Godina urušavanja partnerstva između SAD i EU: Kako je Tramp uzdrmao Brisel

Za Brisel se završava godina velikih promena u odnosima s Vašingtonom: ARD novu bezbednosnu doktrinu SAD vidi kao najveći šok. Analitičari Atlantskog saveta pak novi Zakon o vojnom budžetu smatraju njenim kontrapunktom.

Donald Tramp nije ni godinu dana na funkciji predsednika Sjedinjenih Država, a Briselu se čini kao večnost. Iz Vašingtona su svake sedmice stizale nove provokacije, optužbe, pa zatim iznenadne promene kursa. Šok za šokom – a onaj od 4. decembra bio je vrhunac, ocenjuje dopisnica iz Brisela nemačkog javnog servisa ARD Helga Šmit, a prenosi Dojče vele.

Reč je o novoj nacionalnoj bezbednosnoj strategiji SAD – doktrini po kojoj Kina više nije sistemski, već samo ekonomski rival SAD. Rusija se prihvata kao velika sila s obećavajućim tržištem, naročito u oblasti sirovina. A ako dođe do sukoba s predsednikom Vladimirom Putinom, Tramp nudi sebe kao posrednika.

Pogubna slika Evropske unije

Ta nova doktrina SAD pravi krajnji raskid s Evropljanima. Zemlja koja je nekada bila zaštitnik kontinenta – sada postaje njen neprijatelj, ocenjuje nemačka novinarka.

Pasusi Strategije posvećeni Evropskoj uniji zvuče joj kao optužnica. U njima se ocrtava slika potpuno urušene Unije, na ivici civilizacijskog sloma, razjedinjene masovnom migracijom i niskim natalitetom. Govori se o potiskivanju opozicije i cenzuri – pritom se misli na desničarske i ekstremno desničarske partije u EU koje treba ojačati.

Ursula fon der Lajen: U EU svako može da bira „koga hoće“

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen reagovala je deset dana nakon što je američka strategija dospela u javnost. „Niko od nas ne treba da bude šokiran rečima koje drugi izgovaraju o nama“, poručila je ona analizirajući pasus po pasus, i odbacujući tvrdnje iz Vašingtona.

Evropska unija zadržava slobodu da sama donosi svoje zakone – čime ističe odbijanje američkog pritiska da se tehnološkim gigantima iz SAD omogući nesmetano delovanje, bez ograničenja u Evropi, poručila je Fon der Lajen.

U Evropi, nastavila je šefica Komisije, svako može da bira „koga hoće“, bez spoljnog pritiska ili manipulacije. Fon der Lajen je jasno stavila do znanja šta je po njenom mišljenju u igri: „Sloboda da živimo kako mi želimo.“

Novi partneri

„Mreža ekstremno desnih i konzervativnih partija u Evropi s MAGA pokretom učvrstila se u poslednje četiri godine“, prenosi ARD-ov studio iz Brisela objašnjenje nemačko-američke politikološkinje Katrin Kliver Ešbruk.

Ona podseća da se potpredsednik SAD Džej Di Vens se na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji nije sastao s nemačkim kancelarom, već sa Alis Vajdel, predsednicom Alternative za Nemačku (AfD). Takođe, novac fondacije Heritage odlazi britanskom desničarskom političaru Najdželu Faražu.

„To sada moramo očekivati u kontekstu Nacionalne bezbednosne strategije za Evropu“, zaključuje Kliver Ešbruk. Desničarske partije u Evropi dobijaju podršku – u Mađarskoj, gde su već na vlasti, i u zemljama poput Nemačke, gde su u opoziciji.

Uz direktnu podršku partijama ide i umrežavanje preko medija, pa i u Nemačkoj. Pre izbora za Bundestag, Ilon Mask je hvalio AfD, i to ne samo na svojoj platformi Iks, već je i dnevni list „Velt“, koji pripada Springer-grupi, kao gostujući tekst objavio Maskov poziv da se glasa za AfD. Šef Springera, Matijas Depfer, lično se uključio nakon objave Trampove nove bezbednosne strategije: „Evropa treba da sluša Trampa“, napisao je u uvodniku „Velta“.

