Džentlmeni i špijuni

Sve je podsećalo na Le Karea i Fleminga: magla i bela moskovska zima, krhke breze pod snegom, tajni kamen, tridesetak centimetara širok, unutra šupalj, naravno, sa specijalnom radio-stanicom i baterijama. Na ruskoj državnoj televiziji Nikolaj Zaharov, predstavnik Federalne službe za državnu bezbednost (naslednica KGB-a), objašnjavao je milionskom TV auditorijumu da je rendgenski snimak lažnog kamena pokazao kako radi ova špijunska spravica:

„Prvo bi pored kamena prošao ruski saradnik koji bi informacije prosledio sa svog palm-topa, a onda bi neko od službenika britanske ambasade prošao pored ‘tajnog kamena’ i skinuo informacije pomoću svog palm-topa.“

TAJNI KAMEN: Zaharov je objasnio da je „tajni kamen“ imao domet u radijusu do 20 metara i da je mogao da šalje i prima signale sa palm-topova, minijaturnih kompjutera koji nisu veći od dlana. Ovo je navodno omogućavalo britanskim obaveštajcima da indirektno komuniciraju sa svojim ruskim informatorima. Drugim rečima, nisu nikada morali da se sretnu sa njima. Ruska obaveštajna služba bila je vrlo precizna prilikom svog TV gostovanja: imenovala je četiri člana britanske ambasade u Moskvi kao deo „špijunskog prstena“. Dokumentarac koji je u nedelju emitovan na ruskoj televiziji, ali odmah potom i širom sveta, prikazao je mlade britanske diplomate Kristofera Pirta, Pola Keromptona, Endija Fleminga i Marka Doa kako prolaze pored „kamena“: Fleming se čak vidi kako podiže „kamen“ pošto se prethodno spotakao na njega. Sve diplomate su bile u sportskoj odeći, sa kapama, šubarama i nosile su ranac na leđima.

I dok agencija Itar tas piše kako su pojedini članovi Državne dume ogorčeni ovom špijunskom aferom i brane zakon kojim se strogo kontroliše rad nevladinih organizacija „koje često služe za pranje novca, finansiranje špijunskih delatnosti, pa i doturanje novca Čečeniji“, kako to kaže prvi potpredsednik Dume Oleg Morozov, zanimljivo je da general Nikolaj Leonov, bivši čovek broj dva u Odeljenju za inostranstvo KGB-a izjavljuje da je „špijunska oprema“ prikazana ovom prilikom na državnoj televiziji „krajnje nesofisticirana i razočaravajuća“.

Ruska agencija Interfaks javlja da je Služba državne bezbednosti krenula da prevrće i drugo sumnjivo kamenje širom Moskve. Navodno je po ovoj sibirskoj zimi lociran i drugi sumnjiv kamen-odašiljač, ali su ga izgleda britanski agenti u međuvremenu uklonili.

PREKRŠENI SPORAZUM: Rusija i Britanija, stari znanci iz hladnog rata, sklopili su poslednjih godina džentlmenski sporazum da će zajedničkim snagama učestvovati u borbi protiv terorizma, ali i da se njihove obaveštajne službe neće angažovati u međusobnim špijunskim operacijama. „Izgleda da je ovaj sporazum prekršen. Mi smo prevareni“, izjavio je na ruskoj televiziji Sergej Ignačenko, funkcioner Federalne službe za bezbednost. Sve je mnogo podsećalo na one poznate scene iz Kazablanke. Ignačenko je još obavestio televizijske gledaoce da ruska vlada još nije uputila zvaničnu notu Britaniji i da će svi budući potezi biti na „vladinom nivou“.

Incident sa tajnim kamenom ruske vlasti odmah su vešto počele da koriste u velikoj propagandnoj ofanzivi. Nikolaj Zaharov, portparol Saveznog biroa za bezbednost, poručio je: „Postavljanje špijuna poput mistera Marka Doua pokazuje cinizam i kratkovidost tajnih službi. Ovde je jasno kompromitovan rad civilnog sektora jer je jedan obaveštajac sarađivao sa njima i slao im novac.“ Ruski zvaničnici tvrde da je britanska ambasada u Moskvi dala oko 30.000 funti (45.000 evra) nekim organizacijama za pomoć medijima i organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava. Pare je navodno isporučivao navodni agent MI6 Mark Dou (27), inače zaposlen u amabasadi.

