Dve godine rata u Gazi: Izrael ne pobeđuje, Hamas ne nestaje

Teroristički napad Hamasa je 7. oktobra 2023. godine pogodio Izrael do srži. Dve godine kasnije, Izrael vodi krvavi rat u Gazi i regionu, dramatično menjajući politički pejzaž Bliskog istoka.

Bio je to jedan od najmračnijih dana u izraelskoj istoriji, a zemlju je zatekao potpuno nespremnu: 7. oktobra 2023. brojni radikalni islamistički borci Hamasa i drugih terorističkih milicija iz Gaze uspeli su da savladaju snažno obezbeđenu granicu s Izraelom, prodru duboko u tu zemlju, ubiju više od 1.200 ljudi, otmu oko 250 osoba i odvedu ih kao taoce u Pojas Gaze. Trauma zbog te ranjivosti i danas se oseća u Izraelu, prenosi Dojče vele.

A ove poslednje dve godine bile su među najmračnijim i u palestinskoj istoriji. Samo dan kasnije, izraelska vlada odlučila je da napadne Pojas Gaze. Od tada je, prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi kojim upravlja Hamas, ubijeno više od 65.000 ljudi, a ranjeno preko 160.000. Stvarni broj poginulih mogao bi da bude i veći. Prema Ujedinjenim nacijama, preko 90 odsto stambenih zgrada je uništeno ili oštećeno. U velikim delovima Pojasa Gaze vlada akutna glad, a više od 1,9 miliona ljudi interno je raseljeno – na području koje je otprilike površine Beograda, ali bez prigradskih opština.

Izraelski ratni ciljevi samo delimično postignuti

Pod utiskom masakra 7. oktobra 2023, izraelski premijer Benjamin Netanjahu proklamovao je dva ratna cilja: oslobađanje svih talaca i uništenje Hamasa. Dve godine kasnije, uprkos svim naporima, ta dva cilja nisu u potpunosti postignuta. Od 251 taoca, 148 živih se do sada vratilo u Izrael. Samo osam je oslobodila izraelska vojska, a preostalih 140 oslobodio je Hamas – uglavnom u okviru zamene za veliki broj Palestinaca zatočenih u Izraelu.

Tela nekoliko mrtvih talaca takođe su u međuvremenu vraćena u Izrael. Međutim, prema izraelskoj vladi, 47 talaca još je u rukama Hamasa. Veruje se da je samo dvadesetak njih živo.

Hamas i dalje postoji. Iako su brojni borci te grupe – koja je u Izraelu, EU i SAD proglašena terorističkom organizacijom – ubijeni u poslednje dve godine, jevrejsko-američka lobistička organizacija J-Street u nedavno objavljenom izveštaju navela je brojku od čak 23.000 ubijenih boraca Hamasa.

Izraelska vojska takođe je eliminisala nekoliko vodećih osoba te organizacije, poput Ismaila Hanije i Jahje al-Sinvara. Uprkos tome, Hamas je i dalje aktivan. Prema J-Streetu, transformisao se iz paravojne organizacije u decentralizovanu gerilsku grupu.

Ako se zaista sprovede plan od 20 tačaka američkog predsednika Donalda Trampa za Gazu koji je predstavljen prošle nedelje, izraelski ratni bilans dodatno bi se promenio. Trampov plan predviđa oslobađanje svih preostalih talaca, a Hamas bi trebalo da bude razoružan. Borci koji se „obavežu na miroljubivu koegzistenciju“ mogu da računaju, sudeći po Trampovom planu, na amnestiju. To bi zapravo značilo kraj Hamasa kao oružane milicije. Ostaje neizvesno da li će njegova ideologija ikada biti potpuno uništena.

Izraelski neprijatelji vojno oslabljeni

Međutim, krvavi sukob u protekle dve godine nije bio ograničen samo na Gazu. Hezbolah, koji deluje u Libanu, i Hutiji u Jemenu izrazili su solidarnost s Hamasom odmah nakon početka rata u Gazi. Smatra se da sve te tri organizacije finansijski i vojno podržava Iran.

Izrael je preduzeo mere protiv svih tih organizacija – sa značajnim vojnim uspehom. Vođa Hezbolaha Hasan Nasralah ubijen je u vazdušnom napadu u Bejrutu, a brojni borci postali su žrtve napada daljinski upravljanim pejdžerima – akcije koja je izazvala veliku pažnju u čitavom svetu. U kombinaciji s daljim vazdušnim napadima na južni Liban, Hezbolah je danas značajno oslabljen.