EU – projekat protiv SAD?

Da američki predsednik duboko prezire Evropsku uniju, jasno je rekao prošlog leta na samitu NATO u Hagu. Na konferenciji za novinare, Tramp je izjavio: „EU je osnovana da uništi trgovinu SAD.“

Tramp evropski trgovinski suficit doživljava kao ličnu uvredu: „Oni neće naše automobile!“ Odgovor su drastične carine, cilj je oslabiti EU.

Uz to, Tramp stalno unosi nesigurnost oko vojne lojalnosti u okviru NATO, ocenjuje dopisnica nemačkog ARD-a iz Brisela.

U Evropi ne sme biti manje od 76.000 američkih vojnika

Ta nesigurnost ostaje, ali je ublažava novi Zakon o vojnom budžetu, koji je Kongres doneo 17. decembra.

Kako pišu analitičari vašingtonskog trusta mozgova Atlantski savet, taj Zakon je u oštrom kontrastu s novom američkom Nacionalnom strategijom bezbednosti, jer „koči napore u Vašingtonu da se vojni resursi preusmere iz Evrope“.

Zakonom se zabranjuje korišćenje sredstava za smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi ispod 76.000 vojnika duže od 45 dana, kao i povlačenje glavne vojne opreme ili odricanje od uloge SAD kao Vrhovnog komandanta za Evropu (SACEUR) – osim ako Pentagon ne dostavi detaljan izveštaj Kongresu kojim potvrđuje da su odluke donete u konsultaciji sa saveznicima i da su u skladu sa bezbednosnim interesima SAD.

Pentagon je saopštio da je u poslednje vreme u Evropi bilo raspoređeno oko 100.000 američkih vojnika, od čega je više od 65.000 stalno angažovano, dok je ostatak upućivan na rotacionoj osnovi.

Rusija protivnik – drastična promena finansiranja Ukrajine

Za razliku od nove doktrine, koja nastoji da obnovi „stratešku stabilnost“ sa Rusijom, ovaj zakon o vojnom budžetu „Moskvu jasno definiše kao protivnika“, navode stručnjaci Atlantskog saveta.

Za odbranu baltičkih država, Estonije, Letonije i Litvanije, predviđeno je 175 miliona dolara.

Kada je reč o vojnoj pomoći Ukrajini, za finansiranje kupovine američkog oružja, ona je drastično smanjena sa skoro 14 milijardi koje je Kongres odobrio 2024, na sada (samo) 400 miliona dolara. Administracija predsednika Trampa se preusmerila: američko oružje za Ukrajinu plaćaće evropske zemlje.

Kongres je i tu ugradio kontrolne mehanizme kako bi sprečio Trampovu administraciju da potkopa preostalu podršku Ukrajini, na primer, kako ne bi prekinula obaveštajnu podršku Kijevu, kao i da se oružje namenjeno Ukrajini ne bi preusmerilo u američke zalihe – kao što je to Pentagon učinio u junu.

Tramp podseća na to da je on vrhovni komandant

Predsednik Donald Tramp je izrazio podršku osnovnim ciljevima zakona na čak 3000 stranica, kojim se odobravaju vojni izdaci u rekordnom iznosu – 901 milijarda dolara. To je osam milijardi više nego što je Tramp tražio.

Potpisao ga je bez prisustva novinara. Međutim, u pisanoj izjavi na sajtu Bele kuće stoji da više odredbi Zakona izaziva ustavne nedoumice. Konkretno navodeći koje su to odredbe, on na primer kaže da one „zahtevaju da Kongres bude obavešten pre nego što predsednik naloži određene vojne ili diplomatske akcije, uključujući povlačenje trupa ispod minimalnog broja u pojedinim područjima“.

Tramp navodi da ta obaveštavanja unapred treba očekivati samo „ako to bude izvodljivo“, ističući svoju ulogu vrhovnog komandanta SAD.

Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.