Ruska agencija Interfaks precizno navodi da je mister Dou davao novac Komitetu protiv torture, Centru za razvoj demokratije i ljudskih prava, Evroazijskoj fondaciji, moskovskom Helsinškom odboru i Organizaciji za reformu kaznenog zakonodavstva. Forin ofis, britansko ministarstvo spoljnih poslova, insistira na tome da nije bilo ničeg neregularnog u tome da je pružalo pomoć raznim grupama civilnog društva.

Nevladine organizacije u Rusiji odmah su izrazile zabrinutost da će optužbe na račun britanskih diplomata biti izgovor da Kremlj opravda zabranu njihovog rada i gušenje opozicionih tonova.

Veteranka u borbi za ljudska prava Ljudmila Aleksejeva (79), inače šef moskovskog Helsinškog odbora za ljudska prava, ocenjuje da je cilj ove afere da se oklevetaju Helsinški odbor u Moskvi i celokupan sektor nevladinih organizacija i tako opravda zakon koji radikalno ograničava rad civilnog sektora. Ona ukazuje i da je nedavno sasvim neosnovano i grupa naučnika bila optužena za špijunažu.

Vladimir Putin je zakon o radu nevladinih organizacija potpisao 10. januara ove godine i u aprilu stupa na snagu. Kremlj tvrdi da su zapadne vlade inicirale i finansirale revolucije u Gruziji i Ukrajini, da su režirale i pomagale mirne proteste i ni najmanje ne krije da ne žele da se isti scenario ponovi i u Rusiji.

Moskva je veoma zabrinuta što su posle događaja u Gruziji i Ukrajini razne nevladine organizacije i u Rusiji počele da niču kao pečurke. Zakon koji je nedavno potpisao Putin i koji vlastima daje pravo da zabrane ove organizacije, odmah je oštro kritikovan i u SAD i u Evropskoj uniji.

GAS KAO ORUŽJE: Londonski „Gardijan“ smatra da nije čudno što su se u svetskim medijima gotovo istovremeno pojavile dve velike priče iz Rusije, obe zabrinjavajuće i zbunjujuće. Da podsetimo na hronologiju događaja: prvo je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili optužio Rusiju da je odgovorna za sabotažu na gasovodima i na električnim transmisionim stanicama koji snabdevaju njegovu zemlju. Predsednik nije dao nikakve dokaze, što je samo izazvalo ironične komentare Kremlja. Dakle, nastavljaju se smetnje na vezama između Moskve i Tbilisija koje traju još od „ružičaste revolucije“ pre dve godine: iz Gruzije, ali i sa drugih tačaka, stalno stižu optužbe da se Rusija meša u život i poslove bivših sovjetskih republika, ali i drugih zemalja bivšeg „sovjetskog lagera“ i da gas i naftu koristi kao geopolitičko oružje.

U svakom slučaju, činjenica je da je državni ruski gigant Gasprom učetvorostručio cenu gasa koji isporučuje Ukrajini, a ovih dana na istom terenu „trenira strogoću“ i prema Poljskoj koja cvokoće. Mnogi zaključuju da je to jasna kazna Viktoru Juščenku i njegovoj vladi za „narandžastu revoluciju“ koju su pomogle zapadne zemlje, ali i Poljskoj s kojom je Rusija u vekovnim sporovima i tenzijama.

VELIKO UVO: Koliko su osnovane tvrdnje da britanski špijuni vršljaju po Rusiji? Priča je stara, iako je tehnologija koja se primenjuje u službi najnovijeg datuma. Savezni biro za bezbednost ovog puta istina nije pričao o regrutovanju špijuna na visokim i važnim mestima, već se spustio na zemlju i konkretno rekao da britanske diplomate finansiraju nevladine organizacije koje Kremlju nisu po volji.

