Zenke Najcel, jedan od vodećih vojnih istoričara Nemačke, nedavno je podigao prašinu izjavom da bi dolazeće leto moglo biti poslednje leto mira u Evropi. Da će, možda vrlo brzo, ruski predsednik Vladimir Putin staviti na veliki test ceo Zapad.
U razgovoru za DW, Najcel je najpre rekao da je govorio o najgorem scenariju: „Niko ne može da prorekne budućnost. Ona je maglovita. Niko zbilja ne zna šta Putin hoće ili čini.“
Kako kaže, američki predsednik Donald Tramp destruktivan je prema NATO dok istovremeno radi na „negativnom mirovnom sporazumu u Ukrajini“.
„To oslobađa Putinove snage da rade druge stvari. A za jesen je u Belorusiji najavljen veliki vojni manevar ’Zapad’“, kaže on, podsećajući da je „vojni manevar“ iz 2021. zapravo bio raspoređivanje vojske za udar na Ukrajinu.
Putinova računica
Njegov zaključak je da bi NATO, a posebno Nemačka, morali da „ubrzaju“ jačanje odbrane. Jer Putin, kako kaže, neće čekati da NATO ojača pre nego što eventualno udari na neku članicu zapadne vojne alijanse.
„Posebno u Nemačkoj mnogi misle: ’Pa dobro, još imamo mir’. Ali ja kažem da nemamo. Nismo ni u ratu. Mi smo u nekom međustanju. I mislim da treba da se spremimo i ubrzamo“, dodaje Najcel.
On veruje da su ocene da je Putin „lud“ potpuno beskorisne. „Mislim da on ima sopstvenu računicu. To za nas otežava stvari jer, ako hoćete, mi se vodimo drukčijom gramatikom. Međunarodno pravo, ne smeju se kršiti granice i tako dalje. Dok Putin ima drugi racio.“
„Iz njegovog ugla, zemlja poput Ukrajine, koja sve više i više postaje deo Zapada i razvija demokratiju, postaje opasnost za njegov međunarodni poredak“, dodaje istoričar.
Najcel iz Putinovih govora iščitava staru rusku ideju o hegemoniji u Evropi i proterivanju američkog uticaja. Ne radi se tu, kaže, samo u Donbasu u Ukrajini. „Ovo je sudar Zapada i Rusije“, navodi.
„Razumno je da budemo spremni“
U Nemačkoj se pak o tome vode žive debate. Ima li u svemu i krivice NATO? Šta činiti dalje? Kako sprečiti eventualni veliki sukob?
To će biti i glavni zadatak iduće Vlade u Berlinu koju će predvoditi demohrišćanin Fridrih Merc u koaliciji sa Socijaldemokratama. Na pitanje šta ta vlada u ovom pogledu treba da radi, Najcel kaže:
„Zato što ne znamo šta donosi budućnost, mislim da je razumno da budemo spremni.“
„Evropa od 2014. i invazije na Krim govori o jačanju svoje odbrane. Beskrajne priče, priče, priče i priče. Ursula fon der Lajen i drugi. Te Evropa treba da bude jedinstvena, te bla, bla, bla“, ocenjuje Najcel.
Malo toga je stvarno urađeno, pa i u Nemačkoj, kako kaže. I to iako je 2022. godine određen specijalan dodatni budžet za Bundesver od sto milijardi evra.
„Ali ako polazimo od toga da Evropa treba da bude u stanju da se brani, da bude spremna na borbu, ima još mnogo da se uradi. To treba da bude fokus nove Vlade“, dodaje vojni istoričar.
Najcel smatra da uloga nemačkog Bundesvera u NATO i Evropi treba da bude prevashodno ona kopnene armije. „Mi smo tradicionalno kopnena sila. A drugi, Britanci i Francuzi, više mogu da doprinesu vazduhoplovnim snagama i mornaricom i nuklearnom silom i specijalnim jedinicama.“
Prema njegovim rečima, nemačka armija kao da je zaspala početkom 2000-ih godina. Potrebno je, smatra, mnogo moderne tehnike, dronova, obuka. A jedan od problema je spora birokratija koja koči modernizaciju.
Ako Rusi pređu most ka Estoniji…
„Veliki je ovo izazov za Zapad i Evropljane, jer smo se mnogo oslanjali na Sjedinjene Države kod pitanja naše bezbednosti. A sada svedočimo promeni, novom kalibriranju arhitekture zapadne odbrane. To traži neko vreme, jer je ovo sistem koji je trajao 75 godina“, navodi Najcel.
Ishod je, kaže, neizvestan. Teško je sada i reći da li američki predsednik Tramp recimo stoji iza Člana 5 ugovora o NATO. Taj član predviđa da cela Alijansa odgovara na napad na bilo koju njenu članicu.
„Dakle, najgori scenario je da završimo u ratu s Rusijom. Ili da potpadnemo pod ruski pritisak i odbijemo da se borimo. Ili najbolji scenario – da u Ukrajini bude mir, da SAD ostanu u Evropi, da se Evropljani naoružaju i da imamo dekadu mira“, nabraja sagovornik DW.
Govoreći o mogućim scenarijima daljih ruskih napada, Najcel je prilično siguran da će Putin dalje testirati Zapad „hibridnim ratom“, recimo uništavanjem podvodnih kablova u Baltičkom moru ili političkim podrivanjem.
„A možda dođe do situacije, ove jeseni ili kasnije, da ruske brigade pređu most u Narvi u Estoniji i kažu da je to sad ruska teritorija. Kakva je tada naša reakcija?“, pita se Najcel.
„Mislim da tu treba da budemo vrlo jasni, kao u Hladnom ratu – ako pređeš ovu liniju, onda smo u ratu“, dodaje. „Takva vrsta odvraćanje je po mom sudu najbolji način da se rat spreči.“
