Imperija uzvraća udarac

Bio je to Bler u svom najboljem izdanju. Energičan, na trenutke duhovit, ali ne bez samoironije, britanski premijer je za samo nekoliko minuta preokrenuo simpatije evropskih parlamentaraca kojima je u Briselu predstavio svoju viziju EU-a, kojom će kormilariti do kraja ove godine. U salu Evropskog parlamenta (EP), gde ga je većina dočekala mrkog pogleda, Bler je ušao kao „crna ovca“ propalog samita EU-a, za čiju ga propast okrivljuju širom kontinenta, a izašao kao „trkački konj“ pored koga nemački kancelar Gerhard Šreder i francuski predsednik Žak Širak, Blerov najopakiji suparnik u Evropi, izgledaju kao „umorne rage“. Čak su i komentatori britanske štampe bili pomalo zatečeni s kakvom je lakoćom Bler preokrenuo atmosferu u sali EP-a, u kojoj su još odzvanjale optužbe koje je na njegov račun samo dan pre toga sručio premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, koji 1. jula kormilo EU-a prepušta čoveku koga optužuje za krah samita.

VLASTITA VIZIJA: „Ukoliko zemlje Evrope odluče da zbiju redove, nadajući se da će tako izbeći globalizaciju, i da uzmaknu pred izazovima tražeći spas u aktuelnoj politici, onda rizikujemo neuspeh, i to neuspeh velikih razmera“, poručio je britanski premijer i pobrao gromoglasne aplauze. „Došlo je vreme preporoda“, odlučno je objavio. Pisanje govora koji je izazvao veliko odobravanje EP-a Bler je okončao samo nekoliko minuta pre ulaska u salu, pošto je odlučio da pocepa verziju koju su mu prethodno pripremili saradnici. Ovaj gest svedoči o poslovičnoj samouverenosti britanskog premijera, ali i o tome da je Bleru i te kako stalo do posla koji ga čeka nakon što je kontinentom praktično zavladao pravi „hladni rat“.

Bler je objavio da moto njegovog predsedavanja Evropskim savetom glasi – „Evropa koja funckioniše“ žestoko se obrušivši na logiku status quo koja je zavladala Evropom. Bler je podsetio da u EU-u trenutno ima 20 miliona nezaposlenih i da je to porazna činjenica za model socijalne pravde za koji se zalažu Francuska i Nemačka, čiji su lideri britanskog kolegu optužili za sebičluk i oportunizam. Evropa jeste u dubokoj krizi, a to je zato što nema liderâ koji bi izneli hrabre vizije, smatra Bler koji se smesta preporučio da popuni prazninu.

Žučne rasprave i međusobne optužbe za propast samita EU-a, nakon odbijanja Sporazuma o ustavu Unije u Francuskoj i Holandiji, i neuspeha lidera 25 zemalja članica da se dogovore o sedmogodišnjem budžetu, nisu nimalo zamrle, a preko La Manša i dalje lete otrovne strele iz Jelisejske palate ka Ulici Dauning br. 10. „Toni Bler je kao Tačer, samo još gori“, gotovo je prosiktao pred okupljenim novinarima u svom kabinetu francuski predsednik Širak. „Arogantan je koliko i ona, ali još sebičniji.“

Ima ironije u činjenici da lideri sa Kontinenta optužuju svog britanskog kolegu za surovi evroskepticizam i egoizam, mada Britanija od Vinstona Čerčila nije imala lidera sa snažnijom vizijom ujedinjene Evrope. Zbog toga je česta meta napada domaćih tabloida koji strahuju da Bler, koji je nedavno osvojio treći mandat na izborima, želi Ostrvo još snažnije da veže za Brisel. Kada je 1997. godine okončao dugogodišnju vladavinu konzervativaca, Bler se zarekao na jačanje veza sa EU-om, i najavio prihvatanje evra, od čega je bio prinuđen da odustane. Želeo je da se njegova zemlja o nesuđenom evropskom ustavu izjasni u parlamentu, a ne na referendumu, ali je bio primoran da javnom mnjenju učini ustupak. Prema tome, Blera kod kuće smatraju preteranim evroentuzijastom za ostrvske standarde, i zato pitanja EU-a uopšte nisu ni bila na dnevnom redu predizborne kampanje iz koje je izašao kao pobednik.

BLEROVA DVA LICA: Bez obzira na to, na samitu u Luksemburgu Bler je bio viđen kao pučista i egoista koji isključivo mari za interese svoje zemlje, što je protivno briselskim zapovestima. Istina je, kao i obično, negde na sredini. „Bler ima dva lica“, smatra Alasder Marej iz londonskog Centra za evropsku reformu, jednog od najuglednijih nezavisnih instituta koji se bave EU-om. „On ima jaku pragmatičnu stranu, dok drugi deo njegove ličnosti teži ka mesijanstvu – on ima viziju, koristi jezik u kome ima gotovo religijskog prizvuka. Takav je prizvuk imao i njegov govor u EP-u.“

„Svaka kriza krije i povoljnu priliku“, rekao je Bler u svom govoru, „i ja je i sad vidim, pod uslovom da imamo hrabrosti da je zgrabimo.“ Bler će u narednih šest meseci najpre sam morati da dokaže da ove reči nisu sušta demagogija i da vidi kako će najbolje iskoristiti šestomesečno predsedavanje EU-om da izgladi nesuglasice i pokrene temeljnu raspravu o viziji za budućnost Unije koja je nakon velikog proširenja postala znatno složeniji mehanizam.

