Popović je novi čovek u srpskoj fudbalskoj industriji, dolazi iz politike i sasvim druge sfere preduzetništva, pa nas je zanimalo šta mu je bilo najteže otkad je na čelu kluba. "Pritisak", bio je njegov odgovor
ISTORIJSKO POMIRENJE S NAVIJAČIMA: Nenad Popović
Dve su dobre vesti došle iz FK Partizan ove nedelje, na samom završetku tekuće nek-se-što-pre-zaboravi sezone: prva izveštava da se mučenje okončava ovog vikenda formalnim krajem prvog srpskog fudbalskog šampionata, a druga da je najveća navijačka grupa obustavila skoro dvogodišnji bojkot odlaska na „jug“ Partizanovog stadiona. „Grobari – Jug“ su već u ponedeljak ujutro obavestili upravu kluba da se „vraćaju na stadion“, što je Nenadu Popoviću, predsedniku kluba i njegovim saradnicima skinulo ogroman teret s leđa.
„Ovo je istorijski događaj za sve nas u klubu“, kaže Popović na početku razgovora za „Vreme“.
Pre nego što smo seli da razgovaramo s Popovićem o „aktuelnom trenutku u FK Partizan“, dogodilo se nekoliko stvari koje će bitno odrediti dalju sudbinu kluba. Prvo, Nenad Bjeković, sportski direktor kluba, podneo je ostavku na tu poziciju koju je suvereno držao od 1990. godine. Njegov gest je Uprava ocenila kao visoko moralni čin iz pijeteta prema onome što je Bjeković uložio u klub za poslednje gotovo četiri decenije. Na njegovo je mesto postavljen Ivan Tomić, kojeg je sam Bjeković prošle godine najavljivao kao svog naslednika. Žarko Zečević, generalni sekretar kluba, još neko vreme sigurno ostaje na svojoj poziciji i izgleda da se traži model za njegov odlazak koji nijednoj strani ne bi odneo previše žrtava. Za Zečevića predsednik Popović ima reči hvale: „On je mnogo učinio za klub, ali svakako da, kao i svaki menadžer, ima propusta koje ćemo analizirati.“ Mi dodajemo, na primer, ta nesrećna utakmica sa Petah Tikvom iz Izraela, posle koje su Grobari odlučili da zarate sa Zečevićem.
Na terenu se i ovog proleća nastavio fijasko: početni entuzijazam koji je donela pobeda nad Crvenom zvezdom, zimus u prvenstvu, brzo je nestao kada su mladi igrači Partizana shvatili da dres moraju da „natope znojem“ i protiv „manjih“ klubova. Porazi od Hajduka iz Kule, dva puta od Zvezde, od Bežanije, i na kraju od Vojvodine (njeni su igrači pre dve i po godine štrajkovali jer nisu imali sredstava da se prehrane!) pokazali su ono što je Miroslav Đukić tvrdio od početka – da je tim talentovan, ali da je potrebno mnogo rada kako bi se postigao rezultat.
„Nedopustivo je ponašanje pojedinih fudbalera“, delimično je ogorčen Popović, i poentira, ističući svoj kredo da je „u fudbalu kao i u bilo kom poslu važna timska igra, jer jedan nepromišljen potez pojedinca može da pokvari ono što je cela ekipa stvarala“. Kroše Nemanje Rnića u glavu Nikole Trajkovića, Zvezdinog „poslovođe“, na utakmici Lav kupa ovog proleća izazvao je pravi potres u klubu dok je Zvezda već prišila i titulu i Kup. Popović je nezadovoljan ponašanjem fudbalera: „Razumem da su još mladi, ali takvi postupci su nedopustivi. Mislim da su vaspitanje i kultura naših igrača nešto na čijem poboljšanju ćemo posebno raditi u budućnosti. Protivnik na terenu i izvan terena mora da se poštuje!“
Pored ovih problema, usled loše atmosfere koja vlada oko kluba, bez obzira na organizaciono-upravljačke promene od protekle zime i entuzijazam Popovića usmeren na popravljanje slike o klubu, novi je UO pokušao da izvede neku vrstu velikog spremanja i odredi prioritete za naredni period.
„Naravno da su nam navijači i dobri rezultati na prvom mestu i to ćemo postići samo ako svi koji volimo i činimo ovaj klub budemo zajedno radili“, jasan je Popović. On kaže da je njegov cilj da se u klubu dogode strateške promene koje će Partizanu omogućiti da posle perioda reorganizacije, optimizacije broja zaposlenih i igrača pod ugovorima (trenutno je u Partizanu oko 250 zaposlenih i 54 fudbalera sa ugovorima), bude organizovan nalik evropskim velikim klubovima. „Moramo da promenimo shvatanja: lepo je, na primer, što omladinski pogon osvaja trofeje, ali poenta njihovog rada mora da bude regrutacija vrhunskih fudbalera koji će nosti igru prvog tima, jer se kroz rezultate prvog tima ogleda uspešnost čitavog kluba“, kaže predsednik. On najavljuje osavremenjivanje uslova za trenažni proces u klubu kroz nabavku najsavremenije medicinske opreme i dodatne tehnologije koja će pomoći da se na pravi način mere mogućnosti fudbalera i da se što približnije ocenjuju performanse prvotimaca na utakmicama. Kada se pogledaju gornje brojke i njima se doda nekih 50 fudbalera koji su stipendisti kluba, jasno je da postoji širok prostor za razne manipulacije oko prodaje igrača, što je bio jedan od razloga dvogodišnjeg bojkota Grobara.
