ETA – ostav oružja

Uobičajeni svakodnevni konflikti na relaciji PSOE–PP, odnosno između vladajućih socijalista i opozicionih narodnjaka, dovedeni su proteklih dana do tačke usijanja i to povodom jedne od retkih tema, ako ne i jedine, oko koje su dve vodeće nacionalne partije dosad bile relativno saglasne. Reč je o odnosu prema ETA, baskijskoj separatističko-terorističkoj organizaciji, odnosu definisanom antiterorističkim paktom iz 1988. koji su potpisale obe vodeće partije. Polemika je počela kada je sredinom maja premijer Hoze Luis Sapatero „filtrirao“ da su on lično i njegova partija spremni na „dijalog sa ETA“ uz uslov da ona prethodno položi oružje.

Narodnjaci su odmah skočili do neba ne birajući reči u osudi takve ideje. Socijalisti su istovremeno počeli da traže podršku ostalih parlamentarnih partija i na kraju su uspeli da sasvim izoluju PP. Kada je predlog formalno stigao na glasanje, dobio je podršku 192 poslanika dok je protiv glasalo 147 poslanika Narodne partije.

UZDRŽANOST: Odgovora treće zainteresovane strane, ETA, zasad nema, ako se kao odgovor ne uzme serija od četiri eksplozije u baskijskoj provinciji Guipúzcoa, bez žrtava i povređenih, samo sa manjom materijalnom štetom. Niko se ne usuđuje da te izolovane akcije proglasi odbijajućim odgovorom ETA, tim pre što su iz političkih krugova bliskih ETA stigli neki pozitivni nagoveštaji. Tako je Arnaldo Otegi, portparol zabranjene partije Batasuna koja je bila politička platforma ETA, rezoluciju koju je usvojio Kongres ocenio kao „pozitivnu“ i dodao da „nema drugog puta za rešavanje konflikta osim dijaloga“. Zanimljiva podrška stigla je i od Gerija Adamsa, predsednika Šin Fejna, političkog krila irske IRA, organizacije koja je u kontaktu sa ETA. On je rekao da rezolucija „pruža lepu mogućnost“.

Hoze Luis Sapatero insistira na tome da nikakav dijalog sa ETA nije počeo niti da je od strane baskijskih separatista primio bilo kakav signal. On je time demantovao izjavu filozofa Fernanda Savatera, koji u jednom intevjuu tvrdi da je zapravo ETA ta koja je ponudila dijalog Sapateru u zamenu za pomilovanja, ublažavanje kazni i premeštanje u baskijske zatvore zatvorenika ETA. Savatera je rekao da je premijer Sapatero to „privatno izjavio“, ali je posle izbijanja slučaja precizirao da „nije mislio ni na kakvu konkretnu ponudu, već na poruke iz okruženja ETA“.

Španska javnost reagovala je uglavnom pozitivno, prvi barometri pokazali su da je solidna većina građana od 61,4 odsto za to da se otpočne dijalog sa ETA, ako ona ostavi oružje. U istoj anketi 47,9 odsto građana ocenilo je da je Hoze Luis Sapatero dobio duel u parlamentu prilikom uobičajene godišnje rasprave o „stanju nacije“, dok je samo 22,0 odsto pobednika videlo u Marijanu Rahoju, lideru Narodne partije. U oceni političara, Sapatero je i dalje ubedljivo prvi sa ocenom 5,85, dok je Rahoj dobio 4,80. Generalno gledano, 14 meseci posle pobede na izborima, pozicija Hozea Luisa Sapatera je više nego stabilna i to mu omogućava da vuče i neočekivane poteze poput ovog predloga o dijalogu sa ETA. Španska desnica besni, ali je nemoćna da bilo šta promeni. Sapaterovi kritičari tvrde da u predizbornoj kampanji „nikada nije obećao dijalog sa ETA“ i da to što radi sada predstavlja „izigravanje volje birača“. Rahoj i njegovi saradnici govore o „izdaji“, o „savijanju kičme pred teroristima“, o „pružanju ruke bandi koja je bila na izdisaju“ itd. Sapatero se ne obazire, ide napred, a predlog o dijalogu ne zaustavlja policijske akcije protiv „etaraca“. U saradnji sa francuskom policijom u ponedeljak su u blizini Liona uhapšena trojica pripadnika terorističke organizacije.

Na sve napade iz protivničkog tabora, na skepticizam i katastrofizam koji stižu iz redova PP-a odgovorio je:

„Lažna je tvrdnja da će, ako razgovaramo sa ETA, Španija biti manja. Ne, biće manja Narodna partija…“

PODSEĆANjA: U podeljenoj štampi koja manje ili više otvoreno podržava socijaliste ili populiste vade se citati iz prošlosti koji podsećaju „zaboravne“ političare na ono šta su nekada govorili, obećavali ili predviđali. Tako „Pais“, tradicionalno bliži socijalistima, podseća bivšeg premijera Hozea Mariju Asnara da je 1998. lično dozvolio kontakte sa ETA. Podseća ga i da su 1999. obavljeni tajni razgovori u Švajcarskoj, baš kao što je i vlada socijaliste Felipea Gonsalesa 1989. u Alžiru pokušala da stavi tačku na dugogodišnji konflikt. Drugim rečima, sa ETA se razgovaralo i u prošlosti i to se manje-više zna. S te strane, inicijativa Hozea Luisa Sapatera nije novost, ali je za razliku od prethodnih tajnih kontakata ovoga puta parlament dao saglasnost pod uslovom da ETA ostavi oružje. U prošlosti je takođe bilo određenih ustupaka ETA, za vreme Hozea Marije Asnara bilo je prebacivanja zatvorenika ETA u baskijske zatvore, ETA je u jednom trenutku proglasila primirje koje je potrajalo 14 meseci, ali se vratila oružju smatrajući da „ciljevi nisu ostvareni“.

Hose Blanko, ličnost br. 2 u PSOE-u, izjavio je da „ova vlada ima isto pravo da pogreši koje je imala Asnarova“ i dodao da su „svi svesni preuzetog rizika“. Izvesno je da bi pozitivan odgovor ETA još više učvrstio poziciju Sapatera i njegove vlade.