Jasno je da su iza optužbi tokom pokušaja usaglašavanja budžeta podele između Francuske i Velike Britanije suviše velike da bi se mogle izgladiti tokom polugodišnjeg predsedavanje Velike Britanije EU-om. Osim toga, i druge zemlje su nezadovoljne postojećim sistemom. Holandija, suočena sa ekonomskim teškoćama, zahteva da smanji svoj udeo u budžetu jer je trenutno najveći donator po glavi stanovnika. „Rekao sam francuskom predsedniku da nisam u stanju da građanima Holandije objasnim zbog čega moraju više da izdvajaju za EU od Francuza“, izjavio je nedugo posle samita holandski premijer Balkenende.

Zato britanskom premijeru ne ostaje mnogo više od toga do da pokupi parčiće i nađe makar minimalan zajednički imenilac sa svojim suparnicima sa Kontinenta. On ne može okončati mandat predsedavajućeg, a da iza sebe ostavi onoliku prazninu kakvu je nehotice ostavio njegov prethodnik Junker. Da je reč o običnim, tehničkim nesuglasicama kakvim je glomazna birokratija EU-a krcata, problem bi bilo lako prevazići, ali ovde je reč o sudaru dve vizije.

Bler je upozorio svoje kolege da je ubrzani porast ekonomske moći zemalja poput Kine i Indije ozbiljno izmenio neke od osnovnih postulata na kojima je Unija do sada funkcionisala, i da ona mora da se s takvim izazovom smelo uhvati u koštac, ne sipajući novac u poljoprivredu, u kojoj privređuje svega oko pet odsto stanovnika EU-a, a za koju se, na insistiranje Francuske, izdvaja oko 40 odsto budžeta Unije ili oko 110 milijardi evra godišnje. Francuska je najveći korisnik ovih fondova, iz kojih uzima čak 14 milijardi evra godišnje. Bler je svoje protivnike upitao da li Evropa ovakvu potrošnju sebi sme da dozvoli umesto da ulaže u obrazovanje i tehnološku inovaciju i u mala i srednja preduzeća.

KO SE KOGA PRIBOJAVA: Francuski predsednik smatra da se iza ovakve vizije krije „anglosaksonski“ ekonomski model, koji počiva na surovijim zakonima tržišne ekonomije, pre svega stvaranjem uslova za oštriju konkurenciju, i na smanjenju etatizma, od čega se Francuska tradicionalno užasava. Zato Širak od Blera pokušava da načini strašilo i babarogu. „Britanci su se najpre odrekli svoje poljoprivrede, pa onda industrije“, prezriv je odgovor Širaka na zahteve Tonija Blera da se preispita zajednička poljoprivredna politika od koje njegova zemlja ima vrlo malo koristi, i kao ustupak nudi da smanji iznos budžetskog rabata, odnosno pravo da iz briselskog budžeta godišnje povlači oko šest milijardi evra. „Danas im ide dobro samo zbog buma u sferi građevinarstva i finansija i zbog nafte iz Severnog mora, ali će se ti oblaci raspršiti. On nas je u ovo uvalio, što ne znači da mi treba da mu pomažemo da se iz ove situacije izvučemo“, zapretio je Širak. Ovakvim optužbama on pokušava da nađe krivca za ekonomske teškoće kod kuće i zbog toga što mu je popularnost u drugom mandatu znatno opala. Mnogo više od Blera, francuski predsednik se zapravo plaši da bi do kraja godine on mogao ostati usamljeni lider EU-a ako Berlin promeni kurs i okrene se Londonu. Kada je Bler prilikom svoje evropske turneje, nekoliko dana uoči famoznog samita, posetio Berlin, vodio je računa da se tada sretne i sa Angelom Merkel, liderom nemačkih demohrišćana i glavnom Šrederovom protivnicom na izborima u septembru. Susret se odigrao u britanskoj ambasadi u Berlinu, na koji je Merkelova čak došla bez prevodioca, iako joj je znanje engleskog, budući da je iz bivše Istočne Nemačke, prilično slabo. Time je želela da se obezbedi da na sastanku bude što manje svedoka, a umesto prevodioca sa sobom je ponela ključne fraze iz engleskog jezika kako bi se što lakše snašla. Posle ručka u rezidenciji Merkel je izjavila da joj je „Bler prirastao za srce“. Ovakav zaokret u Berlinu Bleru bi veoma dobrodošao, iako bi s Merkelovom mogao imati ozbiljnih nesuglasica oko proširenja. Britanija je tradicionalno pristalica proširenja, delom i zato što ona onemogućavaju dublje političko jedinstvo. Bler se i u svom govoru pred evropskim parlamentarcima ponovo založio za nastavak proširenja, a ova ideja je nakon ustavnog kraha bliska još jedino nemačkom kancelaru i njegovom ministru spoljnih poslova Joški Fišeru. No, oni će tu ideju moći da promovišu još samo nekoliko meseci, pod pretpostavkom da na njihova mesta ne sednu ljudi iz neke druge koalicije.

Čuveni francusko-nemački motor više nije dovoljno snažan da sam vuče Evropsku uniju napred, sada kada ona obuhvata 25 zemalja. Vreme je da se u igru uključi i Rols Rojs.