Izazov nezavisnosti

Početkom ove nedelje oba doma ruske Dume dala su predlog o podršci priznavanju nezavisnosti gruzijskim separatističkim republikama, a u utorak predsednik Dmitrij Medvedev potpisao je ukaz o priznavanju Abhazije i Južne Osetije. Prošlog petka ruske snage bezbednosti povukle su većinu vojnika i opreme sa teritorije Gruzije, kako nalaže Sarkozijev mirovni sporazum u šest tačaka. Međutim, ostaje nepoznato dokle se tačno u Abhaziji i Južnoj Osetiji prostire zona odgovornosti ruskih mirotvoraca i kako će ubuduće izgledati format mirovne misije u nepriznatim gruzijskim republikama.

POVLAČENJE: Ruske snage bezbednosti završile su povlačenje sa teritorije Gruzije na pozicije pre izbijanja konflikta, posle čak deset dana nakon objavljivanja prekida ratnih dejstava, kako ih je ruski predsednik Dmitrij Medvedev nazvao – „prisile na mir“. Ruska armija sa gotovo 10.000 ruskih vojnika, uz pomoć stotine jedinica vojne tehnike, nešto manje od dve nedelje kontrolisala je znatan deo teritorije Gruzije – magistralne puteve koji povezuju zapad i istok zemlje, kao i put koji povezuje grad Gori i prestonicu Tbilisi. Ruske snage bezbednosti zauzele su i Kodorski klanac u Abhaziji, u koji je pre dve godine ušla gruzijska vojska. Predstavnici Ruske Federacije rekli su da im je potrebno dodatno vreme kako bi obezbedili porušenu infrastrukturu u zoni bezbednosti neophodnu za rezmeštanje mirotvoraca, da su izgradili nove vojne punktove, te da će na teritoriji Gruzije ipak ostati nekoliko stotina ruskih mirotvoraca. Vašington i Pariz oštro su reagovali na takva rešenja Ruske Federacije, smatrajući da ruski vojni punktovi i mirotvorci na gruzijskoj teritoriji nisu u skladu sa mirovnim sporazumom. Gruzijska strana izrazila je oštro protivljenje tome da ruske snage bezbednosti patroliraju zonom bezbednosti; međutim, Sarkozijev mirovni sporazum dozvoljava mirotvorcima predvođenim Ruskom Federacijom da se kreću zonom bezbednosti u Južnoj Osetiji nekoliko kilometara prema teritoriji Gruzije, ali tačno ne precizira detalje razmeštanja ruskih mirovnih snaga.

Prošle subote predsednik Francuske Nikola Sarkozi nazvao je ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i zahvalio mu se za poštovanje mirovnog sporazuma. Sarkozi je od Medvedeva zatražio da ruske snage bezbednosti napuste i crnomorsku luku Poti i vazduhoplovnu bazu u Senaki na gruzijskoj teritoriji. Međutim, krajem prošle nedelje Moskva je objavila da će njeni brodovi patrolirati u Potiju, koji je jedna od ključnih gruzijskih luka za izvoz kaspijske nafte. Nakon izmeštanja ruske armije, zamenik načelnika ruskih oružanih snaga general-pukovnik Anatolij Nogovicin na konferenciji za štampu izjavio je da „Ruska Federacija polaže pravo na promenu broja ruskih mirotvoraca u Abhaziji i Južnoj Osetiji, ukoliko Sjedinjene Američke Države budu povećavale vojni potencijal Gruzije“.

BILANS: Zapadni mediji i organizacije za zaštitu ljudskih prava analizirali su bilans ratnih razaranja – žrtava i materijalne štete. Zapadna štampa smatra da su obe strane, i ruska i gruzijska, za vreme ratnih sukoba preuveličavale procene ljudskih žrtava i štete, ali se slažu da je izazvana humanitarna katastrofa za koju su relativno odgovorne obe strane. Ruski mediji su prethodno objavili da je u sukobima u Južnoj Osetiji poginulo više od 2000 ljudi, dok novi zvanični izveštaji pokazuju da je poginulo sa obe strane oko dve stotine civila i vojnika, na stotine ih je ranjeno. Prema izveštaju UNHCR-a, zonu južnoosetijskog konflikta napustilo je oko 160.000 izbeglica. Rusiju su ratna dejstva u Gruziji koštala oko 500 miliona dolara, dok je tokom prvih dana rata iz Rusije povučeno investicija u vrednosti od oko sedam milijardi dolara. Nepoznat je, za sada, iznos materijalne štete u gradovima Chinvaliju i Goriju (prvi je žestoko napala gruzijska, a drugi ruska armija), ali se šteta procenjuje u milijardama dolara.

