Četiri cilja udara na Iran

Udare na Iran je Izrael opisao kao „preventivne“, a američki predsednik Donald Tramp je govorio o „odbrani američkog naroda“ zbog „neprestanih pretnji“ iranskog režima. „Osiguraćemo da Iran ne stekne nuklearno oružje“, rekao je.

Kada se tome dodaju pozivi narodu Irana da zbaci režim, poznavaoci prilika računaju sa dužim sukobom. Ali, kako će se završiti?

Prvi cilj: Smena režima

Nejasno je kako Donald Tramp misli da izvede smenu režima ukoliko se drži principa da neće slati kopnene snage, piše DW.

No, posle potvrde da je ubijen vrhovni vođa Ali Hamnei kao i niz drugih visokih zvaničnika, nema sumnje da je jedan od ciljeva bombardovanja znatno slabljenje vrha režima.

„Kad završimo, preuzmite vlast. Na vama je da je uzmete. To će verovatno biti vaša jedina šansa generacijama“, poručio je Tramp ljudima u Iranu.

Stručnjaci sa kojima je DW pričao pre potvrde da je Hamnei mrtav imaju sumnje da će smena režima poći za rukom.

„S obzirom da se ljudi dobro sećaju represije, teško je da će se desiti spontana pobuna ako režim ne bude i strukturno oslabljen“, kaže Šahim Modareš, analitičar za bezbednost koji živi u Italiji.

Markus Šnajder, stručnjak Fondacije „Fridrih Ebert“, misli da bez kopnenih trupa nema smene režima. „Treba mnogo fantazije da se zamisli scenario koji propagira Tramp, da Amerikanci udaraju samo iz vazduha, a da onda, usred rata, iransko stanovništvo digne ustanak.“

„Ali, ako je pravi cilj smena režima“, dodao je, „onda bih pretpostavio da će rat trajati duže – moguće više meseci. I postaviće se pitanje koliko je režim otporan.“

Modareš podseća da je Tramp ponudio „imunitet“ pripadnicima Revolucionarne garde koji se predaju. To je klasičan način da se podstakne defetizam, kaže analitičar.

Neka vrsta „predaje“ pripadnika moćne paravojske je zamisliva, dodaje Modareš, samo ukoliko se sistem vlasti već bude raspadao.

A šta ako ne uspe? Sara Kermanijan, koja istražuje međunarodne odnose na Univerzitetu u Saseksu, kaže da će posledice snositi samo nedužni građani Irana.

„Ranjena, ali nedirnuta država bi mogla odgovoriti još jačom represijom“, kaže ona za DW, „posebno ako režim proceni koji su delovi društva pozdravljali ovaj spoljni pritisak na Iran.“

Foto: AP Photo/Vahid Salemi

Drugi cilj: Nuklearni program

Posle dvanaestodnevnog sukoba u junu prošle godine, Tramp je već bio objavio da su SAD vazdušnim napadima „zbrisale“ iranska nuklearna postrojenja i postigle cilj.

Markus Šnajder zato opet iste razloge za napad naziva „izgovorom“.

„Iranski nuklearni program je usporen prošle godine. Neki kažu usporen za par meseci, neki kažu na par godina. Ali ne verujem da može biti eliminisan – jer znanje, kako da se grade centrifuge za obogaćivanje uranijuma, ne može se uništiti bombama“, rekao je on za DW.

U sličnom tonu o „izgovoru“ za napade govori Diba Mirzei iz Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije (GIGA): „Trenutno nije bilo praktične opasnosti od Irana“, kaže ova poznavateljka kada je u pitanju nuklearni program.

Upravo su se u Ženevi bili vodili pregovori o tome, ali nisu doneli opipljive rezultate.

Sa druge strane, Šahim Modareš kaže da će nuklearno naoružani Iran uvek biti smatran „neprihvatljivim“ u Izraelu i SAD i da to ne zavisi od toga ko je na vlasti.

„Sprečavanje nuklearnog naoružavanje je zato strateški cilj, a ne politička preferencija“, navodi Modareš za DW.

Treći cilj: Uništenje balističkih postrojenja

Neki stručnjaci misle da SAD i Izrael trenutno više strahuju od balističkih kapaciteta Teherana. I prošle i ove godine je Iran pokazao da njegove rakete mogu da pogode američke vojne baze kao i ciljeve u Izraelu.

„Operativno se mogu gađati fabrike za proizvodnju, skladišta i napasti lanac čvrstog goriva za projektile“, kaže Modareš. „Ipak, tehnološko znanje se ne može bombardovati.“

Njegov zaključak je da se teško Iran može sasvim odvojiti od balističkih raketa, ali da se može usporiti i trajno narušiti obim naoružanja.

Šnajder se sa time slaže: „To je domaća industrija, dakle nema uvezenih raketa. Iran je u stanju da sam proizvodi. Naravno, moguće je uništiti trenutni arsenal, ali pitanje je koliko će to potrajati i ko će sve stradati.“

Foto: AP Photo/Vahid Salemi

Četvrti cilj: Uništenje mornarice

Šnajder misli da će SAD lakše razoriti iransku mornaricu. „To je vojno moguće. Ali valja znati da Iranci imaju mnogo malih brodova, pa se ne može sve uništiti za nedelju dana.“

Stručnjaci ukazuju da je opravdanje za udar na pomorske snage Irana stalna napetost u Hormuškom moreuzu, najvažnijem putu svetske nafte.

„SAD bi mogle ozbiljno da naštete iranskim pomorskim snagama i tako znatno smanje njihovu mogućnost da ometaju morski saobraćaj“, dodaje Kermanijan.

Sagovornici DW očekuju barem još nekoliko sedmica rata, možda i nekoliko meseci. Tek će onda biti vreme da se podvuče crta.