Da li to znači da do sada čuvena omladinska škola nije radila dobro i da je neko odgovoran za činjenicu da nema tih „supertalenata“? Popović nas uverava da je neophodno promeniti viziju kako bi, na neki način, stvari došle na svoje mesto. On vidi Partizanovu školu fudbala rameuzrame sa onom koju ima holandski Ajaks. U vezi sa ovim, zanimalo nas je da li će i dalje Zečević voditi glavnu reč kada su u pitanju transferi igrača, tj. prelasci u oba pravca?
„UO je mesto gde se donose odluke i već su vd sportskog direktora Tomić i trener Đukić napravili ‘spisak želja’ i najverovatnije će ‘kupovina’ biti obavljena prema tom planu“, kaže Popović za „Vreme“ i uverava nas da će Partizan obezbediti veći budžet od onog koji ima danas (osam milona evra), ne samo tako što će neko dati novac nego će proces potrošnje onoga što se ima biti jasan a troškovi će biti smanjeni gde god je to moguće.
Nenada Popovića smo pitali da li će preispitati poslovanje brojnih „ćerki preduzeća“ putem kojih su, navodno, gensek Partizana i ljudi oko njega želeli da privatizuju klub.
„Takvih preduzeća ima mnogo, zaista, i mi smo u procesu preispitivanja njihovog poslovanja. Prema onome što sada znam, te firme zapravo donose gubitke i mislim da je njihovo postojanje u budućnosti veoma neizvesno. One su osnovane na zakonski dozvoljen način, ali ako ne donose profit klubu, nema razloga da kao takve postoje“, uverava nas Popović. On se slaže da bi i u tom sektoru moglo da se primeni iskustvo evropskih klubova koji ne prave sami „podfirme“ koje se bave određenim delatnostima i nose ime kluba, već oni za respektabilan novac zapravo ustupaju svoj trademark preduzetnicima koji žele da prave, recimo, čaše za tekilu sa grbom Barselone ili Reala.
Da li on kao poslovan čovek misli da je u Srbiji moguće da fudbalski klubovi budu profitabilni, mesta ka kojima će velike kompanije usmeravati svoj novac?
„Mislim da će to biti moguće za nekih četiri do pet godina“, analizira Popović i dodaje, „ako društvo bude išlo u pravcu integracija i napretka i ako se u klubovima stvari postave na strateški način, ako postoji jasna vizija, onda je moguće da srpski fudbalski klubovi budu u poziciji koja je nalik onoj koju imaju veliki klubovi.“
Uprava je više puta najavljivala izgradnju stadiona u kooperaciji sa strateškim partnerom iz Švajcarske, dokle se odmaklo na tom planu?
„Kako sada stvari stoje, sledeće godine će biti otpočeta realizacija tog plana, jer je neophodno da Partizan posle 60 godina dobije novi stadion izgrađen po svetskim standardima. Mislim da je ranija procena da će se početi u 2007. bila nerealna, ali je gotovo sigurno da bi za godinu dana radovi trebalo da počnu.“
Popović je novi čovek u srpskoj fudbalskoj industriji, dolazi iz politike i sasvim druge sfere preduzetništva, pa nas je zanimalo šta mu je bilo najteže otkad je na čelu kluba. „Pritisak“, bio je njegov odgovor. Kaže da mu je neverovatno sa koliko strana je izložen raznolikim pritiscima i kaže da mu se to ranije u poslu nikada nije dešavalo. „Valjda je to još jedan znak koliko je Partizan veliki klub i koliko je bitan za ovu sredinu“, njegovo je tumačenje takve situacije. Pitamo ga za status Radomira Antića koji je bio najavljen kao veliko „pojačanje“ i jedan od oslonaca Popovićeve nove vizije kluba, ali se nije još pojavio na stadionu. „Mi smo stalno u kontaktu“, uverava nas Popović. „Trudićemo se da poboljšamo komunikaciju u narednom periodu, ali moram da kažem da u današnje vreme može da se komunicira na različite načine i nije neophodno da čovek bude sve vreme u Beogradu.“
Kada se u subotu pogase svetla na stadionu Partizana, na čijem jugu će ponovo biti „najvatreniji navijači“, Popoviću preostaje mnogo posla u letnjoj pauzi. Do početka kvalifikacija za Kup UEFA u avgustu ima vremena da se mnogo toga u klubu promeni. Za početak, predsednik se slaže sa idejom da bi predstavnici navijača trebalo da budu više zastupljeni u Skupštini kluba i da na taj način učestvuju u donošenju odluka i praćenju celokupne situacije. U vezi s tim je i ideja da se više radi na promociji i da se povede računa o onima koji imaju članske karte ovog sportskog udruženja. Dok uprava bude „stvarala ambijent“, tim će biti u Holandiji na pripremama pojačan na svakoj poziciji, kako nam je rekao Popović. Šta će biti sa onom silesijom fudbalera koje Partizan ima pod ugovorom? Popović je precizan: „Prvi tim ne bi trebalo da ima više od 25 fudbalera i to ćemo ostvariti.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!