Tramp je u prošlosti Nacionalnu gardu koristio za obračun sa izbeglicama i prepucavanje sa političkim protivnicima. Šta će sada biti, kada je pripadnike Nacionalne garde ranio Avganistanac u demokratskom Vašingtonu
Pucnjava koja se dogodila u Vašingtonu – u kojoj su teško ranjena dvojica pripadnika Nacionalne garde Sjedinjenih Država – zapaljiva je tema iz više razloga: ne samo što su meta napada bili pripadnici garde koja je na mig predsednika Donalda Trampa u nekoliko navrata „marširala“ prema velikim američkim gradovima sa namerom da se razračuna sa imigrantima, nego je osumnjičeni za napad (samostalni, ali ciljani, kažu vlasti) ni manje ni više nego jedan Avganistanac.
U televizijskom obraćanju tim povodom, Tramp je pucnjavu ocenio kao teroristički čin i rekao da će napadač „platiti veoma visoku cenu“.
Bila je to inicijalna reakcija, a onda su usledile i konkretne mere.
Tramp je naredio raspoređivanje novih 500 pripadnika Nacionalne garde u Vašingtonu, najavio je da će ponovo ispitati Avganistance koji su došli u SAD tokom mandata Džoa Bajdena, a Američka agencija za migracije obustavila je sve zahteve za imigracije iz Avganistana.
Nacionalna garda je jedinica pri Vojsci Sjedinjenih Država koju čine rezervisti iz svih federalnih jedinica SAD. Nacionalnom gardom komanduje u redovnim okolnostima guverner države, osim u slučaju vanrednog stanja ili prilikom asistencije policijskim snagama, kada je to potrebno.
Nacionalna garda je tako, na primer, pomagala građanima prilikom požara u Kaliforniji ove godine. Takođe, obezbeđivali su inauguraciju Džoa Bajdena koja se bila organizovana nekoliko nedelja nakon upada Trampovih pristalica u Kapitol u januaru 2021. godine.
Osim na unutrašnjim, može biti angažovana i u spoljnim akcijama, poput vojnih akcija SAD u Iraku i Avganistanu.
Međutim, tokom ove godine Donald Tramp je, kao vrhovni komandant Nacionalne garde, nekoliko puta pojačavao prisustvo gardista u većim gradovima Sjedinjenih Država.
Kritikovali su ga tada da želi da „militarizuje“ SAD i da pomera jedinice Nacionalne garde ne obazirući se na ustavna i zakonska ovlašćenja.
Kada su u Los Anđelesu letos izbile nasilne demonstracije zbog racija i hapšenja izbeglica koje je sprovodila Imigraciona policijska služba (ICE), Tramp je naložio slanje 2.000 pripadnika Nacionalne garde u prestonicu Kalifornije, bez ikakvih konsultacija sa gradonačelnicom Karen Bas.
U oktobru je Tramp ponovo odobrio slanje 300 gardista u Čikago, i to iz Teksasa.
Tamo su se takođe dešavali žestoki protesti imigranata iz sličnih razloga kao i u Los Anđelesu, što je Trampu dalo za pravo da stanje u Čikagu proizvoljno oceni kao ratno i zaobiđe redovnu proceduru donošenja odluka.
Samo nekoliko nedelja ranije više od 2.200 pripadnika Nacionalne garde raspoređeno je baš u Vašingtonu, gde su u sredu ranjena dvojica gardista.
Za promenu, tada meta nisu bile izbeglice, već „beskućnici“ i „kriminalci“ preko čijih leđa je Tramp nameravao da „zavede red“ u prestonici.
Nekoliko stvari povezuje svako od ovih naređenja i teško je reći da se radi o slučajnostima.
Na čelu svakog od ova tri grada na koje je Tramp slao Nacionalnu gardu bile su demokrate. Tumačili su mnogi da predsednik SAD na taj način pokušava da prikaže svoje političke protivnike kao nesposobne da se izbore sa kriminalom i imigrantima.
„Rešavajući“ te probleme, istovremeno je sprovdio svoju represivnu politiku prema izbeglicama, pod parolom bezbednosnih mera čak i tamo gde za to nije bilo potrebe.
Trampovi saradnici, sa druge strane, sledeći politiku samog vrha govorili su da je situacija u velikim gradovima kritična i da se jedino može rešiti prisustvom dugih cevi.
Zamenik šefa kabineta Bele kuće Stiven Miler (jedan od istaknutijih „bičeva“ Trampove politike prema izbeglicama) je, na primer, Vašington uporedio sa Bagdadom.
Prema istraživanjima koja se bave stopom kriminala u Vašingtonu, broj nasilnih krivičnih dela pao je za 35 odsto u 2024. u odnosu na prethodnu godinu. To je ujedno i najniži rezultat u poslednjih 30 godina.
Otud i značajno nepoverenje prema potezima koje Tramp povlači kada su u pitanju Nacionalna garda i izbeglice. A ono što najviše zabrinjava građane Vašingtona i SAD-a, jeste to što jučerašnja pucnjava ima veze i sa jednim i sa drugim.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
Sudije Apelacionog suda u Parizu proglasile su Marin Le Pen krivom za zloupotrebu evropskih fondova, osuđujući je na tri godine zatvora. Ipak, ona potencijalno može da učestvuje na predsedničkim izborima
Evropu će u narednim nedeljama pogoditi novi smrtonosni toplotni talasi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), navodeći da manje od polovine evropskih zemalja ima nacionalne planove za zaštitu stanovništva od ekstremnih vrućina
Kuba je ponovo pogođena velikim energetskim kolapsom nakon što je danas nestala struja na celom ostrvu. Vlasti istražuju uzrok, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i sve većim problemima u elektroenergetskom sistemu.
Najveća ruska naftna rafinerija u Omsku našla se na meti napada dronovima, a prema navodima ukrajinskih vlasti, pogođen je jedan od ključnih energetskih objekata u Rusiji. Omsk je udaljen više od 2.500 kilometara od ukrajinske granice
Vlast i opozicija u Crnoj Gori imaju dogovor o o izmenama Ustava koje će biti korak u ispunjavanju obaveza iz evropske agende te zemlje
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
