Političari u zapadnim demokratijama su navikli da prave manje ili više trule kompromise. Rukovode se prečesto korišćenim izgovorom da je politika umetnost mogućeg: nije bitno u šta veruješ, već šta i sa kime možeš da ostvariš. To se smatra razumnim ponašanjem. Ideali i ideologija služe za izborne kampanje.
Izborna kampanja Sirize i Aleksisa Ciprasa na Zapadu je mogla „razumno“ da se objasni time da ne prezaju od populističkih metoda i šarenih laži o svetloj budućnosti ne bi li došli na vlast. Lako je izigravati revolucionare i nekakve komuniste kada si u opoziciji, mislili su u Briselu i Berlinu. Ali kada jednom budu imali vlast u svojim rukama i sagledali stvarnost iz te perspektive, shvatiće da nemaju kuda, da će jednako morati da se povinuju zahtevima jačeg kao i prethodna vlast i da nastave sa programom stroge štednje i reformi, ne bi li dobili one silne milijarde evra od Evropske centralne banke potrebne da sačuvaju državu od bankrota. To je jedini „razuman“ scenario.
Desilo se, međutim, da mesec dana nakon izbora u Grčkoj premijer Aleksis Cipras i ministar finansija Janis Varufakis posve „nerazumno“ ne odustaju od svog najvećeg predizbornog obećanja: neće da se pridržavaju programa štednje i neće, makar u bliskoj budućnosti, da otplaćuju dugove, neće da produže stari ugovor za spasavanje Grčke, znači da uzimaju nove kredite da bi otplaćivali stare, već hoće novac od Evropske centralne banke da bi pokrenuli privredu, izveli zemlju iz recesije i smanjili nezaposlenost, da bi održali likvidnost banaka. Varufakis insistira na posve novom ugovoru, jer se stari pokazao kao nedelotvoran, pa zato „nema nikakvog smisla da se produži“. Zauzvrat, vlada u Atini nudi da, privremeno, odustane od obećanog povećanja plata i penzija, ponovnog zapošljavanja otpuštenih državnih činovnika, besplatnog prevoza, zdravstva i školstva za najugroženije…
Sa takvim stavom Janisa Varufakisa pregovori sa drugim ministrima finansija evrozone prošlog ponedeljka propali su posle nepuna tri sata, a hiljade ljudi širom Grčke su na ulicama pružale podršku svom ministru dok se bori sa aždahama.
I dok jedni i dalje „razumno“ razmišljaju da Varufakis i Cipras zapravo blefiraju ne bi li ispregovarali što bolji dil za Grčku, drugi počinju da strahuju da grčki medijski atraktivni dvojac „nerazumno“ ima nameru da ide do kraja ubeđen da za drugo nije dobio mandat od građana svoje zemlje, bez obzira na formulu: Evropska centralna banka raspolaže novcem bez koga će grčke banke uskoro biti nelikvidne, a zemlja bankrotirati; da bi došla do tog novca, vlada u Atini mora da ispuni uslove koji se od nje traže, a u ostalom, do sada su već dobili preko 240 milijardi evra…
Možda Cipras i Varufakis zaista „razumno“ misle da će na kraju ostali ministri evrozone ipak da popuste, jer niko nije spreman da se upušta u avanturu izbacivanja Grčke iz evrozone čije su posledice nesagledive. A šta ako stvarno veruju u neke ideale i nisu spremni da ih iznevere, bez obzira na sve?
Varufakisove kolege iz evrozone psuju ga da je „tvrdoglav“, da „ne razume detalje“, da „nije doneo konkretne predloge“, već da samo uopšteno postavlja raznorazne zahteve, da se ponaša „neozbiljno“. Sa druge strane, piše nemački „Špigel“, ministri evrozone „donekle su zaneseni osećanjem da se susreću sa istorijskim protagonistima koji kao revolucionari pišu istoriju, koji sa kožnom jaknom i raskopčanom košuljom hoće da nanovo izmisle politiku, koji su više kao Če nego kao (nemački ministar finansija) Šojble, koji preferiraju motocikl umesto službene limuzine“. A kao takvi su „opasni“ po Evropu.
Jer, ne radi se o tome što bi ostale zemlje koje vredno ispunjavaju uslove stroge štednje zarad finansijske pomoći negodovale ako bi se u slučaju Grčke napravio izuzetak, već o tome da bi i glasači tih drugih prezaduženih zemalja kao što je Portugal ili Španija mogli takođe da dođu na ideju da na vlast dovedu partije koje, kao i Siriza, traže otpis dugova i kraj politike drastične štednje, spasavanje ljudi, a ne banaka.
Možda Cipras i Varufakis zaista jesu „revolucionari zaneseni sobom koji se gube u svojim iluzijama“, kako piše „Špigel“, ili „prolupali politički početnici koji prokockavaju budućnost svoje zemlje“, kako piše nemački Bild i kako misli većina Nemaca. Ali, ako kojim slučajem dođe do neke organizovane međunarodne solidarnosti osiromašenih i poniženih, ako Siriza kojim slučajem uspe, bićemo svedoci nečega što nalikuje revolucionarnim pomeranjima u evropskoj politici.
Ako Grčka do 28. februara ne zatraži produženje programa sa EU, ostaće bez novca. „28. u 24:00 is over„, rekao je ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble.
