Rusija razara Ukrajinu jer se državno rukovodstvo otrglo njenom uticaju. SAD i Izrael uz podršku većine država EU bombarduju Iran i pozivaju Irance da sruše režim mula. Svet može da se pozdravi od međunarodnog prava, a Ujedinjene nacije niko ni za šta ne pita pa mogu i da se raspuste
Bliski istok se našao u grotlu sveopšte eskalacije nasilja, ali sada sukob između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država prerasta u direktni izazov međunarodnom poretku i postaje kritična prekretnica za globalnu stabilnost. Ono što je godinama „funkcionisalo“ kroz indirektne sukobe i proksi ratove sada je postalo direktno vojno obračunavanje dva najveća rivala u regionu sa potencijalno dalekosežnim posledicama po globalni poredak, međunarodno pravo i stabilnost regiona.
Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli su opsežnu ofanzivu protiv Irana, gađajući više gradova i vojnih ciljeva širom zemlje, s ciljem da oslabe iranski režim i vojni uticaj, reaguju na dugogodišnje tenzije oko iranskog nuklearnog i balističkog programa, kao i regionalnih proksi snaga pod kontrolom Teherana. Međunarodni pravni eksperti ističu da ove akcije predstavljaju flagreantno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, jer za tako nešto nije postojao mandat Saveta bezbednosti UN, niti neposredna i neizbežna pretnja koja bi opravdala pravo na samoodbranu. Uostalom, i američki izvori su to potvrdili – prema pisanju Rojtersa, predstavnici Pentagona na zatvorenoj sednici sa osobljem Kongresa priznali su da američka obaveštajna zajednica nije imala indicija da Iran planira napad na američke ciljeve pre nego što su SAD i Izrael pokrenuli ofanzivu.
Dodatno, raketni udari SAD i Izraela, koje je američki ekonomista Džefri Saks nazvao „najnasilnijim zemljama na svetu“, pogodili su brojne civilne ciljeve, uključujući i škole, bolnice i sportske objekte u Iranu, prouzrokujući smrt stotina nedužnih civila, što predstavlja i flagrantno kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
Iran je uzvratio uz pomoć balističkih raketa i bespilotnih letelica, ne samo prema Izraelu već i državama u regionu u kojima se nalaze američke vojne baze. U gradovima Persijskog zaliva, uključujući Dubai, Abu Dabi, Dohu i Rijad, odjeknule su serije eksplozija, a istovremeno Izrael i libanski Hezbolah nastavljaju da razmenjuju intenzivne vojne udare preko granice. Projektili Irana stigli su i do članice EU, Kipra, gde se nalazi britanska baza Kraljevskih vazdušnih snaga.
Revolucionarna garda Irana objavila je „početak najžešće ofanzivne operacije u istoriji Irana protiv Sjedinjenih Država i Izraela“, dok je uticajni verski vođa, ajatolah Makarem Širazi proglasio džihad protiv Amerike i Izraela.
Ubistvo iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija predstavlja jedan od najsnažnijih i najkontroverznijih događaja u savremenoj međunarodnoj politici, sa dubokim implikacijama po globalni poredak i međunarodno pravo. Mediji ističu da takav čin – eliminacija aktuelnog šefa države od strane druge države – označava „fundamentalno novu fazu svetske politike“ i potencijalno okončava stara ograničenja koja su do nedavno važila u međunarodnim odnosima. Neskrivena ambicija Vašingtona i Tel Aviva da, mimo svih važećih pravila, masivnim vazdušnim udarima promene vlast u Teheranu dodatno produbljuje nestabilnost u regionu. Uostalom, i premijer Izraela Benjamin Netanjahu otvoreno je izjavio da će u narednim danima gađati „hiljade meta terorističkog režima“ i stvoriti uslove da „hrabri narod Irana oslobodi sam sebe okova tiranije“. Nešto slično je ranije rekao i Donald Tramp.
Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je ubistvo iranskog vrhovnog vođe kao kršenje „svih normi ljudskog morala i međunarodnog prava“. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči upozorio je da „nedostatak odlučnog odgovora nanosi trajnu i nepopravljivu štetu temeljima međunarodnog pravnog poretka“, dok sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Ali Larijani naglašava da njegova zemlja „neće pregovarati“ sa Amerikom.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da bi sukob sa Iranom mogao da traje „oko četiri nedelje ili nešto slično“, uz dodatak da to „neće biti teško“.
On je za „Dejli mejl“ rekao da Sjedinjene Države raspolažu „ogromnim količinama municije“ i da su te zalihe raspoređene širom sveta. Predsednik za koga se i u zemlji i u svetu očekivalo da će SAD izvući iz međunarodnih sukoba, ispostavio se kao militantniji od mnogih američkih predsednika. Portal Aksios navodi da nijedan skorašnji predsednik SAD nije naredio napade na toliko zemalja kao Donald Tramp: izbrojali su da je SAD pod njegovom komandom napao sedam država, od kojih tri – Iran, Nigerija i Venecuela – ranije nisu bile izložene američkim napadima.
