U Rusiji je od 2015. godine na snazi zakon o „nepoželjnim“ nevladinim organizacijama. NVO koje se finansiraju iz inostranstva moraju da se prijave kao „strani agenti“. Na red je došla i humanitarna organizacija Lekari bez granica
Humanitarna organizacija Lekari bez granica sa sedištem u Švajcarskoj saopštila je da je prinuđena da prekine svoje delovanje u Rusiji.
„Teška srca moramo da prekinemo naše aktivnosti u Rusiji“, izjavio je šef ruskog programa Lekara bez granica.
Lekari bez granica su s Ministarstvom zdravlja Rusije realizovali programe u Moskvi, Sankt Peterburgu, Arhangelskoj, Ivanovskoj i Kemerovskoj oblasti, Čečeniji, Ingušetiji i Dagestanu, piše Radio Slobodna Evropa.
Fokus te organizacije je bio lečenje i prevencija posebno teško izlečivih oblika tuberkuloze, HIV-a i drugih zaraznih bolesti i rad sa rizičnim grupama, uključujući migrante.
Posle početka invazije Rusije na Ukrajinu Lekari bez granica su pružali medicinsku i humanitarnu pomoć izbeglicama iz Ukrajine i Rusima koji su se iz pograničnih oblasti selili u bezbedne regione Rusije.
Ova organizacija je u Rusiji prisutna od 1992. godine, ali je u avgustu saopštila da je primila obaveštenje od ruskog Ministarstva pravde da je njihova kancelarija uklonjena iz registra nevladinih organizacija.
Zakon o „stranim agenatima“
Zvanični obračun Rusije sa „stranim agentima“ počeo je 2012. godine kada je donet zakon prema kome sve strane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva moraju da se prijave kao „strani agenti“.
Tri godine kasnije predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon koji osuđuje delovanje aktivista za ljudska prava, a prema kojem vlasti mogu da zabrane rad nevladinih organizacija koje smatraju „nepoželjnim“.
Zakon predviđa zabranu rada neke strane nevladine organizacije ukoliko, prema proceni nadležnih organa, predstavlja „pretnju za bezbednost zemlje i ustavne temelje ruske države“, čime postaje nepoželjna u Rusiji.
Zakon predviđa i sudsko gonjenje predstavnika nevladinih organizacija kojima može preti kazna do šest godina zatvora ili proterivanje iz zemlje.
U 2021. godini proširen je domet zakona o „nepoželjnim“ organizacijama.
Prema tom zakonu ruskim građanima i organizacijama u bilo kojoj zemlji sveta zabranjeno je da učestvuju u aktivnostima stranih nevladinih organizacija (NVO) koje su u Rusiji označene kao „nepoželjne“.
Kao „nepoželjne“ su označene i sve strane ili međunarodne nevladine organizacije koje „pružaju usluge prenosa novca nevladinim organizacijama koje imaju status nepoželjne organizacije u Rusiji“.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
