Dok se na društvenim mrežama vodi rat oko morala, ukrajinska glumica u filmovima za odrasle sa umetničkim imenom Džozefin Džekson prikuplja sredstva za protetiku i druži se sa ranjenicima koji su izgubili nogu ili ruku u odbrani Ukrajine
Porno zvezda učestvovala je u dva fotografisanja sa ukrajinskim vojnicima kojima je amputiran neki od udova, sa ciljem da skrene pažnju na nedostatak finansija za protetiku koja je nužno potrebna hiljadama Ukrajinaca koji su izgubili udove u odbrambenom ratu protiv ruske invazije.
Objave Julije Senjuk, poznatija pod umetničkim imenom Džozefin Džekson, na društvenim mrežama imaju po 200 miliona pregleda. Sada taj status koristi da prikuplja sredstva za obogaljene ukrajinske vojnike.
„Porno glumica radi na rehabilitaciji vojnika. Vau!”, rekla je Senjik za „Politiko“.
Objašnjava da želeli a skrene pažnju na problem procesa rehabilitacije nakon ratnih povreda. “Zato što mnogi skupljaju za dronove, ali zaboravljaju na protetiku. Mislim da sam uspela da privučem pažnju jer je sve više ljudi počelo da prikuplja donacije za protetiku”, dodala je porno zvezda.
Potrebno skoro 60.000 proteza
Kijev namerno ne otkriva za koliko ljudi su potrebna protetička pomagala, rekla je ukrajinskim medijima ministarka socijalne politike Oksana Žolnovič. Međutim, ona je insistirala da je vlada u stanju da pokrije te potrebe.
Tvrdi da je više od 4,5 milijardi grivna (oko 111 miliona evra) izdvojeno za pomoć u rehabilitaciji i da nema potrebe da se dodatno prikuplja novac za one kojima je potrebna protetika.
Međutim, prema podacima Fondacije Protez, proteze su potrebne za oko 59.000 Ukrajinaca. Jedna proteza može koštati od 46.000 do 90.000 dolara, prema ukrajinskom centru za rehabilitaciju Superljudi. Desetine ukrajinskih klinika i različitih inicijativa uključene su u rehabilitaciju vojnika i civila koji su prošli amputaciju. Većina se oslanja na vladine programe i donacije, ali nema dovoljno novca.
Oduševljenje vojnika
Kada je u februaru prijateljica Julije Senjak došla na ideju da ona iskoristi svoju „ozloglašenost“ kako bi skrenula pažnju na protetičarski centar u Kijevu, ona je pristala.
Ukrajinska porno zvezda posetila je ukrajinske ratne veterane u kijevskom centru za endoprotetičku rehabilitaciju. Pozvana je da pliva u bazenu i učestvuje u koketnom (ali potpuno obučenom) fotografisanju sa veteranima.
„U početku nisam znala kako da razgovaram sa njima. Ali onda sam jednostavno odlučila da se ponašam normalno i da ne fokusiram nepotrebnu pažnju na njihove izgubljene udove. Došla sam, slikali smo se, a oni su me zamolili da napravim sa njima i objave za TikTok“, rekla je Senjuk i dodala da su vojnici bili oduševljeni.
Naglasila je da nije stučnjak za rehabilitaciju, već da samo dolazi da razgovara sa vojnicima koji su na rehabilitaciji.
“Odvlačim im pažnju od svakodnevnice, pričam anegdote o svojoj profesiji, to im je vrlo interesantno“, izjavila je Senjuk.
Ukrajinka i patriota
Međutim, ono što radi izazvalo je i salvu kritike. Senjuk su na društvenim mrežama napali konzervativci zbog „nemorala njene profesije” i „pokušaja da sebe promoviše uz pomoć vojnika” kao i zbog „objektivizacije uloge žene” u ratu. Inače, u Ukrajini nije legalno baviti se pornografijom, zbog čega Senjuk radi u inostranstvu.
Anton Ivanciv, koji je izgubio obe ruke i nogu u borbi za Bahmut, učestvovao je u fotografisanju i branio glumicu.
„Zahvaljujući njenoj medijskoj popularnosti, Julija je pomogla da se skrene pažnja na probleme teško povređenih. Organizovala je akciju prikupljanja donacija”, rekao je Ivanciv za Politiko.
Ranjeni vojnik dodaje i da državni programi nažalost ne mogu da obezbede dobru protetiku.
„Što se tiče sadržaja koji ona proizvodi, nije me briga“, kazao je Ivanciv. „To je medijski proizvod, možete izabrati da li ćete ga konzumirati. Julija je Ukrajinka i patriota.”.
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Estonija, članica NATO-a i Evropske unije koja se graniči sa Rusijom, živi između priprema za najgori scenario i svakodnevice koja je još uvek mirna. Dok država ulaže u odbranu, najveće podele ne pravi granica već jezik, generacije i identiteti
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
