Ulice gradova u Evropi tokom vikenda su bile pune ushićenih Iranaca iz dijaspore nakon što je u američko‑izraelskim napadima ubijen vrhovni vođu Irana, ajatolah Ali Hamnei.
„Diktator je mrtav. Ovo je najbolji dan u mom životu“, rekao je jedan muškarac za DW dok je ujedno plesao po kaldrmisanim ulicama Brisela.
Na drugoj strani tog grada, zvaničnici Evropske unije nisu bili ništa manje kritični prema iranskom režimu. Oni su uveli čitav niz sankcija Teheranu zbog kršenja ljudskih prava i uputili oštre kritike zbog njegovih nedavnih napada iz odmazde na države Zaliva, piše DW.
Ali sada se suočavaju s dobro poznatom diplomatskom dilemom.
Da li su američko‑izraelski napadi – u kojima je, pored Hamneija, prema podacima Crvenog polumeseca poginulo najmanje 555 iranskih civila – u skladu s međunarodnim pravom i poretkom zasnovanim na pravilima, za koji EU tako često tvrdi da ga zastupa? Portparoli Unije proveli su veći deo konferencije za novinare u ponedeljak izbegavajući upravo to pitanje koje su postavljali novinari.
„Nema glupih pravila“
Predsednik Donald Tramp rekao je u ponedeljak da SAD „obezbeđuju da svetski sponzor terora broj jedan nikada ne može da dođe do nuklearnog oružja“ i da rade na uništavanju iranskih raketnih sposobnosti.
Ali Vašington nije ni pokušao da svoje napade opravda kroz međunarodne okvire. Zapravo, ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da SAD deluju „bez obzira na to šta kažu takozvane međunarodne institucije“ – i „ni sa kakvim glupim pravilima o angažovanju“.
Bocnuo je i „tradicionalne saveznike“ SAD koji, kako je rekao, „ne znaju šta će s rukama, pa se hvataju za svoje bisere i mrmljaju nešto o upotrebi sile“.
To je poruka koja nailazi na veoma različite reakcije širom podeljene EU.
Nemačka protiv Španije?
U Berlinu je kancelar Fridrih Merc pazio da ne kritikuje Vašington uoči susreta sa Trampom ovog utorka.
„Pravne procene u okviru međunarodnog prava postigle bi relativno malo“ kada je reč o političkim promenama u Iranu, rekao je novinarima u nedelju.
„Sada nije trenutak da držimo predavanja našim partnerima i saveznicima. Uprkos našim rezervama, delimo mnoge njihove ciljeve“, dodao je Merc.
U glavnom gradu Španije, međutim, premijer Pedro Sančez zvučao je sasvim drugačije.
„Odbacujemo jednostranu vojnu akciju Sjedinjenih Država i Izraela koja predstavlja eskalaciju i doprinosi da međunarodnom poretku postane neizvesniji i neprijateljskiji“, napisao je u subotu.
Ali ni stručnjaci za pravo po tom pitanju nisu saglasni.
Šta kaže međunarodno pravo?
Za Marka Velera, profesora na Kembridžu i direktora programa međunarodnog prava u trustu mozgova Četam haus, odgovor je jasan.
„Ne postoji dostupno pravno opravdanje za sadašnji, kontinuirani napad na Iran“, rekao je u nedelju.
„Međunarodno pravo ne dozvoljava upotrebu sile kao odgovor na ukupan neprijateljski stav druge države, ako on ne predstavlja oružani napad“, napisao je Veler u analizi.
„Takođe, upotreba sile nije dozvoljena kao vid oružane odmazde zbog ranijih provokacija. Sila je dozvoljena samo kao poslednje sredstvo, kada nijedno drugo nije dostupno, da bi država bila zaštićena od oružanog napada“, objasnio je.
Veler navodi da je donekle legalno koristiti vojnu silu radi spasavanja stanovništva od sopstvene vlade, ali ističe da brutalno gušenje protesta prošlog meseca „verovatno još nije dostiglo prag“ koji bi opravdao stranu intervenciju.
„Pravo ne deluje u vakuumu“
Rosa Fridman, profesorka prava, konflikta i globalnog razvoja na Univerzitetu Riding, s tim se ne slaže.
„Kao pravni stručnjak, morate na ovo da gledate u širem kontekstu. Pravo ne funkcioniše u vakuumu“, rekla je za DW u ponedeljak.
„Iran je pretnja, ne samo Izraelu, nego čitavom regionu i to već decenijama pod ovim režimom. I veoma su jasno govorili o pretnjama i o svojim ambicijama da poseduju i koriste nuklearno oružje“, dodala je.
Fridman je rekla da se o legalnosti i međunarodnom pravu može raspravljati na stručnom nivou.
„Ali ako to posmatrate u kontekstu svrhe tog prava i svrhe Ujedinjenih nacija“, dodala je, „više je nego jasno da su ti [američko‑izraelski] napadi, u kontekstu iranskog razvoja nuklearnog oružja, potpuno zakoniti.“
Da li su američko-izraelski napadi opasan presedan?
Činjenica je da će ova debata uglavnom ostati u okvirima pravnih udžbenika – jer se neće voditi na sudu.
Savet bezbednosti UN može da uvede sankcije ili zabrane letova u slučajevima konflikta, ali Fridman kaže da SAD mogu da stave veto na bilo kakvu akciju protiv sebe ili svojih saveznika – baš kao što je Rusija sprečila takve akcije povodom svog rata u Ukrajini.
Prosto rečeno: „Moćnije države mogu mnogo lakše da rade šta žele.“
Čatam hausov stručnjak Mark Veler kaže da je upravo to razlog zbog kojeg bi vlade trebalo da budu glasnije.
„Ovaj zazor od ukazivanja na nezakonito ponašanje može da podstakne širi osećaj da upotreba sile kao sredstvo nacionalne politike ponovo postaje prihvatljiva“, rekao je.
A za Evropu bi to moglo da se vrati kao bumerang.
„Neće biti lako suprotstaviti se daljoj ruskoj agresiji ili potencijalnom kineskom ekspanzionizmu ako više ne postoje jasni principi na koje se može osloniti – bez izazivanja optužbi za dvostruke standarde i hipokriziju“, zaključio je Veler.
