Nastupi pred pristalicama koje ga bodre postali su retkost za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Jedan događaj zbio se u novembru, kada je Bajden razgovarao s radnicima u fabrici auto-delova u Belvidereu, u Ilinoisu, prenosi DW na srpskom.
„Tata mi je govorio: ‘Džoi, posao je mnogo više od novca na kraju meseca. Radi se o tvom dostojanstvu, o poštovanju, o tvom mestu u društvu'“, ispričao je Bajden.
Publika je oduševljeno aplaudirala.
Dobri ekonomski pokazatelji, loši rezultati anketa
Otvaranje hiljada novih radnih mesta – to je jedna od stvari koje i sam Bajden vidi kao jedno od svojih najvećih postignuća: pokrenuo je velike pakete zakona za obnovu infrastrukture i za bolju zaštitu klime, aktuelni ekonomski podaci su dobri, nezaposlenosti je niska, stopa inflacije opada.
Ali, Bajden u anketama stoji veoma loše. Zašto? Zato što ljudi upoređuju današnje cene sa cenama od pre korone, kaže istraživač javnog mnjenja Dejvid Šulc:
„Za prosečnog građanina Amerike koji ode u supermarket i kupi litar mleka ili pakovanje jaja, cene su veće nego pre šest meseci, a pogotovu u odnosu na cene tokom mandata Donalda Trampa. Isto važi i za cene benzina.“
Za veće troškove života uvek se okrivljuje aktuelni predsednik, objašnjava Šulc, koji predaje na Univerzitetu Hamlajn u Minesoti.
Prema njegovim rečima, za Bajdena je posebno opsno što većina građana SAD u anketama ocenjuje da se zemlja suštinski razvija u pogrešnom smeru, prenosi DW.
Problem s Bajdenovim godinama
Postoji i problem koji se poput tamnog oblaka nadvija nad Bajdenom (rođen 20.11.1942.) : njegove godine. „Mislim da je suviše star“, kaže 22-godišnji prolaznik koji je 2020. glasao za Bajdena, ali, kako ističe, pre svega da ne bi pobedio Tramp. „Bajden je imao svoje dobre trenutke, ali sada bih više voleo nekog mlađeg“, kaže student.
Dejvid Šulc ukazuje da je Tramp (rođen 14.06.1946.) samo četiri godine mlađi od Bajdena, ali deluje znatno mlađe. Zatim, Bajden je oduvek imao problem sa mucanjem i nikada nije bio dobar govornik, a danas često deluje dekoncentrisano: „On više ne odiše onom vrstom liderstva koje mnogi očekuju od predsednika SAD. Ljudi jednostavno nemaju osećaj da on još uvek ima stvari pod kontrolom“, piše DW.
Pre četiri godine Bajdena su mnogi videli kao „privremenog predsednika“ s jednim mandatom. „A sada su tu još i ratovi u Ukrajini i onaj između Izraela i Hamasa. To su izazovi koje Bajden ne može direktno da kontroliše“, kaže Šulc objašnjavajući da ljudi više nisu uvereni da se on tim problemima bavi na odgovarajući način.
Bajdenov kec iz rukava
Politikološkinja Džulija Azari vidi Bajdena mnogo pozitivnije. Čim se zahukta izborna kampanja, Bajden bi mogao da prikupi poene, kaže Azari, koja predaje na Univerzitetu Market u Viskonsinu: „Kao aktuelnom predsedniku, izborna kampanja će mu ponuditi mnogo mogućnosti da istakne ono što je postigao i da se nosi s Trampom na način koji mu je doneo prednost 2020.“
A o tome kako se čini da mnogi sudski sporovi Trampu čak pomažu u anketama, Azari kaže: „To možda važi za birače Republikanaca, ali ne i za javnost u celini.“
Bajden će, smatra, posebno imati koristi ako u prvi plan ponovo dođu teme koje su povoljne za Demokrate, kao što je pravo na abortus: „Niko nije mogao ni da zamisli da će ta tema biti toliko važna, kao što se to ispostavilo na kongresnim izborima 2022. i na referendumima u nekoliko saveznih država. Postoji međustranačka većina za određeni nivo prava na abortus“, podseća Azari.
„Najbolji predsednik u mom životu“ ili „manje zlo“?
Ako pitate prolaznike na ulici, čak i među mladim biračima ima onih koji su za Bajdena. Na primer – zato što se Bajden zalaže za strože zakone o oružju. „On je do sada najbolji predsednik u mom životu, bori se za moju generaciju“, kaže mladić koji će sledeće godine glasati po prvi put, a u čijoj školi je pre nekoliko godina došlo do kobne pucnjave, prenosi DW.
Jedna studentkinja, koja će 2024. takođe po prvi put moći da glasa, dodaje: „Politika u SAD je postala izbor manjeg zla. A manje zlo će verovatno biti Bjden“.“
Aktuelni predsednik pokušava da ne ispolji nezadovoljstvo zbog loših rezultata anketa. Nastup pred radnicima u fabrici auto-delova u Ilinoisu završio je apelom kojim završava gotovo sve govore: pozivom da se zemlja ujedini umesto da se stvara raskol. Da se veruje u moć SAD: „Mi smo Sjedinjene Američke Države. Ne postoji ništa što ne možemo da postignemo“, povikao je okupljenima. Ljudi su ga glasno podržali – bar u tom trenutku.
Tekst je izvorno objavljen na portalu nemačkog javnog servisa ARD.
