Globalno zagrevanje i političko otopljavanje

Grupa G20 sastala se u ponedeljak na Baliju da razgovara o klimatskim promenama: svi su saglasni da globalno zagrevanje vodi ka katastrofalnim posledicama po planetu. Desio se, međutim, paradoks: sa Balija je počelo otopljavanje, u političkom smislu, kao rezultat susreta Bajden–Si, što je pozdravljeno širom sveta.

Oglasio se čak i Henri Kisindžer (99), glavni arhitekta američko-kineske normalizacije pre pedeset godina: “To je početak izgradnje mostova.” Dva lidera dobro znaju koje su ekonomske i vojne posledice sadašnjeg stanja, ali ima još mnogo toga da se uradi.

To još nije korak ka pravom detantu. Susret predsednika Bajdena i Si Đinpinga je samo dobar nagoveštaj da su dve najmoćnije zemlje sveta SAD i Kina našle određeni modus vivendi, način kako da žive jedna pored druge, uprkos razlikama i suprotnim strateškim interesima. Prvi korak je učinjen: uspostavljene su ili, tačnije, obnovljene važne linije komunikacije za dalje pregovore. Bajden je već najavio posetu američkog državnog sekretara Antonija Blinkena Pekingu radi novih razgovora. Dijalog se nastavlja, i to je verovatno najvažniji rezultat susreta u Indoneziji.

Kineska poslovica kaže nešto slično, “čak i put od hiljadu milja počinje prvim korakom”. Taj korak je učinjen u Baliju. Koliko će putovanje trajati, nije izvesno, ali krenulo je.

Bili smo otvoreni jedan prema drugom, rekao je Bajden posle susreta. “Stekao sam utisak da je onakav kakav je oduvek bio: direktan i otvoren… Bili smo veoma otvoreni o temama gde se nismo slagali ili gde nismo bili sigurni u poziciju druge strane”, kaže predsednik SAD.

Otvorenost u diplomatskom rečniku treba shvatiti kao neslaganje, možda i svađu. Ali, bez toga nema pravih razgovora. Važno je da SAD i Kina ponovo razgovaraju. Čak i mali deo poverenja i razumevanja između Bajdena i Sija mogao bi da pomogne u smirivanju opasnih međunarodnih incidenata.

Kina i SAD dogovorile su se da zajednički rade na takvim globalnim pitanjima kao što su klimatske promene, zdravlje, obezbeđenje hrane. Saglasili su se da zvaničnici nastave međusobnu komunikaciju i pozdravili su značaj međusobnih kontakata između dva naroda. Aktiviraće rad postojećih radnih grupa. Sve je to bilo zamrznuto do susreta na Baliju. Otopljavanje je počelo.

POZITIVNI SIGNALI

Tu je i niz drugih, pozitivnih znakova. Pre svega, Bajden i Si su ponovili da se nuklearni rat nikada ne sme voditi i da u njemu ne može biti pobednika. Jasno su istakli svoje protivljenje upotrebi ili pretnji upotrebom nuklearnog oružja u Ukrajini. To je bio njihov zajednički stav prema Rusiji, čija je zvanična štampa korektno prenela ovaj kinesko-američki stav. Izgleda da i Moskva odustaje od Putinovih pretnji.

Rusija je, inače, reagovala vrlo uzdržano na susret Bajden–Si. Prema oceni Moskve, “ništa se značajno nije dogodilo, dve strane su samo ponovile svoje stavove. Si Đinping je dao na znanje Bajdenu da je lopta u dvorištu Bele kuće u diplomatskom rešenju konflikta u Ukrajini”.

Prema snimcima na televiziji i fotografijama sa susreta, kineski i američki predsednik su bili veoma raspoloženi i pre i posle troipočasovnog susreta. Njihov stisak ruke nije delovao samo protokolarno. Ukrstili su obe šake, kao prijatelji koji se dugo nisu videli, gledali se u oči, nasmejani i relaksirani.

Malo ko bi mogao da u njima prepozna dva okorela politička protivnika čije zemlje poslednjih deset i više godina nikada nisu bile u tako lošim odnosima. Bajden je rekao: “Drago mi je da te vidim. Kao lideri naše dve nacije, delimo odgovornost da pokažemo da Kina i Sjedinjene Države mogu da upravljaju našim razlikama.”

Si Đinping je bio nešto zagonetniji: “Državnik treba da razmišlja i zna kuda da vodi svoju državu. On takođe treba da razmišlja i zna kako da se slaže sa drugim zemljama širom sveta.”

STATUS KVO ZA TAJVAN

Tajvan je bio jedna od spornijih tačaka razgovora. Visoki zvaničnici američke administracije rekli su da je Bajden bio “iskren” u iznošenju svojih stavova o Tajvanu. Nije izvesno da li je ponovio svoje ranije izjave da su Sjedinjene Države u obavezi da vojno brane Tajvan. Ali, izgleda da ni Si nije insistirao na svojoj izjavi da “oni koji se igraju vatrom od toga će i stradati”. Umesto toga Bajden je rekao da se politika SAD o jednoj Kini nije promenila, da se Vašington protivi jednostranoj promeni statusa kvo sa bilo koje strane.

Bajden je rekao i da ne vidi nameru Pekinga da napadne Tajvan u neko skorije vreme. On smatra da mora pojačati svoj stav: “Želim da budem jasan – ja mislim ono što govorim, a govorim ono što mislim.”

Si Đinping je klimao glavom: veruje mu, naravno. Ali, Peking je mogao da bude zadovoljan. Status kvo u sadašnjoj situaciji odgovara Kini.

O ekonomskoj saradnji, koja je možda najvažnija za poboljšanje kinesko-američkih odnosa, bilo je izgleda malo reči. Ali, američka državna sekretarka za finansije Dženet Jelen rekla je da su visoki ulozi između predsednika Džozefa Bajdena i kineskog lidera Si Đinpinga imali za cilj da stabilizuju odnose, i da se nada da će to postaviti temelje za “intenzivan” bilateralni ekonomski angažman. Njene primedbe su praćene jasnim nastojanjem da se snize tenzije u odnosima dve najveće svetske ekonomije.

“Prvo i najvažnije, današnji sastanak ima za cilj da stabilizuje odnose između Sjedinjenih Država i Kine”, rekla je Jelen maloj grupi novinara na Baliju. U srcu tog napora mogu biti jasne instrukcije za otvaranje linija komunikacije koje su godinama postojale između visokih američkih zvaničnika i njihovih kineskih kolega, ali su se suočile sa neospornom hladnoćom u poslednje dve godine. “Nadam se da ćemo se i mi ubuduće uključiti u intenzivnije razgovore sa našim kineskim kolegama o kineskoj ekonomiji, globalnim makroekonomskim rezultatima i na to kako politike u SAD i Kini utiču na te ishode”, dodala je Jelen.

Kineski predsednik Si je izgleda pokušao da nametne ekonomsku saradnju kao temu susreta, ali pitanje je koliko je u tome uspeo. “Naše dve privrede su duboko integrisane, u a zajedničkom je interesu da od toga imaju koristi. Svaka prisila i zadržavanje razvoja samo će ojačati rešenost i moral našeg naroda”, rekao je Si.

Ekonomske sankcije i ostale delikatne teme tek treba da dođu na red. Bez toga nema onih mostova o kojima govori Kisindžer.