaca u znak protivljenja kineskoj upravi na Tibetu, prenose zapadne agencije. Tibetanska vlada u egzilu tvrdi da se od februara 2009. godine spalilo 69 Tibetanaca, od kojih je 54 preminulo. Tibetanske organizacije sa sedištem u Americi saopštavaju i da se tokom održavanja kongresa u Tongrenu u provinciji Ćinghaj održavaju demonstracije hiljada stanovnika koje se protive kineskoj vlasti. Istorijski Tibet je pripadao Kini od 1644. do 1912. godine, kada postaje defakto nezavisan, jer je dalaj-lama posle kineske revolucije odbio da prizna novu republikansku vladu. Pod suverenitet kineske države Tibet je vraćen 1951. čemu se posebno protivio novi dalaj-lama koji je uz pomoć SAD 1959. podigao pobunu protiv centralne kineske vlasti. Ubrzo je morao da napusti Kinu i od tada živi u egzilu. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1989. Poslednja veća pobuna na Tibetu izbila je 2008. i u zapadnim državama je izazvala dosta kontroverzi i kritika na račun kineske vlasti zbog načina na koji je okončana. Kina ne dozvoljava stranim posmatračima da ispituju stanje ljudskih prava na Tibetu, a dalaj-lamu smatra separatistom.