Mađarska vlada, na čelu sa premijerom Viktorom Orbanom, podnela je tužbu Sudu pravde Evropske unije zbog uredbe kojom se predviđa prestanak uvoza prirodnog gasa iz Rusije
Krajem januara Evropska unija usvojila je uredbu kojom se predviđa da sav uvoz prirodnog gasa iz Rusije u države članice prestane do kraja 2027. godine. Protiv ove odluke glasale su samo Mađarska i Slovačka, što ipak nije bilo dovoljno da se spreči njeno usvajanje.
Mađarska i dalje većinu svojih potreba za prirodnim gasom zadovoljava isporukama iz Rusije, dok Slovačka iz te zemlje nabavlja značajan deo gasa.
Nakon usvajanja zabrane, vlade obe države najavile su tužbu protiv Evropske unije, piše DW.
Mađarska vlada, na čelu sa premijerom Viktorom Orbanom, podnela je 2. februara tužbu Sudu pravde Evropske unije, tvrdeći da je EU donošenjem ove odluke prekršila osnivačke ugovore.
Prema rečima mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta, tužba se zasniva na tri ključna argumenta:
– zabrana predstavlja sankciju, a sankcije se u EU mogu uvoditi isključivo jednoglasnom odlukom;
– izbor energetskih izvora u nadležnosti je država članica, a ne institucija EU;
– ovom merom ugrožava se energetska bezbednost Mađarske.
Mađarska se i ranije obraćala Sudu pravde EU, a trenutno je u toku više postupaka koje je Budimpešta pokrenula protiv različitih institucija Unije.
Iako je Sud u prethodnim slučajevima često presuđivao na štetu Mađarske, pojedini pravnici smatraju da bi ishod ovog spora mogao biti drugačiji.
„Ovo deluje kao postupak u kojem bi Mađarska mogla imati realne izglede za uspeh“, izjavio je za DW Viktor Sep, profesor evropskog prava na Univerzitetu u Groningenu.
Ključno pravno pitanje odnosi se na karakter same zabrane: da li je reč o trgovinskoj meri ili o spoljnopolitičkoj sankciji prikrivenoj u formi trgovinske odluke.
Razlika je od suštinskog značaja, budući da sankcije EU zahtevaju saglasnost svih 27 država članica. Tumačeći zabranu ruskog gasa kao pitanje zajedničke trgovinske politike, Evropska komisija omogućila je njeno usvajanje kvalifikovanom većinom, čime su prigovori Mađarske i Slovačke ostali bez dejstva.
Sep smatra da je EU na ovaj način odstupila od dosadašnje prakse, po kojoj su sankcije protiv Rusije, ali i drugih država poput Irana ili Venecuele, usvajane jednoglasno.
Prema mišljenju analitičara, ključna razlika u odnosu na ranije sankcije leži u njihovom trajanju.
„Sankcije su po pravilu privremene mere koje prestaju kada nestanu razlozi zbog kojih su uvedene“, izjavila je Agata Loskot-Strahota iz Varšavskog centra za istočne studije.
Zabrana uvoza ruskog gasa, međutim, ima za cilj trajnu promenu energetskog snabdevanja EU. Evropski komesar za energetiku i stanovanje Dan Jorgensen izjavio je u decembru da EU ni nakon eventualnog okončanja rata u Ukrajini ne planira povratak ruskom gasu.
Prema oceni Lukasa Šaupa, istraživača na Evropskom univerzitetskom institutu u Firenci, princip pravne koherentnosti mogao bi ići u prilog Evropskoj komisiji, jer se zabrana može tumačiti kao nastavak sankcione politike u oblasti spoljne trgovine.
Jorgensen je zabranu ocenio kao „u potpunosti pravno utemeljenu“, ističući da je neophodna radi okončanja, kako je naveo, ruskog energetskog pritiska na države članice EU.
Pojedini analitičari smatraju da je jedan od ciljeva Evropske unije bio da se izbegne mogućnost veta pojedinih država.
Mađarski premijer Viktor Orban i nakon početka rata u Ukrajini zadržao je bliske odnose sa Rusijom i više puta blokirao ili usporavao evropske mere usmerene protiv Moskve.
„Ova uredba predstavlja pokušaj EU da ograniči rusku strategiju ‘zavadi pa vladaj’“, ocenjuje Loskot-Strahota.
Postupci pred Sudom pravde EU često traju godinama. Čak i u slučaju presude u korist Mađarske, to ne bi nužno značilo momentalno ukidanje zabrane.
Kako ističu pravni stručnjaci, Sud je u ranijim slučajevima dopuštao da poništene mere privremeno ostanu na snazi kako bi se izbegli ozbiljni ekonomski poremećaji.
U međuvremenu, države članice i energetske kompanije već preduzimaju korake ka smanjenju zavisnosti od ruskog gasa, uključujući izgradnju infrastrukture i sklapanje ugovora sa alternativnim dobavljačima.
Zabrana uvoza ruskog gasa za sada ostaje na snazi, što znači da će sve države članice EU, uključujući Mađarsku i Slovačku, najkasnije do kraja 2027. godine morati da obustave kupovinu ruskog gasa.
Mladi su oduvek eksperimentisali s drogama. Ali publicitet menja sve. Ranije bi navlačili zavese i tajno koristili droge. Danas uključuju kamere i uzimaju droge – zbog klikova na TikToku
Tri dana nakon što je Vašington post objavio otpuštanje trećinu svoje redakcije izvršni direktor Vašington posta Vil Luis podneo je ostavku
Prvi sastanak novoosnovanog Trampovog Odbora za mir trebalo bi da bude održan 19. februara u Vašingtonu
Kako crnogorski robijaši beže iz zatvora i zašto niko za to ne odgovara?
U argentinskim delovima Patagonije već nedeljama bukte surovi požari koji su u proteklih mesec i po dana uništili preko 45.000 hektara šuma. Nad živopisnim predelima uzdiže se gust dim, a kada padne mrak, vide se veliki plameni jezici kako se uzdižu u nebo
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
