Enigma Hilari

Nedavno se na naslovnoj strani „Njujork magazina“ pojavila fotomontaža: Hilari Klinton polaže zakletvu, a iz ugla je brižno gleda suprug. Naslov je bio „Predsednik i mister Klinton“.

Doista, da li je Hilari Klinton jedan od potencijalnih kandidata za Belu kuću 2008?

Kada su nedavno pitali Bila Klintona, bivšeg američkog predsednika, da li će se njegova supruga Hilari kandidovati na predsedničkim izborima 2008, on je odgovorio da nije siguran, ali da nema osobe koja bi za taj važan posao bila više kvalifikovana.

Za razliku od njenog supruga Bila, većina američkih analitičara zapravo i ne postavlja pitanje da li će se Hilari Klinton kandidovati za predsednika SAD. Po njima, pitanje je samo da li bivša prva dama može da pobedi.

NOVO LICE: Hilari Klinton koja je godinama važila za ikonu liberalne levice, sada je perjanica „konzervativnih demokrata“: izgleda da Hilari i štab njenih savetnika veruju da je to najbolja taktika da se povrati poverenje birača, ali i Bela kuća. Bilo je doista neobično videti senatora Hilari Klinton u društvu Rika Santoruma, najglasnijeg desničarskog protivnika prava na prekid trudnoće, kako stoje na istom podijumu i zalažu se da se donese zakon kako bi se sistematski pratio uticaj interneta i televizije na decu. Hilari je tom prilikom, za mnoge sasvim neočekivano, govorila o opasnosti koju nose prizori nasilja i seksa na malim ekranima: „To je tiha epidemija koja ugrožava američku mladež.“ Njena poruka osvanula je u gotovo svim medijima. To je i bio cilj.

Hilari je u poslednje vreme više puta iznenadila Amerikance: javno je govorila o svojoj religioznosti, o tome da je srećna što je odrasla u religioznoj porodici i što je kao sasvim mala devojčica naizust znala sve molitve. Nove tonove je unela i u staru javnu polemiku o prekidu trudnoće: nedavno je u Bostonu izjavila da je to „tužan, čak tragičan izbor mnogih žena“ što je daleko od njenih liberalnih poruka da je to „pravo na izbor svako žene“. Mediji su zabeležili da je drugom prilikom, drugoj publici, na Konferenciji žena na Njujorškom univerzitetu, Hilari govorila o neprihvatljivoj Bušovoj politici u pogledu prekida trudnoće, naglasivši da je to „ključno pitanje oslobađanja žena“. Bila je to „stara“ Hilari.

Suštinsko pitanje za Hilari Klinton i Demokratsku stranku je: koju će Hilari prihvatiti Amerika? Ako to bude ona nekadašnja, liberalna Hilari, koja brine o socijalnim problemima i koja o tome govori bez dlake na jeziku, njeni stratezi veruju da će izgubiti predsedničku trku. Ali, ako to bude nova Hilari, koja nedeljom ide u crkvu, ali u Senatu vatreno podržava čvrst kurs u Iraku i na Bliskom istoku, onda ima šanse da se, posle osam godina, opet vrati u Belu kuću.

Od kada je izabrana za senatora, Hilari je bila jedan od najglasnijih jastrebova: za razliku od svog partijskog kolege Džona Kerija, ona je podržala Buša i njegov ratni pohod na Irak, a glasala je i za ratni budžet od 87 milijardi dolara. Hilari se veoma angažovala u Senatu za prava ratnih veterana.

Senator Hilari Klinton stekla je mnoge prijatelje među starim neprijateljima: „Ona je izuzetno bistra. To ljude privlači. Ona sada govori neke stvari od kojih joj se verovatno ‘stomak okreće’, ali mislim da je u pravu. Demokrate moraju da komuniciraju i sa konzervativnijim delom Amerike“, smatra Trevor Peri Gajls, politikolog sa Univerziteta Merilend.

Novu Hilari demokratski stratezi su u početku dočekivali sa nezadovoljstvom i velikom sumnjom. Liberalnom krilu demokrata kojim vlada Hauard Din, koji je na prošlim predsedničkim izborima spektakularno propao već u četvrtfinalu, nimalo se ne dopada ovaj makeover, Hilari Klinton u novom, konzervativnom dizajnu. Pre eventualne pobede nad republikanskim suparnikom, Hilari će morati da pobedi protivnike u sopstvenoj partiji.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da Hilari predstoji teška predizborna bitka: i republikanski favoriti Džon Mekejn i Rudi Đulijani su umerenjaci, a ne tvrdi desničari. Jedno novije istraživanje javnog mnjenja otkriva da 51 odsto Amerikanaca ne bi glasalo za Hilari, čak i 49 odsto stanovnika Njujorka, gde je ona glatko pobedila u trci za Senat, smatra da Hilari Klinton ne bi trebalo da se kandiduje za predsednika.

