Hamas na arapskom znači žar, predanost, dok ime ove organizacije predstavlja akronim reči Harakat al Mukavima al Islamija – Islamski pokret otpora. Nastao je početkom osamdesetih godina prošlog veka, ujedinjenjem nekoliko manjih organizacija pod okriljem Muslimanske braće, egipatskog islamističkog pokreta. Od 1985. do Prve intifade 1987, deluje isključivo kao humanitarna organizacija i vodi bolnice, škole, sirotišta, i zagovara povratak islamskim vrednostima.
Sa početkom Prve intifade počinje da dobija sadašnji oblik i strukturu, a 1988. izdaje povelju, koja predstavlja politički program i u kojoj po prvi put poziva na uništenje Izraela i oružani otpor protiv okupacije. Duhovni lider Hamasa postaje šeik Ahmed Jasin, a u osnivače se ubrajaju i Mahmud Zahar, Abdelaziz al Rantizi, Kaled Mašal i drugi. U početku je delovao legalno, ali je posle ubistva dvojice izraelskih vojnika 1988. organizacija zabranjena a njeni lideri pohapšeni, da bi bili oslobođeni tek 1997. Sastoji se od političkog, obaveštajnog i vojnog krila. Političko krilo predvode nekadašnji najbliži saradnici šeika Ahmeda Jasina, aktuelni palestinski premijer Ismail Hanija, Mahmud Zahar i ostali. U vojnom krilu (ili Iz al Din al Kasam – Al Kasam brigade) navodno najveći uticaj ima Kaled Mašal, koji se nalazi u Siriji.
Do polovine devedesetih Hamas se proširio po svim palestinskim teritorijama i postao ozbiljna protivteža PLO-u Jasera Arafata. Godine 1993. izveo je prvi samoubilački napad, kao reakciju na upravo potpisani sporazum iz Osla, koji nikada nije prihvatio. Svoju mrežu uspeo je da proširi na sve okolne države, u kojima se nalazi palestinsko stanovništvo, izbeglo posle sukoba sa Izraelom, tako da ima predstavnike u Siriji, Libanu, Jordanu i Egiptu. Za glavne finansijere organizacije smatraju se Iran i Sirija, ali pomoć dobija i od drugih militantnih organizacija, poput Hezbolaha, sa kojim navodno često koordinira svoje akcije.
Sa početkom Druge intifade 2000 godine, postaje mnogo aktivniji i politički i vojno. Marta i aprila 2004. Izrael je organizovao atentate na njegove vrhovne vođe, šeika Ahmeda Jasina i Abdelaziza al Rantizija, koji ga je nasledio. Od tada ime glavnog lidera drži u tajnosti, mada se smatra da danas ima kolektivno rukovodstvo, u koje ulaze Ismail Hanija, Kaled Mašal, Semi Abu Zuhri, Mahmud Zahar i ostali. Kao politička stranka pobeđuje na palestinskim parlamentarnim izborima, održanim 25. januara 2006, i dva meseca kasnije samostalno formira vladu. Sa njegovim dolaskom na vlast zaustavljen je i mirovni proces sa Izraelom, jer se nikada nije odrekao ciljeva iz svoje povelje koji pozivaju na uništenje Izraela.
Geopolitički uticaj Rusije okupirane ratom u Ukrajini sve više slabi. To je posledica kombinacije unutrašnjih i spoljnih izazova i promena u međunarodnim odnosima
Evroposlanici ponovo glasaju o nepoverenju predsednici Evropske komisije Ursluli fon der Lajen
Brojne istrage povodom suđenja Nikolasu Maduru, koje sprovode američke vlasti, pominju i učešće nekih balkanskih kartela u švercu narkotika iz Venecuele. Koji putevi iz Južne Amerike vode u naše krajolike
Predsednik SAD Donald Tramp je pohvalio smanjenje represije nad demonstrantima u Iranu, ali vojni ciljevi SAD ostaju nepromenjeni. Nosač aviona USS Abraham Linkoln nastavlja put ka Bliskom istoku, dok se situacija u Teheranu komplikuje
Evropske zemlje poslale su mali broj vojnika na Grenland, ali ne da bi plašile Donalda Trampa nego da bi pokazale kako, eto, nešto rade za bezbednost ostrva. Ali, Tramp i dalje priča svoju priču da hoće Grenland i tačka
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
