Iračani neprekidno plaćaju životom napore SAD da se u zemlji uvedu red i demokratija. Uskoro će se videti da li je zaista reč o šačici fanatika, kako pobunjenike često nazivaju američki zvaničnici, ili ozbiljna i vrlo motivisana snaga, koja prema nekim procenama broji i do 20.000 ljudi. Ukoliko se rat za Faludžu završi s velikim brojem žrtava među preostalim civilima u gradu, sve su manje šanse da će SAD i premijer Alavi nagovoriti sunitsku manjinu da učestvuje na izborima, od kojih SAD mnogo očekuje
„Ulica po ulica, kuća po kuća, soba po soba.“ Ovako je jedan neimenovani američki oficir opisao ofanzivu na Faludžu, glavno uporište pobunjeničkih sunitskih snaga u Iraku. Operacija pod radnim nazivom Fantomov gnev, brižljivo pripremana u Pentagonu više od mesec dana, počela je samo pet dana pošto je američki predsednik Džordž Buš osvojio drugi mandat na izborima, ali i tri meseca pre izbora koji su u Iraku zakazani za januar sledeće godine.
Bušov saveznik na terenu, premijer Iraka Ijad Alavi, dao je zeleno svetlo za ofanzivu, proglasivši prethodno vanredno stanje u celoj zemlji osim u Kurdistanu. Alavi je objasnio da su šanse da se postigne politički dogovor sa pobunjenicima propale i naglasio da „demokratske promene mogu da se obave samo ako je Irak slobodan od terorista i straha“. Granice sa Sirijom i Jordanom su zapečaćene kako bi se sprečio upad naoružanih pristalica pobunjenika.
„POSAO“ – DO KRAJA: Ofanziva na Faludžu zapravo je popravni ispit za koalicione snage koje su u aprilu ove godine propustile šansu da unište otpor sunita, manjinske grupe u Iraku, koja je tokom vladavine Sadama Huseina kontrolisala sve najvažnije institucije u Iraku. Ova, nekada povlašćena grupa ogorčena je zbog činjenice da su nakon sloma Sadamovog režima izgubili sve privilegije. Krvava ofaniziva u aprilu bila je naglo obustavljena zbog neproverenih vesti da je u njoj izginulo mnogo iračkih civila.
Ovoga puta Pentagon i Bela kuća rešili su da posao obave do kraja, uz novu okolnost da im u poslu pomažu iračke snage koje su prošle kratku američku obuku. Američke trupe trebalo bi da obave najteži deo posla – da u potpunosti slome otpor u Faludži, dok se od Iračana očekuje da održe red i mir u gradu do izbora. Ova „marketinška“ strategija – američkih snaga sa iračkim likom – namenjena je ostalom stanovništvu Iraka koje bi volelo da što pre vidi leđa američkim snagama.
Dok borbe traju, jasno je jedino da će američke snage, po broju i snazi ubedljivo nadmoćnije nad neprijateljem, skršiti otpor u Faludži. U gradu i oko njega nalazi se više od 15.000 američkih marinaca i nekoliko hiljada pripadnika specijalnih snaga Iraka, potpomognuti snažnom podrškom iz vazduha i sa kopna.
Još je nejasno koliko se, zapravo, pobunjenika nalazi u gradu u kome je pre opsade živelo između 200.000 i 300.000 stanovnika. Američki obaveštajni izvori tvrde da je tokom priprema za ofanzivu grad napustilo oko 80 odsto stanovnika. „Ostali su samo oni koji ili nisu imali novca da napuste grad ili ne žele da ostave svoju imovinu na milost i nemilost bandama i teroristima“, izjavio je novinarima američki obaveštajac na terenu. I, naravno, pobunjenici, kojih je prema različitim procenama između dve i četiri hiljade. Oni su naoružani kalašnjikovima, raketnim bacačima, minobacačima i ručnim bombama. „Videćemo ko će na kraju pobediti – oni koji slave Boga ili oni koji ga blate“, rekao je telefonom novinaru „Njujork tajmsa“ vođa pobunjenika koji se predstavio kao Abu Muhamed. „Spremno ih dočekujemo, nećemo im prepustiti grad, i uz božju pomoć, naučićemo ih pameti i naneti im teške žrtve.“
KO JE JAČI: Sila i moć je na strani američkih snaga, ali pobunjeničke snage bolje poznaju teren i pripremljeniji su za ulične borbe, za koju marinci nisu dovoljno obučeni. Uz to, obe strane imale su dovoljno vremena da se primpreme za okršaj, svaka u skladu s mogućnostima. Američki oficiri strahuju da je početni otpor na koji nailaze samo „površinska kora“ pravog otpora koji ih čeka kad budu dublje zašli u grad. Kao i u vreme invazije na Irak pre više od godinu i po dana, novinari su ponovo „umetnuti“ u koalicione snage, što znači da im slobodu kretanja i izveštavanja ograničavaju vojnici. Jedan stanovnik Faludže je novinaru BBC-ja atmosferu opisao kao „pakao na zemlji“. Obe strane vode i bizarni psihološki rat. Uz zvuke artiljerijske paljbe iz zvučnika džamija probijaju se uzvici „Alah je veliki“ i „Pripremite se za džihad!“. Amerikanci „oštro“ uzvraćaju sa starim hitivima hard rok grupe AC-DC.