Lideri zapadnih zemalja i organizacija pokrenuli su inicijativu za pomoć Gruziji i gruzijskoj armiji koja je pretrpela znatnu štetu. Nemačka kancelarka Angela Merkel predložila je da se organizuje konferencija država suseda Gruzije, s ciljem njenog ekonomskog oporavka uz pomoć EU, Jermenije, Azerbejdžana i Turkmenistana. Specijalni predstavnik generalnog sekretara NATO-a za Južni Kavkaz Robert Simons izjavio je da je „alijansa spremna da nakon stabilizacije mira pomogne Tbilisiju u sferi bezbednosti“.

Za sada nije bilo inicijative za uspostavljanje trajnog mira koju bi podržale sve strane, posebno Moskva i Tbilisi. Savet bezbednosti UN-a nema jedinstven stav povodom krize u Gruziji, Rusija ne pristaje na veću ulogu OEBS-a u mirovnim misijama u Gruziji, a Evropska unija za sada nije izašla sa nekim ozbiljnijim predlogom za uspostavljanje trajnijeg mira. Prošle nedelje i Zapad i Rusija obustavili su saradnju u okviru NATO-a.

NEZAVISNOST: U ponedeljak oba doma ruske Dume, na zahtev nepriznatih republika, jednoglasno su usvojila podršku nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije. Na osnovu odluke ruske Dume o podršci nezavisnosti, u obliku predloga predsedniku Ruske Federacije, Dmitrij Medvedev je u skladu sa članom 86. Ustava Ruske Federacije potpisao ukaz kojim Rusija priznaje nezavisnost Abhazije i Južne Osetije. „Ovo nije bio lak izbor, ali jedini da se sačuvaju ljudski životi“, rekao je Medvedev i dodao da su sličan presedan napravile zemlje Zapada priznavanjem nezavisnosti Kosova.

Države Evropske unije i „velike sedmorke“, koju uz ostale čine i SAD, Kanada i Japan, izrazile su žaljenje povodom priznavanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije i podržale teritorijalnu celovitost Gruzije.

Postoje više „škola mišljenja“ o tome kakve će posledice na bezbedonosnu situaciju u regionu imati „jednostrano“ priznavanje separatističkih gruzijskih republika od strane Rusije. Britanski BBC prenosi mišljenja eksperata da bi situacija oko priznavanja separatističkih republika mogla da se razvije u nekoliko pravaca, da će, najverovatnije, priznavanje gruzijskih separatističkih republika u Savetu bezbednosti UN-a biti blokirano, te da Rusija može zatražiti pomoć za priznavanje Abhazije i Južne Osetije od Venecuele i Kube. Postoje dva scenarija – prenosi dalje BBC – prvi je, kao u slučaju Kosova, da određeni broj zemalja prizna nezavisnost gruzijskih separatističkih republika; drugi je, kao u slučaju Severnog Kipra i Turske, da Abhaziju i Južnu Osetiju prizna samo Ruska Federacija, te da će u toj situaciji separatističke republike ostati u znatnoj meri izolovane. U svakom slučaju, u predstojećem razvoju događaja sve manje je moguće praviti paralele između Kosova i Abhazije i Južne Osetije: Kosovo i Srbija, ako budu sprovodili svoje evroatlantske planove, ponovo će se naći u istoj „naddržavi“ Evropskoj uniji, dok je teško da će se Rusija, Abhazija, Južna Osetija i Gruzija u bliskoj budućnosti naći u nekoj sličnoj situaciji.