Izbeglice, imigracija, loše stanje privrede – to su šest nedelja uoči izbora za Bundestag za Nemce najvažnija pitanja . Novo istraživanje javnog mnjenja ukazuje na to da će doći do promene vlasti u Berlinu
Kandidate za kancelara potvrđuju na partijskim konferencijama, usvajaju se izborni programi stranaka, planiraju se nastupi u predizbornoj kampanji i zaoštrava ton u politici: u Nemačkoj je počela vruća faza uoči saveznih izbora 23. februara. Nakon sloma takozvane „semaforske vlade“, koju su činili SPD, Zeleni i FDP, novi izbori morali su da budu raspisani u kratkom roku. Kandidati i stranke imaju samo šest nedelja da se promovišu.
Ako bi se ovog vikenda birao novi Bundestag, odnos snaga u Berlinu značajno bi se promenio. To pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend) javnog servisa ARD, za koje je institut infratest-dimap od 6. do 8. januara sproveo reprezentativnu anketu među 1.323 nemačka birača s pravom glasa.
Demohišćanske stranke CDU i CSU, koje nastupaju zajedno i trenutno su najjača opoziciona snaga, izgubile su dva procentna poena u odnosu na prethodno istraživanje, ali bi i dalje bile najjače s 31 odsto glasova. Delimično desničarsko-ekstremistička Alternativa za Nemačku (AfD) bila bi na drugom mestu s 20 procenata. Socijaldemokrate (SPD), koji trenutno imaju kancelara, bili bi tek treći s 15 odsto, malo ispred Zelenih koji bi osvojili 14 odsto glasova.
Grupa koja se otcepila od Levice, Savez Sara Vagenkneht (BSW), i dalje ima šanse da uđe u parlament s pet odsto. To ne bi bio slučaj s Liberalima (FDP) i Levicom, koji bi osvojili po četiri odsto glasova.
Nikad toliko nezadovoljstva
U istraživanju „Nemački trend“ građani redovno daju ocene i vodećim kandidatima stranaka. U ovoj najnovijoj anketi nijedan od njih nije dobio više pozitivnih nego negativnih glasova. To je novina na saveznim izborima u Nemačkoj koje agencija infratest-dimap prati još od 1998. godine.
Iako bi 31 odsto birača s pravom glasa glasalo za CDU/CSU, samo 25 odsto je zadovoljno njihovim kandidatom za kancelara Fridrihom Mercom. Kod Zelenih je situacija upravo suprotna: 14 procenata bi glasalo za stranku, ali 28 odsto izražava zadovoljstvo njihovim kandidatom za kancelara Robertom Habekom.
Otprilike svaki peti ispitanik zadovoljan je sa Alis Vajdel (AfD), Kristijanom Lindnerom (FDP), Sarom Vagenkneht (BSW) i Olafom Šolcom (SPD). Međutim, najviše nezadovoljstva u anketi iskazano je za aktuelnog kancelara i glavnog kandidata SPD-a Olafa Šolca. Njemu i njegovom radu čak 77 odsto ispitanih dalo je loše ocene.
Migracije i ekonomija su najvažniji problemi
Ono što će verovatno imati veći uticaj na izbore od kadrovskog sastava stranaka jeste kako nemački građani procenjuju trenutnu situaciju – i kojim strankama veruju da će rešiti probleme.
Na pitanje koji su to najvažniji problemi kojima bi političari trebalo da se pozabave nakon izbora, 37 odsto je navelo izbeglištvo i imigraciju, a dobra trećina ekonomsku situaciju. Otprilike svaka sedma osoba zabrinuta je zbog sveukupne krizne spoljnopolitičke situacije, 13 odsto zbog zaštite životne sredine i klime, a 11 procenata zbog socijalnih problema.
Teme kao što su obrazovanje, unutrašnja bezbednost, penziono osiguranje, inflacija i zdravstvena zaštita u Nemačkoj smatra posebno važnim samo šest do osam odsto ispitanika.
Kako oživeti privredu?
Tokom predizborne kampanje, stranke daju različite predloge o tome kako bi se mogli prevazići nemački ekonomski problemi. Istraživanje „Nemački trend“ pokazuje da podršku imaju oni predlozi koji imaju za cilj poboljšanje položaja zaposlenih. Za uvođenje neoporezivanja prekovremenog rada zalaže se 78 odsto ispitanika, dok 67 odsto Nemaca smatra da je podizanje minimalne zarade na 15 evra ispravna stvar.
Kada je reč o poboljšanju okvirnih uslova za preduzeća, državne investicije (71 odsto) uživaju veću podršku od opšteg smanjenja poreza za firme (53 odsto). Skoro svaka druga ispitana osoba podržava predloge kojima bi se relaksirali klimatski propisi, na primer onaj o ukidanju poreza na ugljen-dioksid. Samo nešto malo manje ispitanih je za podsticaje vlade za kupovinu nemačkih električnih automobila.
S druge strane, 61 odsto smatra da je oživljavanje nemačko-ruskih ekonomskih odnosa uz ukidanje sankcija Rusiji u ovom trenutku loša ideja.
Kako živeti zajedno?
Više kohezije u Nemačkoj – to je ono što npr. SPD promoviše u predizbornoj kampanji. Ali šta je s načinom na koji ljudi međusobno komuniciraju? Uprkos mnogim aktuelnim krizama, ljudi u svom privatnom okruženju, kao i na mrežama, uočavaju da postoji snažan osećaj solidarnosti. Velika većina navodi da postoje dobri odnosi u njihovoj porodici, s poznanicima i prijateljima, kod kuće, kao i na poslu.
U javnom prostoru stvari su malo manje pozitivne. Svaki drugi ispitanik smatra da su interakcije prilikom kupovine ili u saobraćaju prilično negativne. Zašto je to tako?
Aktuelni problemi po pitanju suživota u Nemačkoj prvenstveno su posledica društvenih i kulturnih razlika, ocenjuju ispitanici. Napetosti u javnom životu su manje-više podjednako povezane s ekonomskim brigama, stresom i opterećenjima izazvanim krizom.
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Na mestu domova koje su stanovnici Marijupolja izgubili u ruskim napadima danas niču nove zgrade u koje se useljavaju Rusi. Bivši stanovnici tvrde da se tako brišu tragovi rata i potiskuje lokalno stanovništvo
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
