Specijalno za „Vreme“ iz Moskve
U trenutku kada ovaj broj „Vremena“ bude u rukama čitalaca oni će znati više od potpisnika o konkretnim rezultatima posete ruskog predsednika Njujorku i Teksasu. Njegov specijalni iljušin kasnio je u polasku zbog najnovije avionske katastrofe u Njujorku, ali pad erbusa nije uticao na sadržaj Putinove akten-tašne.
U poslednja dva meseca odnosi Rusije i SAD doživeli su su nevidjen procvat. Vladimir Putin je bio prvi šef države koji je telefonom pozvao Džordža Buša i to ne samo da izrazi saučešće već i da ponudi konkretnu pomoć. Već nakon nekoliko dana oglasio se portparol ruske obavestajne službe (FSB) Aleksandar Zdanovič i ponudio razmenu obaveštajnih podataka i saradnju na svim frontovima borbe protiv terorizma. Bivši pukovnik KGB-a Konstantin Preobraženski kaže da nikada nije mogao ni da zamisli da će čuti tako nešto. „Sovjetski Savez je svojevremeno podržavao, obučavao i finansirao teroriste u svojoj borbi za uticajne sfere širom sveta. Ovo znači da će neki ljudi u FSB-u sada morati da daju podatke o svojim nekadašnjim agentima. To je rizičan potez za Putina, obavaštajna služba je izuzetno konzervativna i prokomunistički nastrojena još uvek“, kaže Preobraženski.
RIZIČNI POTEZI: No, to nije bio jedini rizičan potez… Potpuno ignorišući želje i razmišljanja svojih generala, Vladimir Putin je dozvolio američkim oružanim snagama da uđu u nekadašnje sovjetske baze u Tadžikistanu i Uzbekistanu. Dozvolio je i nadletanje ruske teritorije u „humanitarne i spasilačke svrhe“. Po rečima potpredsednika spoljnopolitičkog odbora Dume Konstantina Kozačova, „to je bio i gest velike lične hrabrosti predsednika Putina, ali i mnogo više od toga. Ovo je istorijski trenutak, prekretnica u odnosima Rusije i SAD“. Kozačov je odbio da nagađa o mogućim ustupcima Vašingtona: „Ovo bi bio krajnje neumesan trenutak, ovo nije vreme i mesto za cenkanje i pogađanje, već za saradnju. Zajednički strateški cilj obe države jeste borba protiv terorizma i tome moramo da se posvetimo.“ Odgovarajući na pitanje šta bi još Moskva mogla da učini, Kozačov je rekao da on lično ne bi imao ništa protiv toga da predsednik Putin dozvoli nadletanje ruske teritorije i za borbene akcije.
STRATEŠKA PROMENA: Ugledni vojni analitičar Pavel Felgengauer kaže da se ovde ne radi samo o borbi protiv talibana ili Bin Ladena: „Reč je o temeljnoj promeni ruske spoljne i odbrambene politike u kojoj se Moskva odlučno stavlja u ulogu strateškog partnera Zapada i SAD. Putin kaže da je takva odluka donesena čak i pre 11. septembra, i ja sam čak spreman i da mu poverujem.“ Felgengauer dodaje da takva odluka ne nailazi na opšte odobravanje u Moskvi: „Postoje veoma uticajni krugovi, posebno unutar vojske i industrije naoružanja koji su shvatili o čemu se radi i nisu ni najmanje srećni zbog toga. Boje se gubljenja uticaja na unutrašnjem planu, ali i odnosa sa islamskim i arapskim zemljama za koje ih vezuju veoma unosni ugovori o izvozu oružja recimo…“
No, Vladimir Putin do sada nije pokazao da se boji sučeljavanja sa generalima. U ovoj godini je prvi put u istoriji Rusije/Sovjetskog Saveza za ministra odbrane postavio civilno lice, energično podstiče i temeljnu reformu oružanih snaga. Prošlog meseca je najavio i zatvaranje ruskih obaveštajnih centara na Kubi i u Vijetnamu, a zauzima i sve mekši stav prema ukidanju ili modifikovanju Sporazuma o antibalističkom naoružanju iz 1972. koji Bela kuća želi da ukine kako bi nesmetano poradila na sistemu protivraketne odbrane.
No, sve ovo predstavlja ipak određeni rizik, kaže Sergej Karaganov, šef Saveta za spoljnu politiku i odbranu: „Ukoliko mu Amerikanci ne izađu u susret, već samo nastave sa zahtevima i pritiscima, moraće kroz koju godinu da polaže račune i pred narodom i pred političkom elitom.“ Na demonstracijama u organizaciji KP-a Rusije 7. novembra (Crveni oktobar 1917, ako treba podsetiti…) na transparentima su se našle optužbe da je Putin prodao dušu Amerikancima. Za sada su to marginalne pojave, širom Rusije je tog dana demonstriralo skoro pedeset hiljada ljudi…
DISKRETNI SPISAK: U Vašington, a potom na Bušov ranč u Teksasu Putin ipak stiže sa diskretnim spiskom… Minimum koji ovdašnji politički krugovi očekuju jeste puna podrška Bele kuće zahtevu Rusije da bude primljena u Svetsku trgovinsku organiziju (STO) kao i ukidanje jednog anahronizma. Naime, svake godine američki Kongres razmatra da li Rusija ispunjava uslove postavljene 1974. godine takozvanim Džekson-Venikovim zakonom. Reč je o tome da Rusija (tada Sovjetski Savez) mora da dozvoli iseljenje određenog broja Jevreja da bi dobila trgovinske olakšice. Nikakvih prepreka za emigraciju nema već deset godina, ali je ovaj zakon još na snazi i predstavlja poniženje za Moskvu.
No, važan će i takođe biti stav Vašingtona prema nuklearnom razoružanju i ABM zporazumu iz 1972. Moskva se već davno pomirila s tim da će Amerikanci sporazum prekršiti u svakom slučaju, ali joj je važno da se to učini na elegantan način koji će joj omogućiti da se domaćoj javnosti cela stvar predstavi kao još jedan uspeh ruske spoljne politike.