Na drugi pogled, izgleda da se jednom delu demokratskog establišmenta ideja o novoj Hilari i ne čini tako loša. Neki smatraju da Hilari ima veće šanse da stigne do Bele kuće nego tandem koji je na prošlim izborima prošao vrlo loše: ni Džon Keri ni Džon Edvards ne kriju da ne odustaju od trke za Belu kuću.

Bivša prva dama ima još jedan jak adut: nema Amerikanca koji ne zna ko je Hilari Klinton. „Ona privlači mase kao da je rok zvezda“, kaže analitičar Leri Has. Jedno moćno krilo demokratske stranke spada u njene vatrene sledbenike. Hilari nema problema sa novcem: posle njenih javnih nastupa donatori dreše kesu i kasa Demokratske partije puni se rekordnom brzinom. Insajderi kažu da ona zna sva pravila predsedničkih kampanja, neki smatraju da je presudno doprinela Klintonovim pobedama. Za razliku od svog muža, ona je vrlo disciplinovana i organizovana osoba. Pored toga, Hilari, kao uostalom i Buš, ima onu neobičnu osobinu da kod svojih političkih protivnika podstiče da pokažu svoje najgore osobine.

Po mišljenju nekih stručnjaka za ispitivanje javnog mnjenja, većina Amerikanaca doživljava Hilari Rodam Klinton kao osobu koja polarizuje, koja je suviše „gnevna“, a to su osobine koje se kod lepšeg pola ne dopadaju onim „gnevnim belim muškarcima“.

Možda bi baš zato jedno krilo republikanaca volelo da Hilari Klinton bude kandidat demokrata: po njihovom mišljenju bivša prva dama bila bi „zbrisana“ u svom novom pohodu na Belu kuću: Vajtvoter, Monika Luinski, reforma zdravstene zaštite, skandal za skandalom…

I tako, dok je Hilari za jedne lejdi Magbet iz Litl Roka, pravo mitološko biće harpija, pola žena, pola nezasita ptica grabljivica, neki demokratski krugovi žestoko je kritikuju što je mekana, nedovoljno oštra u kritici Bušove administracije, od Iraka do Vrhovnog suda. Sve ukazuje na to da demokrate neće spremno i radosno krunisati kraljicu Hilari, ukoliko se opredeli da se kandiduje za Belu kuću: mnogi joj ne opraštaju što je promenila intonaciju i što je, kao jedan od najglasnijih jastrebova, veoma mnogo doprinela pomeranju partije prema centru. Levo krilo partije smatra da problem sa demokratskim kandidatom Hauardom Dinom na prošlim predsedničkim izborima nije bila njegova poruka, već sam glasnik: glasan, vrišteći, gotovo neuravnotežen. Po njima, treba se svom snagom boriti za levi deo političkog spektra, isto onako žestoko kako se Buš borio za desni.

POSUSTALO MAGARE: Pred demokratama je važna debata o budućnosti njihove partije koja dramatično gubi na popularnosti već pola veka. Demokratska mašinerija, koja je nekada imala ogromnu prednost u pridobijanju birača, sada je gotovo rame uz rame sa republikancima, partija koja je nekada neprikosnoveno vladala Kapitol hilom izgubila je na poslednjim izborima ne samo Belu kuću nego i većinu u Kongresu i Senatu. Možda je najopasniji znak ozbiljne boljke koja muči američke demokrate činjenica da je bela radnička klasa prešla na stranu republikanaca, a da je partija Ruzvelta, Kenedija i Klintona sada postala neobičan savez intelektualne elite, nekoliko milijardera i etničkih manjina.

Neki analitičari ukazuju da dalje pomeranje partije ulevo neće doprineti rastu njene popularnosti. Po njima, američke demokrate treba da nauče kako da ponovo pridobiju neopredeljene, razočarane, umerene konzervativce. Džon Keri je bezuspešno pokušao da ubedi Amerikance da je borac za „konzervativne vrednosti“. Americi se nije dopalo njegovo liberalno evropsko obrazovanje, kao ni elitni intelektualni i finansijski krugovi, distancirani od crkve i religije, koji su Kerija podržavali.

