Između Zapada i Rusije
Gruzijski san ili evropski put: Ulični rat u Tbilisiju
Već 11 dana zaredom, demonstranti u Gruziji se suočavaju sa sve većim nasiljem, dok vlada koristi retoriku i metode koje podsećaju na pritiske iz Kremlja
Za ljude u Donjoj Jablanici i drugim mestima koji su usled polava ostali bez svojih bližnjih i krova nad glavom prikupljeno je na desetine miliona evra. Međutim, do njih ova novčana pomoć još ne stiže
Ono što je nekada bio dom za porodicu Begović u Donjoj Jablanici, mesec dana nakon poplava stravičan je prizor. Glava kuće Emir kroz suze se priseća kobne noći kada je sa porodicom jedva izbegao tragediju.
„Ja, žena, sin i unuka od dve godine…. Kad je krenulo, odmah voda metar i po, bežimo uz stepenice. Možda nas je unuka spasila, svi smo trčali prema njoj.“
„Nismo ni znali da nam je u tom trenutku odnelo pola kuće. Da smo znali iskakali bi napolje i ko zna kako bi završili“, priča Emir dok krči ostatke koje je bujica nanela na ruinu kuće koja je sada predviđena za rušenje.
„I kud sad, šta, nikog više nema. Vidite li vi ovo zlo koje nas okružuje. Nikog nema da nam kaže šta će biti sa nama. Pomoći nema, para nema, kao i sve u ovoj državi. Milione prikazuju da su dobili, a mi još čekamo da nam neko popravi kanalizaciju da se ne potrujemo“, ogorčeno priča Emir.
Nakon 15 dana svi nestali
Sličnu sudbinu dele i ostali meštani Donje Jablanice. Od 19 poginulih, čak 13 je stradalo na prostoru od tek hiljadu kvadrata.
Oni koji su preživeli sami pokušavaju koliko-toliko da osiguraju uslovne prostorije kako bi mogli prezimiti, ali sve ide suviše sporo. Ogorčeni su na sve nivoe vlasti.
„Na početku je sve bilo na dobrovoljnoj bazi od svih službi iz svih zemalja regiona. I to je trajalo možda 15 dana. A svi oni koji su dolazili sa uštirkanim košuljama, niko nije dao nikakvu pomoć, već su bili samo zbog izbora“, kaže Sabina Beganović.
„Dolazi komisija i pita koliko vam je dugačka kuća. Muž pita gde vam je metar, kaže nemamo. Krenućemo mi meriti koracima. Tako su popisali i svi su nestali“, kaže Sabina, koja je na svoju inicijativu počela sa obnovom.
„Meni nije jasno, toliki je priliv novca bio prvih dana, milioni su se slili. Gde su ti novci? Kivni smo na našu vladu, sve ide preko njih, organizacija, raspored, gde je stizao novac, niko ne zna“, ogorčena je Sabina.
A cifre se vrte u desetinama miliona maraka. Društvo Crvenog krsta Bosne i Hercegovine odmah je nakon nesreće pokrenulo humanitarni apel kako bi se prikupila sredstva za odgovor na potrebe pogođenih domaćinstava.
Do kraja oktobra, dakle za manje od mesec dana, samo putem ovog društva prikupljeno je milion i po maraka direktnih donacija pozivom na humanitarni broj ili uplatama. Ovo je kako kažu u Društvu Crvenog krsta samo vrh ledenog brega.
Transparentnost
„Ukupan očekivani iznos značajno je veći, imajući u vidu da je u toku odobrenje dodatnih projektnih predloga u segmentu humanitarnog odgovora i oporavka“, navode iz Crvenog krsta.
Napominju da se prvo radilo na urgentnoj pomoći stanovništvu što je podrazumevalo hranu, vodu i higijenska sredstva.
„Deo sredstava biće plasiran u okviru oporavka od katastrofe, što podrazumeva i olakšavanje povratka u normalan život pogođenog stanovništva“, rekli su nam iz Društva Crvenog krsta Bosne i Hercegovine.
Upit o prikupljenom novcu poslali smo i humanitarnoj organizaciji Pomozi.ba, sa pitanjima koliko je novca do sada prikupljeno, kakav je plan raspodele i da li su neka od tih sredstava do sada raspoređena i kako.
Odgovore nismo dobili. Umjesto toga, humanitarna organizacija Pomozi.ba, izdala je saopštenje svim medijima nekoliko dana nakon našeg upita u kojem navode da je „porodicama uplaćeno više od milion maraka“.
„Ostadosmo sami, jarane“
Pomozi.ba je u saopštenju navela da je do sada uplaćeno 1.134.500 maraka za 70 porodica sa poplavljenih područja, te da se radi samo o prvoj fazi pomoći.
„U ovoj fazi prednost smo dali porodicama koje su imale smrtne slučajeve tj. izgubile svoje najvoljenije u ovoj tragediji, zatim nekoliko porodica koje su imale potpunu štetu na stambenim objektima, te porodice koje su pretrpele manju štetu, kao što je 46 porodica sa područja Fojnice kojima smo ovim donacijama u većini slučajeva u potpunosti namirili nastalu štetu.“
„Naredna faza je već u procesu i tu su u fokusu ostale porodice kojima su u potpunosti uništeni stambeni objekti“, saopšteno je iz Pomozi.ba,, ne navodeći koliko je novca do sada uplaćeno na ime donacija.
