Reč koja se najčešće čula posle (i) formalne promene u Havani bila je "kontinuitet", ali ima i naznaka da će Raul Kastro ipak početi niz postupnih promena
NA KORMILU: Raul Kastro
Iznenađenja nije bilo – naslednik Kastra je Kastro, umesto 81-godišnjeg Fidela, na čelu Državnog saveta je njegov 76-godišnji brat Raul koji je tu funkciju obavljao i u proteklih 19 meseci, otkako se Fidel povukao zbog bolesti i preneo rukovođenje zemljom bratu.
Zajedno sa Raulom u najuže rukovodstvo ponovo su izabrani veterani kubanske revolucije. Drugi čovek je 76-godišnji Ramon Maćado Ventura, predsednik Skupštine je 70-godišnji Rikardo Alarkon, a samo ministar inostranih poslova Felipe Peres Roke (42) i potpredsednik Državnog saveta Karlos Lage (56) pripadaju srednjoj generaciji. Uz Venturu, tri potpredsednika su još 81-godišnji komandant Huan Almeida Boske, ministar unutrašnjih poslova je 68-godišnji Abelardo Kolome i drugi čovek oružanih snaga Hulio Kasas Regeiro (72).
Brojna kubanska emigracija, pre svega u Majamiju, primila je „promene“ bez ikakve nade da će se bilo šta važno promeniti na ostrvu; slično mišljenje izrazila je i većina zapadnih posmatrača, ali ima i analitičara koji nisu spremni da „a priori“ odbace novi kurs kojim bi Kubu mogao da povede mlađi Kastro. Istina, niko ne očekuje nikakve radikalne promene, ali ako se u jednom društvu u kome se ništa suštinski nije menjalo decenijama promeni bar nešto, biće to korak napred. Niko u to ne sumnja, tim pre što je to i sam Raul rekao, da će mlađi Kastro biti dostojan naslednik brata; ipak ima i naznaka da će vući samostalne poteze.
„Ko imitira propada“, izjavio je Raul, što je protumačeno kao najava da neće u svemu slediti i kopirati brata. Istina, Raul je još na nedeljnoj Skupštini tražio (i, naravno, jednoglasno dobio) podršku poslanika da za „izuzetno važne odluke koje se odnose na budućnost nacije, posebno u oblasti odbrane, međunarodne politike i socijalno-ekonomskog razvoja, konsultuje Fidela“.
Bolji poznavaoci kubanskih prilika tvrde da Fidel i Raul nisu previše slični. Raul je uvek bio u senci Fidela, uvek odana bratovljeva senka, ali karakteri im nisu slični. Dok je Fidela uvek vodio politički instinkt, Raul je mnogo sporiji u odlučivanju, sistematičniji, oprezniji, detaljniji… Kad nešto ne zna, ili ne poznaje dovoljno, traži mišljenje savetnika i eksperata, često i drugo, treće… Tri puta meri pre nego što preseče, ali kad odluči ide do kraja. Za razliku od Fidela koji je pred mikrofonom, kamerama i fotoaparatima bio kao riba u vodi, Raul je diskretan, gotovo stidljiv. Za 19 meseci kao v.d. šefa države dao je samo jedan intervju i to partijskom listu „Granma“. Važi za porodičnog čoveka koji šest dana naporno radi za državu, ali sedmi, nedelju, posvećuje porodici i sebi. Smatraju ga praktičnim i efikasnim. Svojevremeno je Revolucionarne oružane snage (FAR) pretvorio u modernu i moćnu armiju koja je postala i značajna izvozna firma. Kažu da je posle raspada SSSR uticao na brata da prihvati novu realnost i da dozvoli otvaranje malih privatnih trgovina. Zbog specifičnosti i sličnosti (izolacija) proučavao je iskustva Kine i Vijetnama i tražio najbolja rešenja za ekonomski sistem u kome je država praktično vlasnik svega, a Komunistička partija jedina ideologija.
Raul Kastro je najavio „izvesne promene“, ali ih još nije precizirao. Analitičari smatraju da će početi od sitnih koraka, bez žurbe, dozirano, sa idejom da građani postepeno osete novi vetar. Prva mera bi mogla biti olakšanja za putovanja u inostranstvo ili olkašice za povratak onih koji žive u egzilu. Takođe, planira produženje roka za boravak van Kube sa 11 na 24 meseca pre nego što se za nekoga kaže da je pobegao. Građani bi se veoma obradovali olakšicama koje se tiču mobilnih telefona, interneta, lakše nabavke kućnih aparata, sve do najobičnijeg turističkog boravka u nekom hotelu, što je danas za Kubance više nego komplikovano. Ocenjuje se, međutim, da će poboljšanje nekih osnovnih građanskih sloboda ostati u sferi „šminkanja“, ako ne bude propraćeno, makar početnim, ekonomskim reformama. Jačanje pezosa biće jedan od prvih zadataka. Najavio je da se „proučava“ ukidanje „tačkica“ za snabdevanje, zatim besplatno deljenje potrepština građanima i razne subvencije. To je, naravno, daleko od zaokreta ka tržišnoj ekonomiji, ali jačanje privatnog sektora, pre svega u poljoprivredi, biće značajan korak.
Na međunarodnom planu ne treba očekivati gotovo nikakve promene. U jednoj od poruka svetu Raul Kastro je bio jasan:
„Kuba nikada nije popustila ni za pedalj pod pritiskom, niti je dozvolila da pritisci utiču na nju.“
Nije malo onih koji misle da će Kubom, do daljeg, ipak vladati „pravi Kastro“ u ulozi koju je svojevremeno imao Ho Ši Min u Vijetnamu. Bez zvanične funkcije, ali pitan za sve. Uostalom, i Raul je rekao:
„U svemu treba da računamo na Fidela.“
Ako ga zdravlje još malo posluži, Fidel će još izvesno vreme biti ono što je bio u proteklih pola veka, a u međuvremenu bi mogao da isprati i desetog američkog predsednika kome je, kao i devetorici njegovih prethodnika, jedan od prioretnih spoljnopolitičkih ciljeva bio „rušenje režima Fidel Kastra…“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!