Opozicija u Srbiji ima mnogo primedbi na odnos Evropske komisije prema režimu Aleksandra Vučića. Problem u Briselu je, međutim, mnogo dublji: trenutno se baš i ne zna ko pije, a ko plaća, kada je u pitanju spoljna politika EU
Na sastanku evropskih ministara spoljnih poslova u ponedeljak (13. jul), ponovo će se vagati svaka njena reč. Ponajpre zato što je odnos prema Izraelu jedna od tema dnevnog reda.
Otkako se pojavila tvrdnja da je glavna diplomatkionja Evrospke unije Kaja Kalas izraelsku vladu uporedila sa „sistemom aparthejda u Južnoafričkoj Republici“, kritike na njen račun dodatno su eskalirale.
Nemački kancelar je javno ukorio na poslednjem samitu EU: „Izričito se ne slažem s takvim izborom reči i o tome se mora temeljno razgovarati“, rekao je Fridrih Merc.
Predsednik Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga Armin Lašet javno je zatražio njenu ostavku.
Sama Kalas izjavila je: „Ne mogu neprestano da se borim protiv tih senki, protiv tvrdnji šta sam navodno rekla iza zatvorenih vrata ili nisam rekla. Držimo se onoga što sam zvanično rekla – to je evropsko stanovište koje zastupam.“
Foto: FoNet/APKaja Kalas i komesarka EU za proširenje Marta Kos
Izrael je u junu 2026. prekinuo kontakte s visokom predstavnicom Evropske unije za spoljne poslove Kajom Kalas. Do toga je došlo nakon što su se pojavili izveštaji da je na jednom zatvorenom sastanku u Meksiku postupanje Izraela na palestinskim teritorijama uporedila s nekadašnjim južnoafričkim režimom aparthejda.
Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar zatražio je da povuče te izjave. Kalas to poređenje dosad nije ni demantovala ni potvrdila, već je umesto toga istakla važnost vođenja dijaloga između Evropske unije i Izraela uz međusobno poštovanje.
Govori se o „međusobnim podbadanjima“
Previše nediplomatična, previše kritična prema Izraelu, previše ambiciozna. Šefica diplomatije EU već je mesecima izložena kritikama. Razlog je s jedne strane složenost evropske spoljne politike, a s druge njen komplikovan odnos s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
Sukob između predsednice Komisije i njene visoke predstavnice za spoljne poslove u Briselu se i otvoreno komentariše. Na jednom događaju koji je organizovalo Predstavništvo Bavarske pri EU, bivši evropski komesar Ginter Etinger govorio je o „međusobnim podbadanjima koja troše mnogo energije“, dodajući da se pod vođstvom Ursule fon der Lajen Komisijom upravlja više „predsednički nego kolegijalno“. Za samu Kalas tvrdi se da je jednom upotrebila reč „diktatorka“.
Foto: AP Photo/Jean-Francois BadiasPredsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen
Dve žene imaju mnogo toga zajedničkog: obe potiču iz političkih porodica, obe uspešno usklađuju veliku porodicu i karijeru, obe se smatraju ambicioznim i disciplinovanim. Razlika je u tome što je Kalas već bila premijerka Estonije, dok je Ursula fon der Lajen u Nemačkoj bila „samo“ ministarka.
Ko je tu glavni?
No, razgovara li se s ljudima u Briselu, postaje jasno da se manje radi o navodnom „ženskom sukobu“, a više o temeljnom pitanju: ko je zapravo odgovoran za evropsku spoljnu politiku?
EU funkciju glavnog diplomate ima tek od 2011. godine. Kada je Kalas preuzela tu dužnost, svi su priželjkivali snažan glas i jasno političko pozicioniranje. No, upravo joj se to danas zamera.
Osim toga, njen manevarski prostor ograničen je jer spoljnopolitičke odluke zahtevaju jednoglasnost, a do nje Evropa često dolazi samo oko najmanjeg zajedničkog imenitelja – ako do nje uopšte dođe.
Činjenica da američki predsednik Donald Tramp pokušava da podeli EU dodatno otežava nastup u kojem bi se govorilo jednim glasom. Mnogi u Briselu razumeju to što Kalas, kao Estonka, upozorava na opasnost iz Rusije. Međutim, to slabi njen položaj diplomatkinje, pa i moguće posrednice u ratu u Ukrajini.
Rat protiv Ukrajine promenio je odnos snaga unutar EU. Predsednica Komisije Fon der Lajen podršku Ukrajini brani odlučno – „koliko god bude potrebno“. U novom budžetu EU traži milijarde evra za jačanje evropskih odbrambenih sposobnosti.
Sada se uključio i Košta
Ko, dakle, predstavlja spoljnu politiku Evropske unije? Upravo je to pravi problem, koji daleko nadilazi trenutno ogorčenje. Ursula fon der Lajen želi da vodi geopolitički usmerenu Komisiju, što se često sukobljava s interesima Kaje Kalas.
Potom, tu su i politički moćni šefovi država i vlada. Spoljna i bezbednosna politika i dalje su pre svega u nadležnosti država članica. A onda je u igri još i NATO. U formatima E3 ili E5 Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Kraljevtsvo, Poljska i Italija pokušavaju da gase različita svetska krizna žarišta.
Kao da to nije dovoljno, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, koji predstavlja države članice EU, uspostavio je tajne kontakte s Moskvom, a da to prethodno nije usaglasio s drugima.
Foto: Tanjug/European Council/Sierakowski FredericPredsednik Evropskog saveta Antonio Košta
I nije li zapravo pravi „ministar spoljnih poslova EU“ komesar za trgovinu Maroš Šefčovič, koji ima direktan pristup Vašingtonu i Pekingu? Za evropsku spoljnu politiku tako se nadmeću Evropska komisija, šefovi država i vlada te Kaja Kalas.
Interni dokument predlaže tri mogućnosti
Kako bi se prevladale te blokade, jedan interni francuski dokument predlaže tri mogućnosti reforme.
Spoljna politika mogla bi se u celosti staviti pod nadležnost Evropske komisije. Druga mogućnost jeste da pređe u nadležnost Saveta EU, odnosno Antonija Košte i predstavništva 27 šefova država i vlada. Treća mogućnost bila bi znatno ojačati položaj Kaje Kalas i Evropske službe za spoljne poslove unutar sistema EU. Trenutno se, međutim, sve tri opcije smatraju malo verovatnim.
Kalas će verovatno morati da se pomiri s činjenicom da kao bivša premijerka sada samo priprema odluke zajedno s ministrima spoljnih poslova, dok konačne odluke donose njene nekadašnje kolege, šefovi država i vlada. Njene pristalice kažu da to nije nimalo lako razumeti.
Uostalom, ovo joj je ionako bio tek drugi izbor – zapravo je želela da postane generalna sekretarka NATO-a. No i za tu se funkciju smatralo da je previše nediplomatična.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Sada govore o pretnji iz Rusije i početku priprema za rat sa Rusijom, što je, po mom mišljenju, neka vrsta političke šizofrenije“, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin
Opozicija u Venecueli prvi put posle skoro dve godine izvela je ljude na ulice širom zemlje i zatražila izbore do jula 2027. Vlast je istog dana organizovala sopstvenu šetnju na istom trgu
Francuska se priprema za subotnje proteste uz niz zabrana okupljanja i pojačano prisustvo policije i vojske. Sudovi su već poništili jednu zabranu u Parizu a sindikati i studenti pozivaju na mirne demonstracije
Najbogatiji čovek na svetu pretnjom je odgovorio na vest da demokrate pripremaju istrage protiv njega ako pobede na izborima za Kongres. Mask je poručio da ko pokrene sukob s njim treba da zna da će „otkriti ko zapravo povlači konce”
Sud u Novom Meksiku naložio je „Meti” da plati 25 milijardi dolara zbog obmane korisnika Fejsbuka u vezi sa privatnošću. Državni tužilac Raul Torez poručio je da je presuda signal celoj Silicijumskoj dolini.
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