Međutim, od desetak porodica sa kojima smo razgovarali u Donjoj Jablanici, a koji su pretrpeli potpunu štetu poput Emira Begovića sa početka priče, niko do sada nije govorio o novcu, niti oni imaju saznanja da je bilo kome uplaćena jedna maraka.
„Ostadosmo sami, jarane, nigde nikoga“, priča on. „Ne očekujem ništa, sve će to u ispariti. Eto.“
„Veruj mi, čovek bio iz Splita neki dan. Kaže da su prikupili 480 hiljada evra i da će javno izaći u medije da kaže da ništa nismo dobili. Ne da nije došlo ništa nego nas niko ništa nije pitao“, kaže Emir.
Moguće odugovlačenje zbog rezultata izbora
Nakon lokalnih izbora koji su u BiH održani samo par dana nakon katastrofalnih poplava, a u pogođenim područjima nakon dvadesetak dana, došlo je i do promene vlasti.
Tako je Jablanica dobila novog načelnika iz redova SDA koji ne želi da daje izjave dok ne preuzme vlast. Dosadašnji načelnik Damir Šabanović, kaže da će uplata sredstava zavisiti od procene štete, a da tih miliona u Jablanici nema.
„Biće uslovi za raspodelu, a milioni neće samo tako doći u Jablanicu. Građani su razočarani prugom, magistralom, ali urađeno je puno. Sva pitanja su u ovom trenutku za federalnu vladu“, kaže Šabanović, koji je nedavno objavio koliko je sredstva uplaćeno na račun opštine.
„Kad su u pitanju donatorska sredstva, Opština Jablanica je otvorila namenski račun na koji je do 30. oktobra uplaćeno 820.083 marke. Od tog iznosa na sanaciju je utrošeno nešto više od 114 hiljada maraka.“
Zanimljivo, savetnica za medije premijera Federacije BiH Nermina Nikšića, koji se inače na kašičicu oglašava po pitanju Jablanice, objavila je odmah nakon izbora nekoliko rečenica koje bi mogle značiti i odugovlačenje celog posla, s obzirom da gubitnik izbora dolazi iz Nikšićevog SDP-a BiH.
„U tri ujutro zovete Neku (Nermina Nikšića) i Neka uz vas, Neka pomaže. Neka sve za Jablanicu. Sve za vas Jablaničane. Baš lijepa zahvala. Uz dužno poštovanje, eto vam hodža, sad taman ćete za dva dana sve završiti. Potpuno razočarenje. Dado, glavu gore, svako bira kako zaslužuju“, napisala je Nikšićeva savetnica Jasenka Tica Isović na Instagramu.
Dvadeset miliona evra odmah?
„Odmah ćemo aktivirati 20 miliona evra za poplavljena područja u BiH, a u drugom koraku ćemo vas podržati kroz Fond solidarnosti EU“, rekla je tokom posete Jablanici krajem prošlog meseca predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Iz Saveta ministara BiH tek krajem ove sedmice stigle su informacije da su formirali tim za pripremu aplikacije za Fond solidarnosti Evropske unije. Saopštavaju da je tim formiran kako bi pravovremeno reagovali.
Više od mesec dana trebalo je samo za formiranje tima, a rok za podnošenje aplikacije je naredni mesec.
Treba reći da je ova aplikacija odvojena od 20 miliona koje je Fon der Lajen odmah „aktivirala“ za BiH, a čija se sudbina još ne zna.
Takođe, ne zna se ni sudbina deset miliona evra koje je vlada Republike Hrvatske uplatila Savetu ministara BiH, s obzirom da vlast na državnom nivou gotovo da više i ne postoji i da je bilo kakva realizacija projekata, uključujući i onih prema EU, za sada upitna.
Prema gruboj proceni, za sada je na raspolaganju oko 40 miliona evra za pogođena područja, a taj iznos će biti višestruko uvećan nakon povlačenja novca iz Fonda solidarnosti EU.
Novac od donacija EU, hrvatske vlade, domaćih vlasti, dijaspore i pojedinačnih uplata, trebalo bi u međuvremenu da postane operativan, kako stanovništvo ovih krajeva ne bi dočekalo zimu pod vedrim nebom.
Zbog toga protestuju dva puta sedmično tražeći od vlasti da im konačno pomognu i donesu konačnu odluku da li je Donja Jablanica bezbedno mesto za život.
Već 11 dana zaredom, demonstranti u Gruziji se suočavaju sa sve većim nasiljem, dok vlada koristi retoriku i metode koje podsećaju na pritiske iz Kremlja
Politički analitičari veruju da je cilj pada sirijskog predsednika Bašara al-Asada stvaranje privremene vlade pod uticajem SAD i Turske, dok drugi spekulišu o mogućem političkom dogovoru Rusije i SAD, koji bi mogao uključivati i rešenja za Ukrajinu
Nakon što je premijer Milojko Spajić predstavio „Barometar 26“, na dijalog o istoj temi njega je pozvao predsednik države Jakov Milatović sa kojim je na „ratnoj nozi“ otkad je napustio vladajući Pokret Evropa sad
Kako prenosi Ria Novosti, svrgnuti sirijski predsednik Bašar al Asad je sa porodicom sleteo u Moskvu, gde su dobili azil
Abu Mohamed al Džolani se prvi put javno pojavio nakon sloma Asadovog režima. "Sirijci će sada morati sami da se nose sa građanskim ratom", glasi izjava Moskve o događajima u Siriji. Pobunjenici potpuno ispraznili Asadovu palatu i odneli novac iz Narodne banke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve