Težak poraz od Argentine nije promenio činjenicu da je Hrvatska, jedina od svih država sa Balkana, u poslednjih nekoliko decenija izrasla u fudbalsku velesilu
Reprezentacija Hrvatske eliminisala je u četvrfinalu Svetskog kupa u Kataru Brazil (1:1, penalima 4:2), najvećeg favorita za osvajanje titule, i time potvrdila status fudbalske sile koja se drugi put uzastopno, a treći put u dosadašnjih šest nastupa plasirala u polufinale Mundijala. Reputaciju prvoklasne fudbalske nacije potvrdili su u prethodne tri decenije i pobedama u takmičarskim utakmicama nad svim velikim reprezentacijama – Nemačkom, Italijom, Engleskom, Francuskom, Španijom, Argentinom i Holandijom, a pre neki dan su tom impozantnom spisku dodali i Brazil. Doduše, tek nakon izvođenja penala, pa se zvanično vodi nerešeni ishod, ali ponudili bi Brazilci sve prethodne pobede nad Hrvatskom u grupnim fazama Mundijala i prijateljskim utakmicama za pobedu prošle subote u Dohi. Pomenutu činjenicu o Hrvatskoj kao prvoklasnoj fudbalskoj velesili ne menja ni težak poraz od Argentine u polufinalu. U ovom meču Argentinci su pokazali da su u ozbiljnom pohodu na Boginju, poslednju koju Mesi može da osvoji.
Kada se ovaj tekst pojavi u štampi, znaće se i rezultat drugog polufinalnog para koji čine aktuelni svetski šampion Francuska i najveće iznenađenje prvenstva Maroko, koji je u grupnoj fazi pobedio Belgiju, a potom izbacio sa Mundijala još dva favorita za visoki plasman – Španiju (0:0, penalima 3:0) i Portugal (1:0). Sada su im ambicije, opravdano, da budu prva reprezentacija van Evrope i Južne Amerike koja se plasirala u finale. Opet, branioci titule izgledaju najmoćnije – lako su u osmini finala savladali Poljsku (3:1), a u četvrfinalu nikad bolju Englesku (2:1) i nakon ispadanja Brazila zauzeli su sami poziciju prvog favorita za osvajanje titule. Ali, videli smo da je moguće sa pozicije autsajdera pobediti Nemačku, Španiju i Portugal, i na kraju krajeva iz trke za titulu izbaciti Brazil, koji je nakon sjajne pobede u osmini finala nad Južnom Korejom (4:1) delovao nepobedivo.
JEDINSTVENI
Novu tugu najtrofejnijoj fudbalskoj reprezentaciji donela je reprezentacija Hrvatske, dodavši tako svojoj kolekciji “skalpova velikih” još taj jedan koji je nedostajao – brazilski. Jedna mala zemlja, sa manje od četiri miliona stanovnika, postala je za tri decenije postojanja fudbalska sila u svetskim razmerama i taj fenomen je već godinama tema mnogih tekstova, ne samo sportskih.
Ovdašnji komentatori i analitičari se pre svega pitaju kako je Hrvatska tako uspešna u fudbalu, a Srbija nije, iako je mnogo toga tamo i ovde slično, naročito lošeg. Na primer, i hrvatska fudbalska liga je među slabijim u Evropi, opterećena kriminalom i korupcijom, nameštaljkama i protežiranjem jednog ili dva kluba, talentovani fudbaleri se prodaju u inostranstvu neprekidno, često uz afere i policijske istrage, mutni tipovi se motaju oko saveza, klubova i igrača, a sve je začinjeno prizemnom estetikom i zatrovano ultranacionalizmom.
Ali, Hrvatska je bila treća u svetu 1998, druga pre četiri godine i sada je po treći put bila u polufinalu Mundijala, a od sedam mogućih plasirala se na šest Mundijala, dok je za to vreme Srbija, kao i Srbija i Crna Gora, tj. SR Jugoslavija, uspela samo jednom da prođe grupnu fazu i ispadne u osmini finala (1998) u pet mundijalskih nastupa. Iako Hrvatska nije bila ni približno uspešna na Evropskim prvenstvima kao na Svetskim, i u tom poređenju je mnogo bolja od Srbije: plasirala se na šest od sedam i zabeležila po dva plasmana u četvrtfinale i osminu finala, dok je Srbija imala samo jedno učešće, kao SR Jugoslavija 2000. i ušla u četvrtfinale.