Iako je Savet bezbednosti UN reagovao vanrednom sednicom povodom sukoba između Amerike, Izraela i Irana, njegova nesposobnost da obuzda eskalaciju jasno pokazuje koliko međunarodni sistem kolektivne bezbednosti danas deluje paralizovano i simbolično. Generalni sekretar Antonio Gutereš apelovao je na hitnu deeskalaciju i povratak diplomatiji, ali strukturne slabosti Saveta bezbednosti, uključujući pravo veta stalnih članica, onemogućavaju donošenje odlučnih, zajedničkih rezolucija i odluka.
Takva „praktična nemoć“ najvažnijeg međunarodnog tela dodatno slabi autoritet UN sistema, jača alternativne saveze – sećate li se Trampovog novog Saveta za mir? – i podriva međunarodno pravo kao sredstvo odvraćanja, otvarajući prostor za unilateralne vojne akcije velikih sila.
Tragičan podsetnik na ograničenja međunarodnog sistema mogao se videti u prethodnom sukobu u Pojasu Gaze, gde je izraelsko bombardovanje izazvalo smrt preko 70.000 Palestinaca, većinom civila, uključujući žene i decu. Neselektivna struktura razaranja, gađanja civilnih četvrti i izbegličkih kampova, brutalno je narušila osnovna ljudska prava Palestinaca, uključujući pristup hrani, vodi i zdravstvenoj zaštiti.
Uprkos apelima i humanitarnim inicijativama UN, međunarodne institucije nisu uspele da spreče intenzitet napada ili osiguraju trajnu zaštitu civila, što je pokazalo koliko su Ujedinjene nacije nemoćne u situaciji kada se vojna sila nadmeće sa principima humanitarnog prava.
Stručnjaci i mediji upozoravaju da je dalji razvoj situacije nepredvidiv, kao i da bi eskalacija aktuelnog sukoba mogla obuhvatiti više slojeva teške destabilizacije. Iran je, kao odgovor na napade SAD i Izraela, zatvorio Ormuski moreuz, kroz koji prolazi čak petina svetske nafte. Njegovo dugoročno blokiranje moglo bi izazvati dramatične skokove cena nafte, pa i globalnu ekonomsku krizu. Analitičari banke DžejPi Morgan Čejs procenjuju da bi najveći proizvođači nafte na Bliskom istoku bili „primorani da obustave proizvodnju“ ukoliko bi širenje konflikta u regionu dovelo do faktičkog zatvaranja Ormuskog moreuza na period duži od 25 dana.
Ovaj sukob mogao bi da preraste u razarajući regionalni rat koji bi direktno obuhvatio više država Zaliva i brojne militantne grupe. Postoji i mogućnost angažovanja američkih saveznika iz NATO-a, pre svih Velike Britanije i Francuske, koji bi pružali političku, logističku, ali i vojnu podršku SAD i Izraelu. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro već je izjavio da je Pariz „spreman“ da učestvuje u „zaštiti država Persijskog zaliva“. Da stvar bude složenija, Donald Tramp sada pominje mogućnost slanja i kopnenih trupa u Iran, a već je najavio da „glavni udar tek predstoji“.
Direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafael Grosi upozorio je da bi na Bliskom istoku mogla da bude neophodna „masovna evakuacija“ stanovništva, ukoliko bi došlo do napada na iranska nuklearna postrojenja i ispuštanja radioaktivnih materijala.
Ukoliko bi sadašnja eskalacija prerasla u dugotrajni sukob neki čak strahuju od upotrebe taktičkog nuklearnog oružja, što bi bio presedan koji bi potpuno urušio civilizacijski poredak. Pored toga, dugotrajna destrukcija infrastrukture i humanitarna katastrofa mogli bi stvoriti decenije nestabilnosti čitavog regiona, masovno siromaštvo, izbegličke talase i rast militantnog ekstremizma.
Svi ovi scenariji pokazuju da Bliski istok više nije samo regionalno žarište. On je ogledalo promena u međunarodnoj politici, gde se preispituju granice sile, prava i odgovornosti. Ako se praksa „preventivnih udara“, eliminacije lidera i unilateralnih vojnih intervencija nastavi, princip suvereniteta i međunarodno pravo mogli bi biti dugotrajno uništeni.
Američki predsednik Donald Tramp objavio je da su se Sjedinjene Američke Države i Iran dogovorili oko 15 glavnih tačaka sporazuma o prekidu rata. Teheran demantuje da je bilo bilo kakvih pregovora
Hoće li Slovenija posle izbora više ličiti na malu, liberalnu, progresivnu planinsku zemlju ili će odgovarati neoliberalizmu mađarskog tipa?
Globalni sport se redovno suočava sa etičkim pitanjima, kao što pokazuju poslednja dva Svetska prvenstva u fudbalu u Rusiji i Kataru, ali da li rat Sjedinjenih Država sa Iranom stvara novu dimenziju razmišljanja za sve učesnike turnira?
U sudaru spasilačko-vatrogasnog vozila i aviona na aerodromu u Njujorku poginulo najmanje dvoje ljudi
Pariz ostaje levo, Marsej potvrđuje kontinuitet, a Bordo menja politički pravac. Lokalni izbori u Francuskoj doneli su rezultate koji već sada nagoveštavaju kako bi mogla da izgleda borba za predsednika 2027. godine
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
