Džon i Džejn, Džordž i Dženet

Rat u Iraku: Godinu dana posle invazije na Irak i „velike pobede“ kući još stižu tela ubijenih američkih vojnika. Keri optužuje Buša što je Amerika sama krenula u rat i što još nije nađeno oružje za masovno uništenje. I ono ključno – gde je Osama bin Laden. Keri u svakoj prilici ističe da će, ako on bude izabran za predsednika, Amerika obnoviti stara savezništva i da će graditi nova, da će se vratiti u međunarodnu zajednicu, jer je to osnovni uslov za konačnu pobedu i uspeh u ratu protiv terorizma. Sadašnju američku spoljnu politiku Keri kvalifikuje kao „katastrofalnu, arogantnu, nesposobnu, ideologiziranu… kakva nikada nije zabeležena u modernoj istoriji SAD“. On obećava da će demokratska administracija radikalno izmeniti kurs.

Kako će mu odgovoriti Buš? Svrgnut je diktatorski režim Sadama Huseina. Podsetiće Kerija da je i on glasao da se Irak napadne i da je isticao opasnost koja svetu preti od oružja za masovno uništenje. Kerijeva politika će ugroziti bezbednost zemlje.

Kulturni rat: Buš je 2000. godine kampanju vodio kao „saosećajni konzervativac“, pokušavajući da ublaži rigidnost konzervativne desnice na čiju podršku i te kako računa. Neki njegovi potezi pokazuju da je objavio „kulturni rat“, kako to definišu neki eksperti: predsednik SAD je, na primer, prvo otpustio neke naučnike iz svog Odbora za bioetiku koji je, na primer, zabranio istraživanja na oplođenim ćelijama. „Nepodobne“ naučnike zamenio je njihovim kolegama, sledbenicima religiozne desnice. Buš je pored toga imenovao za saveznog sudiju Vilijema Prajora iz Alabame koji je poznat po poruci da je „abortus ubistvo“. Buš nastoji da jedna od ključnih predizbornih tema budu takozvane tradicionalne vrednosti. Keri je protivnik smrtne kazne i zalaže se za kontrolu nošenja oružja. Buš zastupa suprotne stavove i po tim pitanjima.

Porezi: Keri kritikuje Buša da je smanjio porez najbogatijem sloju Amerikanaca. Buš plaši Amerikance da će im Keri svima dići poreze, povećati vladinu administraciju.

Imidž: Eksperti smatraju da će se glavna bitka voditi oko toga koji od dvojice pretendenata na Belu kuću ima bolji predsednički imidž. Bušovi stratezi nameravaju da ga prikažu kao predsednika koji se pokazao kao čvrst i odlučan u ratu, a u miru je šarmantan, narodski čovek, za razliku od Kerija koji je oko Iraka vrdao: prvo je bio za napad, a onda protiv. Bušov štab će svim silama nastojati da Kerija ocrni kao uobraženog intelektualca, bostonskog liberala koji nema veze sa životom običnih ljudi. Demokrate će pokušati da prikažu Buša kao nedovoljno mudrog predsednika koji je zemlju uvukao u rat, kao razmaženog teksaškog kauboja koji štiti velike interesne grupe, koji je smanjio poreze za najbogatije i nije ništa učinio za zaštitu životne sredine.

Naravno, u ovakvim prilikama protivnički tabori iskopavaće i detalje iz najintimnijih suparničkih poglavlja, pa će, sva je prilika, opet biti reči o Bušovim ludim godinama, pa i o tome da je lečeni alkoholičar, da i njegove bliznakinje vole čašicu; Kerija će podsetiti da je možda zbog njegovih političkih ambicija njegova bivša žena zapala u tešku depresiju, da je njegova sadašnja supružnica možda isuviše liberalna i nekonvencionalna, javnost će znati sve, od toga ko kakve pilule pije do toga ko je i po kojoj ceni išao na peglanje bora.

Pare: Buš ima veliku prednost u novcu: on je do sada za kampanju skupio više od 150 miliona dolara, dok je Keri skupio jedva četvrtinu ove sume.

Terorizam: Buš je pokazao da će tragediju 11. septembra pokušati da predstavi kao napad na Ameriku na koji je on hrabro, mudro i državnički adekvatno reagovao. On će kampanju voditi kao svojevrsno izjašnjavanje o patriotizmu.

Keri će ga napadati što nije dovoljno učinio u borbi protiv terorizma i što je Amerika i dalje veoma nesigurna zemlja. Keri optužuje aktuelnog predsednika da ne vodi dovoljno računa o bezbednosti američkih vojnika u Iraku, da američki vojnici nemaju čak ni dovoljno pancira. Keri tvrdi da Bušova administracija nije adekvatno odgovorila kako je došlo do najvećeg bezbednosnog promašaja u istoriji SAD. „Amerikanci su zainteresovani za budućnost, a ne za prošlost. Mi im nudimo nadu – republikanci žele da profitiraju na strahu“, poručuje Keri.

U Americi su se upravo pojavile dve zapažene knjige, vrlo zapaženih autora – Kevina Filipsa, nekadašnjeg savetnika Buša seniora, i Džordža Sorosa, najpoznatijeg svetskog finansijera. Poruka im je identična: što pre Džordž Buš napusti Belu kuću, to bolje i za Ameriku i za svet. Sam podnaslov Filipsove Američke dinastije najbolji je rezime knjige: kako je Bušov klan postao najmoćnija i najopasnija familija na svetu. Iako Filips ima republikanski pedigre, on ovom knjigom otkriva razlog svog velikog političkog zaokreta i ogromnog razočaranja: po njemu, četiri generacije Bušovih radile su na tome da uspostave ovu američku dinastiju, opijenu željom za vlašću. Dinastija Buš favorizuje samo najbogatije, arogantno gazi sve moralne norme ne osvrćući se na demokratsku i republikansku tradiciju „očeva osnivača nacije“. Filips detaljno opisuje veze porodice Buš i velikog biznisa, poput Enrona, velike energetske kompanije koja je nedavno bankrotirala, ali i Halibartona, naftnog giganta, koju je donedavno vodio sadašnji potpredsednik Dik Čejni i koja je sada dobila sve glavne poslove u rekonstrukciji Iraka. „Pojava političkih dinastija suprotna je američkoj tradiciji, i što kraće budu trajale, tim bolje“, piše Filips.

Džordž Soros optužuje Džordža Buša u svojoj knjizi Mehur američke svemoći da zajedno sa svojim koterijama neokonzervativaca namerno eksploatiše traumu 11. septembra i vodi politiku koju Amerikanci u normalnim prilikama ne bi tolerisali „Vlada najmoćnije zemlje na svetu pala je u ruke ekstremista koji se rukovode najsurovijom formom socijalnog darvinizma: život je borba za opstanak, a mi moramo da se oslanjamo na silu da bismo preživeli. To je pogrešan pogled na svet. Preživljavanje najsposobnijih treba da se zasniva na saradnji, ali i na kompeticiji“, smatra Soros.

Kao i oni tajkuni na Vol stritu koji su izgubili vezu sa realnim životom, pa je došlo du pucanja mehura na berzi, tako je i Bušova administracija izgubila vezu sa stvarnim životom i vodi svet ka ekstremnim rešenjima, poruka je ove knjige.

Obe knjige se zalažu za odlazak Buša sa javne scene, a Soros čak poručuje da će u Kerijevu kampanju lično uložiti 15 miliona dolara da bi ekstremista Buš bio pobeđen u novembru.