Biće da, ipak, nije sve slično, počev od činjenice da su hrvatski selektori uvek imali veći izbor kvalitetnih igrača, naročito u poslednjih deset godina, što je osnovni preduslov za dobar sastav, a još jedna značajna razlika je odnos igrača prema državnom timu, selektoru i zajedništvu, koji debelo preteže na stranu Hrvatske, što se pokazuje i ovih dana. Oni definitivno imaju kult reprezentacije.
Uz to je, uprkos svemu, Hrvatski nogometni savez ozbiljnija i utemeljenija organizacija od Fudbalskog saveza Srbije: na primer, od 1992. godine FSS je promenio 19 selektora, a da nijedan nije povezao dva kvalifikaciona ciklusa, dok je HNS u tri decenije imenovao 13, od kojih su se Miroslav Ćiro Blažević i Slaven Bilić zadržali šest godina, a i aktuelni selektor Zlatko Dalić ulazi u šestu godinu i potrajaće još na klupi, sva je prilika.
Razliku pravi i Dinamo, koji je u prethodne dve decenije postao rasadnik fudbalera visoke klase, među pet najvećih u Evropi. Klub je uzurpirao domaće prvenstvo, čak je i splitski Hajduk nemoćan da parira u poslednje dve decenije, ali je često u grupnoj fazi Lige šampiona i Lige Evrope, gde na velikoj sceni izlaže svoje talente za prodaju. Kako se tim menja svake godine, ne uspevaju dalje od grupe, ali to im i nije osnovni cilj. Tako je od kada je sve utemeljio dugogodišnji gazda Dinama Zdravko Mamić, koji je već četiri godine nedostupan Hrvatskoj koja ga traži da odleži šest i po godina zbog izvlačenja novca iz kluba i štete koju je napravio državi, i taj slučaj pokazuje koliko je sličnog između fudbalskog Zagreba i fudbalskog Beograda, a opet različitog.
U Kataru je među 26 reprezentativaca Srbije bio samo jedan igrač iz domaćeg prvenstva, mladi Strahinja Eraković iz Crvene zvezde, dok je u hrvatskom timu bilo šest “domaćih igrača”, od koji su trojica zablistala u utakmici sa Brazilom – Mislav Oršić i Bruno Petković doneli su izjednačenje, a golman Dominik Livaković pobedu nakon penala, a svi oni igraju u Dinamu. Rezultati potvrđuju da skauti HNS-a i klubova mnogo bolje rade na terenu iako imaju skoro duplo manju populacionu bazu; činjenica je i da je tamo, ipak, manji upliv smutljivaca u sistem, a i fakat je da se radi o bogatijoj i uređenijoj zemlji.
No, potpuno su Hrvatska i Srbija slične po ekcesima ultradesničarskih navijača a i po nacionalističkoj histeri koja prati reprezentaciju, s tim što ona očigledno ne deluje štetno po rezultate hrvatskih fudbalera. I oni sami su izborom proustaškog pevača Marka Perkovića Tompsona da im uveliča slavlje nakon vicešampionske svetske titule bacili senku na sjajan rezultat u Rusiji i sve druge podvige, no to je za neki drugi tekst.
ISTORIJA USPEHA
foto: apNEJMAROVE SUZE: Poraz Brazila
Hrvatska je mnogo bolje od Srbije valorizovala svoju polovinu “čileanaca” – igrača mlade reprezentacije Jugoslavije koji su se okitili svetskom titulom 1987. godine – osvojivši sa njima peto mesto na Evropskom prvenstvu 1996. i treće na Svetskom 1998. godine, dok su se prvaci sveta iz Srbije i Crne Gore u kasnijoj karijeri morali zadovoljiti klupskim uspesima u evropskim klubovima.