Ne iznenađuje da britanska vlada diplomatski – ćuti. Forin ofis je optužbe okarakterisao kao „iznenađujuće“, što zapravo nije negiranje. Toni Bler je za sada izabrao da bude „neobavešten“: na redovnoj mesečnoj pres-konferenciji izjavio je da je za slučaj saznao sa televizije i da na „bezbednosne teme“ ne daje komentar, kao što je poznato. I BBC za sada ne daje preteran publicitet ovoj zanimljivoj moskovskoj priči.

Nije tajna da Ujedinjeno Kraljevstvo, kao uostalom i SAD i Evropska unija pomažu razvoj civilnog sektora, slobodne medije i nezavisno sudstvo u Rusiji. To otvoreno čine organizacije poput Vestminster fondacije, Evropske komisije i Fordove fondacije, ali ne i CIA i MI6.

Britanski analitičari procenjuju da neće doći do većeg diplomatskog skandala na relaciji London–Moskva i uzajamnog proterivanja diplomata. Diplomatski odnosi između dveju zemalja obilovali su špijunskim aferama: daleke 1971. britanske vlasti su proglasile 105 sovjetskih diplomata za persone non grata. Sličnih diplomatskih poteza bilo je i u suprotnom pravcu, istina ne tako masovnih.

Rusija je ove godine predsedavajući G8, pa je cela ruska špijunska priča namenjena prvenstveno za domaću upotrebu, da se oslabe, pa i diskredituju domaće nevladine organizacije. Zato je i glavni dokazni materijal prikazan na državnoj televiziji.

SAMO JEDNA: „Tajni kamen“ je samo jedna od špijunskih afera koje Veliku Britaniju optužuju poslednjih godina da se bavi špijunskom delatnošću i protiv „prijateljskih zemalja“ ili zemalja koje nisu neprijateljske. Podsetimo, 2000. su Amerika i Britanija optužene da u Briselu prisluškuju druge zemlje, članice Evropske unije. Najozbiljnija optužba je svakako da je britanska služba prisluškivala kancelariju generalnog sekretara UN-a Kofija Anana, pre napada na Irak 2003. godine.

Očigledno, drugi najstariji zanat na svetu, baš kao i prvi, živ je i poslovi vrlo dobro idu, duhovato komentariše „Gardijan“.

Stare špijunske igre se nastavljaju: MI6 tvrdi da Rusi imaju u Londonu isto toliko špijuna koliko su imali za vreme hladnog rata. S druge strane, London ne krije da je veoma zainteresovan da sazna kakvo nuklearno i drugo oružje Rusi spremaju, šta zapravo Moskva misli o Iranu, Iraku i mnogim drugim važnim pitanjima.

U svakom slučaju, nije još sasvim jasno šta se sve zapravo skriva ispod tog „tajnog kamena“. Zapadni mediji misle da je to Putinov obračun sa nevladinim organizacijama i samo još jedna ilustracija njegovog „autoritarnog manira“ i „rukovođenja demokratijom“. Ovo postaju ozbiljne tačke razdora između Putina i njegovih inače vrlo srdačnih zapadnih prijatelja.

Na sve prigovore Putin hladno odgovara da je potrebna stroga zakonska regulativa da bi se u Rusiji zaustavile „sve one grupe koje strani elementi pokušavaju da iskoriste u subverzivnoj delatnosti“. Ergo, baš ispade sasvim zgodno da se otkrije „tajni kamen“. Tu izgleda ne može biti joneskovske „čudne koincidencije“.

Epizoda sa „tajnim kamenom“ je još jedan dokaz da su Smajlijevi naslednici živi, zdravi i vrlo aktivni. Nedavno je na internetu MI6 otvorio veb-sajt jer traži nove ljude: „Ako imate spospobnosti da pravite haj-tek spravice i primenjujete ih u neprijateljskom okruženju, možda SIS (drugo ime za MI6) može da vam ponudi karijeru.“