Da li će Hilari Klinton poći za rukom da potera posustalo i zbunjeno „demokratsko magare“? Neki misle da ima šansi: jednom delu Amerike je dosta terora religiozne desnice, bušizma, arogancije superbogatih, rata u Iraku. Pored toga, podsećaju neki analitičari, Hilari ima redak politički talenat da na pravi način i u pravom trenutku donosi odluke: kada su se zbog afere Luinski tresli i Kapitol hil, i Bela kuća, ali i Vol strit, kada je Bilu Klintonu pretila neminovna politička smrt, „impičment“ (opoziv), na scenu je stupila Hilari: prva dama je uspela da ubedi Amerikance da su sav taj bes i buka oko dotične gospođice zapravo velika zavera desničarskih krugova kojima se zamerio njen muž svojom liberalnom politikom i svojim napadom na neke moćne lobije (industrija duvana, udruženje proizvođača oružja, hrišćanska desnica, protivnici prekida trudnoće). Ona je elokventno i hirurški precizno na televiziji secirala i ulogu medija koji jure svoj rep, pa na kraju čak i ozbiljne novine reprodukuju i analiziraju rekla-kazala. Posle jutarnjeg gostovanja prve dame na televiziji Klintonovo polaganje računa naciji pretvorilo se u trijumf: njegov 80-minutni govor prekidan je aplauzima gotovo 100 puta. Posle su i ispitivanja javnog mnjenja dala Hilari za pravo: puritanska Amerika smatra da je dosta tog medijskog zavirivanja kroz ključaonicu i poručuje da je najvažnije da je američka ekonomija u stalnom usponu.

UKROĆENA GOROPAD: Hilari Rodam Klinton je mnogo puta pokazala da je tvrd orah. Ona pripada onoj grupi jakih žena koje Amerika voli, ali ih se i plaši. Bila je uvek naj-naj, super đak, briljantan student, ušla je u prestižno društvo 100 najboljih američkih advokata, zaradila je i velike pare na berzi. U Arkanzasu je dočekana kao „feministkinja sa severa“. Kada je postala prva dama SAD, „sestre“ su trijumfovale, doživljavale su je kao šampiona liberalne Amerike. Kritičari su je optuživali da je u Vašingtonu startovala kao kopredsednik. Po njima, kovanica „Bilari“ možda najsažetije kazuje ko je gazdovao u Beloj kući. Volja za moć Hilari Rodam Klinton je nepresušna, tvde njeni kritičari.

Hilari se kao prva dama upustila u grandiozan i vrlo težak projekat reforme sistema socijalne i zdravstvene zaštite. Doživela je fijasko, jer moćni deo Amerike nije želeo promenu statusa quo i njene „levičarske“ programe. I tako je verovatno najobrazovanija i posle Elenor Ruzvelt politički najdarovitija prva dama Amerike, privremeno bila ukroćena. Ironija je da je Hilari dobila na popularnosti kada je prihvatila da igra, vrlo inteligentno i vrlo hrabro, najtradicionalniju od svih mogućih uloga: verne, privržene supruge koja baš kao ona kantri pesmica poručuje Stand by your man… Hilari je i u toj novoj ulozi pokazala smisao za humor: zabavljala je Ameriku slikajući se za „Vog“ u pozi sfinge, menjala je frizure, napisala autobiografiju Živa istorija.

Feministkinje su je optuživale da je politički kameleon. Istina, putujući po svetu borila se za njihovu stvar, ali kod kuće je pazila da se nikome ne zameri. A onda je postala popularni senator.

Svojevremeno je izuzetno moćni demokrata Den Rastenkovski, kongresmen iz Čikaga, inače veliki Klintonov lobista, poručio u šali svojim političkim pristalicama da je 1992. izabran pogrešan Klinton: Hilari je mesto u Ovalnom kabinetu i ona će jednog dana biti predsednik SAD! Da li je Amerika spremna za ženu-predsednika, da li je spremna za još jednog Klintona? Istraživanja javnog mnjenja i mišljenja komentatora ovog puta se poklapaju: odgovor je negativan. Mnogi analitičari su mislili da je odluka Hilari Klinton da se kandiduje za Senat pravi politički hara-kiri. Nisu bili u pravu; Hilari je trijumfovala. Trka za Belu kuću je i daleko teža disciplina i daleko neizvesnija. Ali, podsetimo, u rešavanju enigme Hilari politički analitičari do sada nisu imali mnogo uspeha.