Prema izveštaju medija fond Nemačke za pomoć Ukrajini je potrošen pa je zaustavljeno odobravanje nove vojne pomoći. Nemačka ove i naredne godine već daje oko 12 milijardi Ukrajini – a tolika je i rupa u bužetu, prenosi Dojče vele.
Nemačka je jedan od najvažnijih saveznika Ukrajine u ratu protiv Rusije – i jedan od najvećih donatora vojne pomoći. Ali, prema izveštaju Frankfurter Alegemajne Zontagscajtunga (FAS), to se sada menja: prema aktuelnom planiranju budžeta, zbog štednje – nemačka vlada neće Ukrajini odobravati bilo kakvu novu pomoć.
Nemačka vlada je upravo, na jedvite jade, dogovorila novi budžet za 2025. Ali u njemu je rupa od preko 12 milijardi evra, koje bi onda trebalo uštedeti iz tekućeg budžeta.
Kako piše FAS, pozivajući se na dokumente i mejlove, kao i na razgovore iz više izvora savezne vlade, Kijevu može biti isporučena samo vojna pomoć koja je već odobrena. Međutim, po želji saveznog kancelara Olafa Šolca, novi zahtevi više neće biti odobravani.
Ministar finansija Kristijan Lindner uputio je 5. avgusta pismo ministru odbrane Borisu Pistorijusu i ministarski inostranih poslova Analeni Berbok u kojem se se navodi da se „nove mere” mogu preduzeti samo ako je „finansiranje obezbeđeno” u budžetskim planovima za ovu i naredne godine. Pritom treba osigurati da se poštuju gornje granice.
Potvrda iz Odbora za budžet u Bundestagu
Stopiranje nove pomoći je već na snazi, jer su za tekuću godinu već planirana sredstva u iznosu od oko osam milijardi evra. Maksimalni limit za sledeću godinu je četiri milijarde evra i to je već prebukirano. To znači da se jedan raspoloživi sistem protivvazdušne odbrane IRIS-T ne može finansirati, piše FAS.
Kako piše FAS, potvrda o tome stigla je iz Odbora za budžet u Bundestagu. Andreas Švarc (SPD) stručnjak za budžet i odbrambenu politiku rekao je za list da se u ovom trenutku za Ukrajinu „ne izdaju nove porudžbine“ jer se one više ne finansiraju. Ograničenje pomoći Ukrajini potvrdio je i budžetski političar CDU Ingo Gedešens:
„Olaf Šolc i njegova vlada preko noći su zamrzli finansijsku, a time i vojnu podršku Ukrajini“.
Lindner se oslanja na prihod od ruskih kamata
Međutim, Lindner ne očekuje nagli prekid finansijsko-vojne pomoći Ukrajini. Prema pisanju FAS-a, umesto iz budžeta Nemačke, novac će ubuduće dolaziti iz profita od zamrznute ruske imovine.
Prema vladi SAD, od ruskog napada na Ukrajinu u zapadnim zemljama zamrznuto je oko 280 milijardi američkih dolara (oko 260 milijardi evra) sredstava ruske centralne banke, od čega veliki deo – prema podacima Komisije EU oko 210 milijardi evra – u Evropskoj uniji.
Na samitu G7 u junu u Italiji dogovreno je da se kredit od 50 milijardi dolara za Ukrajinu finansira od kamata na ovaj zamrznuti ruski novac.
Iako ostaje nejasno kada odluka G7 može biti sprovedena – zbog velikih birokratskih i pravnih problema – EU je saopštila da je krajem jula Ukrajini već uplatila prvu tranšu od 1,5 milijardi evra od ruskih kamata.
Novinska agencija AFP citirala je izvore iz nemačkog ministarstva finansija koji su rekli da savezna vlada radi „unutar G7 i EU na otvaranju kratkoročnog instrumenta finansiranja Ukrajine u vrednosti od 50 milijardi dolara korišćenjem zamrznute ruske imovine“. „Bilateralna nemačka pomoć ostaje na najvišem nivou, ali se oslanja na efikasnost ovog instrumenta“.
