Grenland, američka vekovna žudnja

Kada je Donald Tramp početkom januara izrazio želju o preuzimanju kontrole nad Grenlandom od strane Sjedinjenih Država, novoizabrani američki predsednik nije na dnevni red izneo ništa novo.

Zapravo, Tramp je samo podgrejao nekoliko vekova staru ideju o američkom Grenlandu.

Udvarači iz Sjedinjenih Država oko najvećeg ostrva na svetu obigravaju još od 19. veka.

Nov je način na koji je Tramp govorio o ovoj prekookeanskoj danskoj teritoriji. Odnosno, o načinima preuzimanja. Dok su se bivši američki predsednici ograničavali na otkup teritorije, Tramp je prvi u istoriji koji je javno izneo ideju o potencijalnom preuzimanju Grenlanda vojnom intervencijom.

„Potrebni su nam za ekonomsku bezbednost”, rekao je tada Tramp o Grenlandu i Panamskom kanalu. I Danska i Panama su ekspresno odgovorile da nemaju nameru da se odriču dela svojih teritorija.

Šta je to u ideji američkog Grenlanda što je tokom istorije činilo ovu teritoriju tako primamljivom za američke zvaničnike?

Počeci želje za Grenlandom

Prvi pokušaj SAD da otkupe Grenland desio se 1867. godine. Ova godina je, inače, danas poznata po tome što se upravo tada dogodila čuvena trgovina Aljaskom, kada je Rusija taj deo svoje teritorije prodala SAD za tadašnjih oko sedam miliona dolara. Ponesen uspešnom kupovinom Aljaske, državni sekretar Vilijam H. Sjuard smatrao je i preuzimanje Grenlanda od Danske „idejom vrednom ozbiljnog razmatranja”, piše Politiko.

Istoričar umetnosti Džef Ludvig, direktor muzeja posvećenom Vilijamu Sjuardu u Njujorku, pisao je 2019. godine kako je Sjuard te 1867. godine sanjao o ekspanziji SAD-a.

„Sjuard je pregovarao sa svojim partnerima u Kopenhagenu i postigao uslove vrlo slične onima za Aljasku: 7,5 miliona dolara za Danska zapadnoindijska ostrva (današnja Devičanska ostrva), ali je Kongres odbacio ugovor”, istakao je Ludvig.

Nakon neuspeha u kupovini jednog od arhipelaga na Karibima od Danaca – Danska zapadnoindijska ostrva naposletku su postala deo SAD-a 1917. godine za 25 miliona dolara – Sjuard je počeo otvoreno da žudi za Grenlandom.

Prirodna bogatstva i geopolitički ciljevi

Državni sekretar je angažovao naučnike i političke pristalice da sastave izveštaj o vrlinama danske kolonije. Konačni dokument pod nazivom „Izveštaj o resursima na Islandu i Grenlandu” autora Bendžamina Pirsa — koji je Sjuard dao da se odštampa i distribuira — nije bio ni najmanje objektivan u svojim zaključcima.

Potpuno suprotno, dokument je bio pun hvalospeva o potencijalu „najvećeg ostrva na svetu” i „zemlje koja je veća od polovine čitave Evrope”.

Pored veličine, Grenland je bio hvaljen zbog „neobične zdravosti“, obilja divljači, bogatih ribarskih voda i rudnih resursa. Jedan od ključnih delova izveštaja ticao se geopolitike – u vreme kada su Britanci konsolidovali svoj uticaj na Kanadu, Grenland je nudio strateški geografski značaj.

Sa Aljaskom na zapadu i Grenlandom na istoku, Pirsov izveštaj je tvrdio da će na taj način SAD uspešno zaobići Britansku Ameriku (Kanadu) i sa severa i sa Pacifika.

Pirs je tvrdio da bi Sjedinjene Američke Države, zaobilazeći Kanadu, „znatno podstakle Britansku Ameriku, mirno i radosno, da postane deo Američke Unije”.

Drugi pokušaji kupovine

Ideja o Grenlandu kao delu američke teritorije mnogostruko je nadživela njenog idejnog tvorca. Značajniji pregovori SAD-a i Danske dogodili su se još 1910. i 1946. godine. Godinu dana od završetka Drugog svetskog rata, Vašington je ponudio 100 miliona dolara u zlatnim polugama i razmenu teritorija koja bi uključivala prenos vlasništva nad aljaskim Point Barouom, najsevernojom tačkom u SAD, na Dansku.

Ipak, Danci su odbili.

„Iako mnogo dugujemo Americi, ne mislim da im dugujemo celo ostrvo”, rekao je tadašnji danski ministar spoljnih poslova Gustav Razmusen.

Da su Danci, pak, tada pristali, danas bi bili korisnici najvećeg otkrića naftnih nalazišta u američkoj istoriji, gigantnog naftnog polja u mestu Prudou bej 1967. godine.

Prirodna bogatstva

Prema podacima dostupnim na zvaničnom sajtu Departmana za životnu sredinu i prirodne resurse Grenlanda, ovo ostrvo bogato je raznim vrednim mineralima, retkim zemnim i plemenitim metalima, ugljem, grafitom i uranijumom.

Pored uglja, na Grenlandu se od 18. veka rudare i zlato, srebro, bakar, olovo, cink, grafit, olivin, kriolit i mermer.

Prema zvaničnim procenama ovog departmana, postoji ogroman potencijal za eksploataciju nafte u vodama uz obalu Grenlanda.

U oktobru 2013. godine, parlament Grenlanda zvanično je promenio svoju rudarsku politiku i otvorio mogućnost za vađenje uranijuma i drugih radioaktivnih minerala na ovom ostrvu. To znači da rudarske kompanije danas mogu podnositi zahteve za eksploataciju radioaktivnih minerala u podzemlju Grenlanda.

Životni standard

Grenland je od 2009. godine parlamentarna demokratija unutar Kraljevine Danske, zajedno sa Farskim Ostrvima.

Interesantno je i da Grenland nije deo članstva Danske u Evropskoj uniji, ali kroz zajedništvo sa Danskom ima blisku saradnju sa EU.

Istraživanja rađena na Grenlandu u protekloj deceniji pokazala su da značajan deo Grenlanđana ne želi da bude deo Danske. Prema anketi koju je sproveo HS Analyse za časopis Sermitsiak 2016. godine, 64 odsto ispitanika bilo je za potpunu nezavisnost.

Istraživanje sprovedeno godinu dana kasnije, objavljeno u istom magazinu, pokazalo je, pak, da se 78 odsto stanovništva protivi nezavisnosti ukoliko bi ona značila niži standard života.

Istraživanje sprovedeno pod stručnim vođstvom profesora Minika Rouzinga i Dejvida Drajera Lasena na Univerzitetu u Kopenhagenu 2019. godine pokazalo je da 67,7 odsto lokalnog stanovništva podržava nezavisnost Grenlanda u naredne dve decenije.

Troškovi života na ovom ostrvu su, generalno, visoki. Prema podacima sajta Numbeo koji procenjuje životni standard u različitim državama, na Grenlandu su vrlo skupe životne namirnice – njihova cena je, u proseku, za čak 60 odsto veća nego u kontinentalnoj Danskoj.

Sa druge strane, cene stanova i stanarina jeftinije su nego što je to slučaj u Danskoj.

Troškovi života za četvoročlanu porodicu se procenjuju na oko 37.000 kruna mesečno, to je oko 580.000 dinara, bez troškova stanarine.