Međutim, iako pobeda ostaje izvesna, bitka za Faludžu je za američku administraciju jedan od najozbiljnijih testova po kome će se meriti ukupan uspeh njihove misije u Iraku. Slom otpora u Faludži ne bi značio nužno i slom pobunjenika u drugim krajevima zemlje. Bombaški napadi u Bagdadu, Kirkutu i Samari pre i tokom ofanzive na Faludžu, već su odneli više desetina života Iračana i američkih i britanskih vojnika. Iračani neprekidno plaćaju životom napore SAD da se u zemlji uvedu red i demokratija. Uskoro će se videti da li je zaista reč o šačici fanatika, kako pobunjenike često nazivaju američki zvaničnici, ili ozbiljna i vrlo motivisana snaga, koja prema nekim procenama broji i do 20.000 ljudi. Ukoliko se rat za Faludžu završi s velikim brojem žrtava među preostalim civilima u gradu, sve su manje šanse da će SAD i premijer Alavi nagovoriti sunitsku manjinu da učestvuje na izborima, od kojih SAD mnogo očekuje. Očekivanja u Njujorku, sedištu UN-a i u Briselu, sedištu EU-a, još su veća, gde se zvaničnici nadaju da će američka ofanziva biti kratka i sa što manje žrtava. Generalni sekretar UN-a Kofi Anan već je izrazio sumnju da je pod ovakvim okolnostima moguće organizovati slobodne i demokratske izbore. Upravo zbog izbora Amerikancima se i žuri da dokrajče pobunjenike, ali će se uspeh meriti prvenstveno prema tri pokazatelja: dužini trajanja invazije, veličini kolateralne štete i sposobnosti američkih i iračkih snaga da brzo zavedu red u pokorenom gradu. Glavnokomandujući koalicionih snaga u Iraku, američki general Džordž Kejsi, već je najavio obimnu humanitarnu pomoć Faludži kad napad bude okončan, kako bi se omilili lokalno, stanovništvu. Ostaje da se vidi koliko njih će to doživeti.
Za sada se još ne zna kako će predsednik Buš rekonstruisati svoj kabinet. Sasvim sigurno je da će doći do velikih promena. Većina ljudi iz Bušove bivše administracije sada će gledati da zaradi pare u privatnom sektoru: za njih su godine na „državnoj plati“ mršave. Naravno, to nije jedini razlog za rekonstrukciju: ulogu igraju i nijanse u političkim viđenjima, godine, zdravlje… Presudiće ipak Buš: ako on zamoli nekog člana da ostane, sada, u vreme rata, takva ponuda se ne odbija.
Sve američke vlade do sada – od Ruzvelta, Trumana, Ajzenhauera, Kenedija, Džonsona, Niksona i Klintona – uvodile su u vremenu rata u svoj kabinet za nacionalnu bezbednost i najistaknutije predstavnike opozicione partije. Buš je već poručio naciji da SAD ulaze u novu fazu rata u Iraku. Dodajmo da su, od Ruzvelta do Džonsona, u vladu ulazili najbriljantniji umovi, što se za kalibar Bušovih ljudi ne može reći.
Da li će drugi Bušov mandat biti fleksibilniji i kooperativniji u komunikaciji sa Evropom, Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim instituacijama? Zavisi kako će se Buš revanširati neokonzervativcima. Da li će biti unapređen Pol Volfovic, drugi čovek Pentagona, koji je najviše zagovarao ratni pohod na Irak?
Kako će biti nagrađen Džon Bolton, čovek broj tri u Stejt departmentu koji preti Iranu? Prognoze su da će se državni sekretar Kolin Pauel povući: ovaj „golub“ je štrčao u jatu jastrebova.
Da li odlazi i Donald Ramsfeld? Ima 72 godine.
Bušova specijalna savetnica za bezbednost Kondoliza Rajs nagovestila je da bi se rado vratila akademskom životu. Ipak, ako joj šef, na primer, ponudi mesto ministra odbrane ili ministra inostranih poslova, da li će moći da odoli iskušenju?
S. A.
U Iranu je u nemirima poginulo najmanje 2000 ljudi, a stanje u državi podseća na haos koji je bio karakterističan za Islamsku revoluciju 1979. godine. Američki predsednik Donald Tramp poručio je građanima Irana da „pomoć stiže“
Četiri mlade žene i dva muškarca iz Nemačke optuženi su pred Višim pokrajinskim sudom u Diseldorfu zbog „lova“ na neonaciste u Budimpešti. Oni su pripadnici militantne, levičarske grupe „Antifa-Ost“
Ideja Donalda Trampa da Grenland treba da pripadne Sjedinjenim Državama sada je pretočena u zvanični predlog zakona koji je podneo republikanski kongresmen Rendi Fajn
Ekstremno niske temperature beleže se širom Evrope, a u finskoj Laponiji živa u termometru spustila se do -39 stepeni Celzijusa
Nakon gotovo pola veka u egzilu sin poslednjeg iranskog šaha, Reza Pahlavi i njegova porodica, i dalje uživaju podršku delova iranske dijaspore
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
