Gasovodom preko Moskve

Predsednici Rusije, Kazahstana i Turkmenistana prošle nedelje postigli su dogovor o izgradnji takozvanog Prikaspijskog gasovoda, kojim će se prirodni gas iz kaspijskog regiona i Centralne Azije transportovati isključivo preko teritorije Rusije. U planu je da gasovod iz Uzbekistana, Turkmenistana i Kazahstana prolazi severnim delom obale Kaspijskog mora i priključi se na rusku mrežu gasovoda, čime je faktički Moskva u regionu ostvarila poziciju monopoliste na isporuke prirodnog gasa.

Dogovorom Rusije, Kazahstana i Turkmenistana propali su ozbiljni planovi Evropske unije da u što skorijem roku izgradi takozvani Transkaspijski gasovod i spoji ga sa gasovodom Nabuko, koji je trebalo da iz Turkmenistana preko Turske vodi do Evrope, i, što je najvažnije, zaobiđe teritoriju Rusije i tako smanji energetsku zavisnost zemalja EU-a od ruskog gasa. Najnovijim ugovorom za eksploataciju centralnoazijskog gasa Rusija je istisnula još jednog vrlo zainteresovanog igrača za taj region – Kinu. Ekspanzivna šestodnevna turneja predsednika Putina po zemljama Centralne Azije organizovana je nakon što je novi predsednik Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov dopustio američkom naftnom gigantu Ševron energetska istraživanja u turkmenskom sektoru Kaspijskog mora.

Gotovo istovremeno je u Poljskoj, u Krakovu, održan još jedan energetski samit zemalja baltičko-crnomorsko-kaspijskog regiona, kojem su prisustvovali uglavnom protivnici energetskih imperijalnih težnji Kremlja. Na samitu u Krakovu nije se pojavio lider Kazahstana Nursultan Nazarbajev, koji, osim gaso-naftnog savezništva sa predsednikom Putinom, u bliskoj budućnosti priprema sa Rusijom i specijalni nuklearni energetski projekat.

TURKMENBAŠKI SAMIT: Saglasnost da monopolski položaj u trgovini prirodnim gasom bar za sada na tržištu Evroazije zadrži Rusija, postignuta je na pomalo simboličnom mestu, u Turkmenistanu, u gradu Turkmenbaši nazvanom u čast nedavno preminulog turkmenistanskog predsednika Saparmurata Nijazova, koji je bio doživotni predsednik i samozvani otac svih Turkmena, poznat kao Turkmenbaša. Predsednik Putin je još 2003. godine sa Turkmenbašom potpisao ugovor na 25 godina o kupovini prirodnog gasa. Izgradnja Prikaspijskog gasovoda, za šta bi ugovor trebalo da se potpiše u septembru, može se tumačiti kao svojevrstan kontinuitet rusko-turkmenskog dijaloga o energiji koji bi ruskom Gaspromu do 2028 – prema već potpisanom ugovoru – trebalo da garantuje ogromne zarade od prirodnog gasa, koji sada Rusija od Turkmenistana kupuje po ceni od samo 100 dolara za hiljadu kubnih metara i prodaje ga zemljama EU-a po ceni od 230 dolara za istu količinu. Očekuje se da bi se kroz Prikaspijski gasovod godišnje moglo transportovati i do 90 milijardi kubnih metara gasa.

S druge strane, novi predsednik Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov rešio je da sasvim ne zatvara vrata pred evropskim i kineskim kompanijama, te je nakon postignutog dogovora o Prikaspijskom gasovodu najavio da i dalje ostaje otvorena mogućnost takozvane diversifikacije tranzita energenata – gasa i nafte – i na druga tržišta.

Zbog složenih odnosa koje poslednjih godina imaju Evropska unija i Rusija, stoji gorka činjenica da će Brisel i sledeću zimu najverovatnije dočekati samo uz skupu i nesigurnu cev šefa Gasproma Alekseja Milera. S ciljem da pomognu svojim evropskim saveznicima, Sjedinjene Američke Države su još 1996. godine počele sa lobiranjem za Transkaspijski gasovod. Plan Brisela je bio da Transkaspijski gasovod vodi iz Turkmenistana po dnu Kaspijskog mora do Azerbejdžana, gde bi se spojio sa već postojećim gasovodom Baku–Tbilisi–Erzurum, a do Evrope bi bio eksportovan kroz gasovod Nabuko. Zemlje EU-a su planirale da Transkaspijskim gasovodom kupuju godišnje oko 30 milijardi kubnih metara gasa što bi znatno smanjilo zavisnost od ruskog snabdevanja. Nemačka iz Rusije uvozi oko 45 odsto, a Francuska i Italija 26 odsto svojih celokupnih potreba gasa. Da bi se lakše razumeo odnos količine i potreba za gasom, prema izveštaju Gasproma, Rusija u Evropu ove godine planira da isporuči 150 milijardi kubnih metara gasa.