Nakon proglašenja nezavisnosti 1991. godine i Hrvatski nogometni savez je primljen u FIFU i UEFU, ali je tek 1994. godine reprezentacija odigrala prvu takmičarsku utakmicu, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, pod vođstvom selektora Blaževića. Na startu je ubeležena pobeda nad Estonijom 2:0, a onda je u novembru te godine pala pred Hrvatskom prva svetska fudbalska sila – u Palermu je pobeđena Italija 2:1 (jedina selektorska utakmica čuvenog trenera Hajduka i Ajaksa Tomislava Ivića, koji je menjao kažnjenog Blaževića), i bilo je jasno svima da je na veliku scenu stupila moćna reprezentacija.
Na prvo veliko takmičenje Hrvatska je otišla kao prvoplasirana u kvalifikacionoj grupi i tamo u Engleskoj je u grupnoj fazi savladala branioca titule Dansku 3:0, uz velemajstorski gol Davora Šukera, a u četvrtfinalu je zaustavljena od Nemačke (1:2), kasnijeg osvajača titule. Ta generacija Šukera, Zvonimira Bobana, Roberta Jarnija, Roberta Prosinečkog, Davora Štimca i drugih, svoj je zenit imala na Svetskom prvenstvu u Francuskoj dve godine kasnije, gde je u četvrtfinalu savladan još jedan fudbalski velikan – Nemačka (3:0), i tu će vam utakmicu mnogi sportski novinari i fudbalski navijači iz Hrvatske navesti kao najveću i najznačajniju pobedu u kratkoj istoriji hrvatske reprezentacije, jer je otvorila vrata za sve kasnije pobede i dobre plasmane. Prva prilika za finale Hrvatskoj se izmakla, poraženi su od domaćina (1:2), koji je potom osvojio titulu, a ostaje žal što je ispušteno vođstvo nakon dve greške koje je iskoristio Lilijan Tiram i postigao dva gola, ispostaviće se jedina dva gola u 142 reprezentativna nastupa! U borbi za treće mesto hrvatska momčad je potvrdila visok nivo i srušila još jednu znamenitu fudbalsku reprezentaciju – Holandiju (3:2).
Usledile su godine slabijih rezultata, ako se tako mogu nazvati plasmani na Mundijale 2002. i 2006. i na Evropsko prvenstvo 2004. godine i završetak takmičenja u grupnoj fazi, a Hrvatska ponovo skreće pažnju na sebe nakon imenovanja Slavena Bilića za selektora 2006. godine. Njegov mandat nije krunisan ulaskom u samu završnicu velikih takmičenja, ali je kroz kvalifikacije za EURO 2008. i na samom prvenstvu predvodio tim do velikih pobeda: u Londonu je pobeđena Engleska (3:2) i onemogućena da se plasira na prvenstvo, a na prvenstvu je u grupi savladana Nemačka (2:1), kasnije vicešampion, i uz nju domaćin Austrija i Poljska, da bi potom u četvrtfinalu došao nesrećni poraz na penale od Turske i kraj sna o medalji na Evropskom prvenstvu.
Propustila je Hrvatska Mundijal u Južnoj Africi 2010. godine, a potom je na Evropskom prvenstvu 2012. i Svetskom 2014. završavala takmičenje u grupi. No, pre osam godina u Brazilu naziralo se da će “kockasti”, kako ih zovu zbog crveno-bele šahovnice na dresovima, ponovo ući u red najboljih reprezentacija. Na Evropskom prvenstvu 2016. u Francuskoj u grupi je savladan branilac titule Španija (2:1), a Hrvatska je nezasluženo u osmini finala, nakon produšetaka, ispala od Portugala (0:1), koji se kasnije ovenčao evropskom titulom.
A sve je došlo na naplatu pre četiri godine u Rusiji kada je Hrvatska, predvođena najboljim igračem tog prvenstva Lukom Modrićem, nadmoćno osvojila prvo mesto u grupi sa tri pobede, od kojih je jedna gorepomenuta nad Argentinom, a potom su nakon produžetaka i penala izbačene Danska (1:1) i Rusija (2:2), pa u polufinalu nakon produžetaka Engleska (2:1), i tek je u velikom finalu poklekla pred Francuskom (2:4). Osvojeno je drugo mesto i Hrvatska je ušla u red velikana, 13 reprezentacija koje su igrale u finalima Mundijala.
Nakon toga ubedljivo je osiguran plasman na Evropsko prvenstvo, koje je zbog pandemije igrano prošle godine, ali su Modrić i ekipa zaustavljeni u osmini finala, nakon spektakularne utakmice sa Španijom (3:5). Svoju reputaciju su dokazali i u poslednjem ciklusu Lige nacija osvojivši prvo mesto u grupi sa Francuskom, Danskom i Austrijom i očekuje ih finalni turnir četiri najbolje ekipe narednog leta. Taj uspeh kao da je naslutio nove velike domete Hrvatske na Mundijalu.
POTVRDA KLASE
Kao i pre četiri godine, hrvatski igrači su pokazali veliku borbenost, kompaktnost i staloženost, takođe su dobro zatvarali sve prilaze svom golu (do polufinala sa Argentinom su primili svega tri gola u pet utakmica, dve sa produžecima), ali nisu igrali krajnje defanzivno, već su se uspešno branili od napadačke linije, a posebno je važna uloga srednjeg reda, možda i najboljeg na svetu koji čini triling – Luka Modrić, Marcelo Brozović i Mateo Kovačić, i uz njih višenamenski i vanserijski igrač Ivan Perišić. Ekipa se uspešno brani posedom lopte, a nabrojani majstori igre mogu da prevagnu u tome čak i duelu sa Brazilcima – 51 naspram 49 u postocima u korist Hrvatske. Zatim, odbrana Hrvatske je za svaki respekt, a ovo prvenstvo je potvrdilo talenat Joške Gvardiola (21), koji je podigao svoju cenu do neslućenih visina i govori se da mu je Mančester Siti spreman dati 100 miliona evra da dođe iz Lajpciga. Svoje velike kvalitete pokazao je i igrač Seltika, desni bek Josip Juranović. I na kraju, a može i na početku, poslednja brana između stativa, golman Dominik Livaković, koji je poput Danijela Subašića pre četiri godine, zahvaljujući odbranama tokom igre, a naročito penala, postao junak nacije.
Dok je generacija iz Francuske 1998. godine bila među najefikasnijim timovima na prvenstvu, a i pre i posle toga se odlikovala efikasnošću, sadašnji sastav nije reskirao i jurišao na gol protivnika, naročito onih sa višim rejtingom. Pored visoke tehničke potkovanosti odlikuje ih i staloženost, koja se očigledno prenosi sa iskusnih na mlađe igrače, a tome svedoči činjenica da otkako je Dalić selektor, Hrvatska nije u regularnom delu izgubila nijednu utakmicu na velikim turnirima sve do Argentine u Kataru, i uz to je sustigla Nemačku u broju vezanih pobeda na penale (četiri) na Mundijalima. Izmorili su naizgled neumorne Japance u osmini finala i dokrajčili ih penalima, a otupili su u najvećoj meri naizgled nezaustavljiv napad Brazila i učinili ih prvi put nesigurnim i nervoznim, što se videlo pri izvođenju penala. Argentina je ipak u ovom trenutku bila preveliki zalogaj.
Dolaskom za selektora dotad za fudbalski svet anonimnog Dalića, Hrvatska je u fudbalu naređala pobeda i uspeha kao malo koja zemlja i sada se on i njegov rad takođe navode kao nešto što jako preteže u njihovu korist u odnosu na Srbiju: kada je Brazil poveo 1:0 na kraju prvog produžetka, Dalić je emitovao smirenost i očigledno je smišljao kako da odgovori u poslednjih 15 minuta, dok je Dragan Stojković Piksi, na primer, izgledao kao čovek u predinfarktnom stanju i van stroja nakon što je Kamerun stigao prednost Srbije od 3:1, a slično je bilo i pri kraju utakmice sa Švajcarskom.
Uspeh u Kataru pravi još veću razliku između komšija, a ona se ogleda i u finansijskoj dobiti, jer dok je FSS za plasman i igre reprezentacije u grupnoj fazi zaradio devet miliona evra, Hrvatski nogometni savez je plasmanom u polufinale već inkasirao najmanje 24 miliona evra.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Masa koja projektuje svoje želje i frustracije na našu fudbalsku reprezentaciju je u korenu promena koje nikako da se odigraju. Ako se poneka i odigra na tren, reč je o tome da se suštinski ustali i ostvari na duže. A zajednica koja nije u stanju da praktično rešava svoje probleme nestaje sa mape sveta. Ne bi bili ni prvi, ni poslednji
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!