Takozvani rat cevovoda počeo je kada je ruska državna firma Gasprom iskoristila monopolsku poziciju da u političku i ekonomsku zavisnost od ruskog gasa stavi najpre republike bivšeg Sovjetskog Saveza, a kasnije i zemlje EU-a. Pet zemalja koje okružuju takozvani kaspijski bazen (Rusija, Kazahstan, Turkmenistan, Iran i Azerbejdžan) nisu uspele precizno da se usaglase oko podele dobara tog regiona koji važi za jedno od najbogatijih nalazišta nafte i prirodnog gasa na svetu. Politički gledano, podela Kaspija ostvarena je uglavnom u korist kompanija iz Rusije i Irana, s tim da su zemlje Zapada delimično zadovoljile svoje apetite, bar kada je reč o izgradnji gasovoda i naftovoda Baku–Džejhan (Erzurum) koji prolazi teritorijom zemalja naklonjenih Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji (Azerbejdžan, Gruzija i Turska).

Što se, pak, tiče Centralne Azije koja je bogatija prirodnim gasom, komplikovanje političke situacije u Uzbekistanu prošle godine vratilo je taj region u političku orbitu Moskve, čime je za Zapad izgubljena velika šansa koja se ukazala 11. septembra 2001, kada su bivše sovjetske republike sa velikim entuzijazmom „pohitale u rat protiv terorizma“.

Situacija je postala složenija krajem prošle godine, kada je iznenada preminuo apsolutistički predsednik Turkmenistana Saparmurat Nijazov, čija zemlja uz Rusiju i Iran važi za jedno od najbogatijih izvorišta prirodnog gasa na svetu. U vreme dok je bio živ, a pogotovo posle smrti Nijazova, i Brisel i Peking su pokušavali da pridobiju vlasti u Turkmenistanu, kako bi oslabili monopolski uticaj Rusije u toj bivšoj sovjetskoj centralnoazijskoj republici. Zbog konflikta oko nuklearnog programa, zemlje EU-a odlučile su da obustave pregovore o trgovini prirodnog gasa sa Iranom. Kina je takođe tiho pregovarala o cevima koje bi, po mogućstvu, zaobilazile Rusiju. Neposredno pre svoje smrti Turkmenbaša se ugovorom obavezao na izgradnju turkmensko-kineskog gasovoda koji treba da bude završen do kraja 2009. godine.

KRAKOVSKI SAMIT: Samo nekoliko dana pre odluke o izgradnji Prikaspijskog gasovoda, u Poljskoj je održan spomenuti energetski samit zemalja baltičko-crnomorsko-kaspijskog regiona. Inicijativa zemalja koje podržavaju Vašington i Brisel, koje sebe nazivaju „pojasom demokratije“, i gde spada i energetska unija GUAM (Gruzija, Ukrajina, Azerbejdžan i Moldavija), ima za cilj da parira Moskvi u političkom, i posebno energetskom smislu. Lideri zemalja Litvanije, Poljske, Ukrajine, Gruzije, Azerbejdžana i Kazahstana razgovarali su o energetskim projektima, pri čemu je dominirala tema osposobljavanja već postojećeg naftovoda Odesa–Brodi i njegovo preusmerenje prema zemljama EU-a. Predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev na ovaj skup je poslao samo svog predstavnika, stavljajući do znanja da Kazahstan preferira ruske energetske projekte.

Smatra se da je krakovski energetski samit nastojao da bude svojevrstan odgovor na planove za izgradnju Prikaspijskog gasovoda, i dodatno, nedavnom usponu još jednog ruskog državnog energetskog giganta, Rosnjefta, koji bi po uzoru na Gasprom mogao biti korišćen i u geopolitičke svrhe. Naime, početkom maja ove godine naftna kompanija Rosnjeft, koju kontroliše država, kupila je ostatak akcija firme Jukos i prerasla u najveću naftnu kompaniju kroz koju „prolazi“ gotovo polovina ruske nafte.

GVOZDENI ROVOVI: Kontrola energenata i njihovih transportnih sistema biće dominantna tema u diplomatskim odnosima na Starom kontinentu i Evroaziji još najmanje jednu deceniju. Predsednik Putin je izjavo da je Rusija spremna da pusti strane investitore na svoje energetsko tržište, na jedno od najvećih gasnih nalazišta na severu zemlje, takozvani Štokmanovski izvor na Barencovom moru, što je jedan od uslova iz tzv. Energetske povelje sa EU-om. Štokmanovski izvor smatra se jednim od najvećih izvorišta prirodnog gasa na svetu, koji bi već sad mogao da pokrije polovinu evropskih potreba. Istovremeno, rukovodstvo Gasproma planira da osnovno tržište za plasiranje štokmanovskog gasa bude Severna Amerika. Ruska energetska sfera ima velike finansijske teškoće u procesu dobijanja gasa i trebaju joj dodatna ulaganja. Ako se nova nalazišta gasa ne stave u funkciju ili se ne ujedini njegovo transportovanje, kao što je to slučaj sa planom o izgradnji Prikaspijskog gasovoda, Rusija bi u najskorije vreme mogla da se suoči sa manjkom gasa i još ozbiljnije prekrši ugovore sa zemljama Evropske unije, zbog čega je u poslednje dve godine dobila epitet „nepouzdanog partnera“. Računa se da će Evropa kroz 20 godina uvoziti čak 80 odsto prirodnog gasa iz Rusije.

Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da se razradi zajednički projekat na Barencovom moru. Merkelova je odbila ponudu za bilateralni ugovor, tvrdeći da najpre treba imati u vidu opšte dobro EU-a i potpisati evropsku Energetsku povelju. Putin pak tvrdi da delovi Energetske povelje štete nacionalnim interesima Rusije zbog stavljanja zemljama EU-a na slobodno raspolaganje ruskih gasovodnih cevi koje vode do važnih izvorišta gasa u Centralnoj Aziji. I tu se problematični energetski krug zatvara.

I balkanski region će u bliskoj budućnosti postati svojevrsno čvorište za najmanje tri naftovoda i tri gasovoda koji iz Azije vode prema Zapadu. U regionu je prisutan i takozvani nuklearni energetski lobi kao alternativa skupim prirodnim resursima, a prošlogodišnje stvaranje balkanske Energetske zajednice samo će ubrzati realizaciju dugogodišnjih projekata. Rusija je nakon 13 godina obnovila pregovore o izgradnji naftovoda-gasovoda Burgas–Aleksandropolis (Bugarska–Grčka), koji zaobilazi, ograničenih kapaciteta i finansijski nepovoljan – Bosfor. Zapadne zemlje takođe nešto više od decenije ulažu napor, uprkos riziku od mogućih novih lokalnih sukoba (Kosovo, Makedonija), da završe projekat naftovoda AMBO koji vodi od bugarske luke Burgas preko Makedonije do albanske luke Valona. PEOP ili Panevropski naftovod je novo ime za naftovod Konstanca–Trst, koji vodi od Rumunije, preko Srbije (Pančevo), Hrvatske do Slovenije i Italije i izlazi na Transalpski naftovod. Kada je reč o balkanskom gasovodu, ruska kompanija Gasprom najviše očekuje od takozvanog Plavog potoka, o čijim su planovima direktno pregovarali predsednik Putin i premijer Koštunica, i koji će od kaspijskog regiona preko Turske i Bugarske (Dimitrovgrad) prolaziti kroz Srbiju i voditi ka Hrvatskoj, Sloveniji, Italiji i drugim zemljama EU-a. Gasovod Nabuko je zapadni projekat kojim se, bez obzira na uglavnom političke teškoće, ne odustaje od plana da se kaspijski i iranski gas transportuje kroz Tursku, Bugarsku, Rumuniju, i, zaobilazeći Srbiju, gasovod sprovede prema Austriji. Zbog dinamičnog razrastanja mreže gasovoda i naftovoda od Kaspijskog mora i Kavkaza, preko Južne Evrope i sve do Balkana razvijaće se energetska infrastruktura, transport nafte i gasa, naftna industrija i skladišta energenata.

URANIJUM: Na energetskom samitu zemalja baltičko-crnomorsko-kaspijskog regiona u Krakovu predsednik Ukrajine Viktor Juščenko izjavio je da je, uz razvoj naftne i gasne industrije, jedan od ukrajinskih prioriteta i razvoj energije iz nuklearnih elektrana. Predsednik Juščenko tvrdi da će se, uprkos još nezalečenim traumama izazvanim černobiljskom katastrofom, u sledeće dve decenije ipak udvostručiti količine proizvedene energije u nuklearnim centralama, pa samim tim i razvoj cele oblasti nuklearne energetike. Za vreme Putinove najnovije posete Centralnoj Aziji, ruski predsednik i predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev potpisali su ugovor o osnivanju Međunarodnog centra za obogaćivanje uranijuma. Planirano je da sedište te institucije bude u Rusiji, u Sibiru, gde bi i treće zemlje imale pristup programu obogaćivanja uranijuma u mirnodopske svrhe, poput, na primer, Irana koji je pod sankcijama zbog navodne zloupotrebe nuklearnog programa. Glavni snabdevač međunarodnog nuklearnog centra biće Kazahstan, koji se po rezervama uranijuma nalazi na trećem mestu u svetu posle Kanade i Australije.