Izraelske vazdušne snage takođe su danima izvodile napade na Iran, pri čemu su teško oštetile nuklearni program te zemlje. Ubijanje vođe Hamasa Ismaila Hanije u vazdušnom napadu u samom srcu Teherana bila je dodatna sramota za tamošnji režim.

Svrgavanjem dugogodišnjeg vladara Bašara al-Asada u Siriji krajem 2024. godine, Iran je izgubio još jednog saveznika u regionu. Izraelski protivnici u Iranu, Siriji, Libanu i Gazi, prethodno ujedinjeni u takozvanom „Šiitskom polumesecu“, doživeli su težak udarac. Izraelska vojna dominacija u regionu sada je jača nego ikada.

Optužbe za genocid i spoljno-politička izolacija

Međutim, politička cena za te strateške uspehe je visoka. Pogotovo je način vođenja rata izazvao ogromne međunarodne kritike na račun izraelske vlade.

Tokom protekle dve godine, izraelska vojska bombardovala je bolnice i škole u Gazi, ubivši hiljade žena i dece, kao i brojne novinare, spasioca i humanitarne radnike. Isporuke humanitarne pomoći civilnom, napaćenom stanovništvu više puta su zadržavane – uz obrazloženje da ne smeju pasti u ruke Hamasa.

Sve to dovelo je do optužbi za genocid nad Palestincima protiv izraelske vlade. Komisija UN za ljudska prava, najveće svetsko udruženje istraživača genocida, pa čak i neke izraelske organizacije za ljudska prava poput B’Tselema i Lekara za ljudska prava, sada otvoreno tvrde da Izrael čini genocid u Gazi – što je tvrdnja koju izraelska vlada odlučno poriče.

Još u decembru 2023. Južnoafrička Republika tužila je Izrael pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ) zbog kršenja Konvencije o genocidu. U novembru 2024. Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je naloge za hapšenje Benjamina Netanjahua i tadašnjeg ministra odbrane Joava Galanta zbog zločina protiv čovečnosti. Obe procedure oštro su kritikovali Izrael i njegovi saveznici – Mađarska je nakon toga čak objavila nameru da napusti MKS.

Priznanje Palestine i pretnja sankcijama EU
Sve očajnija situacija palestinskog civilnog stanovništva u Gazi takođe je ubrzala priznanje Palestine kao nezavisne države. Dana 7. oktobra 2023. godine, 137 država širom sveta priznavalo je nezavisnu palestinsku državu. Danas, dve godine kasnije, ima ih 20 više, uključujući i važne zemlje poput Francuske, Velike Britanije, Španije, Australije i Kanade.

Sve one time žele da izraze svoju posvećenost rešenju koje predviđa dve države na Bliskom istoku – iako je izraelski premijer Benjamin Netanjahu jasno odbacio tu ideju. On osuđuje priznanje kao navodnu „nagradu“ za teror Hamasa – iako su sve države koje su nedavno priznale Palestinu isključile mogućnost da Hamas ima ulogu u oblikovanju njene budućnosti.

Kao odgovor na tekući rat u Gazi, brojne zemlje obustavile su izvoz oružja Izraelu. Celi niz država, uključujući Kolumbiju, Južnoafričku Republiku i Maleziju, uveo je i sankcije protiv Izraela.

Evropska unija takođe već duže vreme raspravlja o uvođenju ekonomskih sankcija toj zemlji – sve veći broj država-članica podržava suspenziju Sporazuma o pridruživanju EU s Izraelom, ograničavanje putovanja bez viza za izraelske građane i blokiranje uvoza iz jevrejskih naselja na Zapadnoj obali. Međutim, Nemačka i neke druge države Unije do sada su odbijale da podrže te korake.

Duboko podeljena zemlja

Čak i unutar samog Izraela, mišljenja o tome kako bi zemlja trebalo da postupa u Gazi uveliko su podeljena. Posebno desničarski ekstremistički ministri Itamar Ben-Gvir i Bezalel Smotrič žele da nastave s oštrim vojnim akcijama protiv Hamasa. Obojica takođe koketiraju s idejom izraelske aneksije Zapadne obale, što bi definitivno sabotiralo rešenje o dve države.

Međutim, druge grupe u Izraelu već mesecima odlučno insistiraju na prekidu borbi – pre svega porodice talaca i njihovi pristalice. One svake nedelje demonstriraju za rešenje koje bi se postiglo pregovorima – i osećaju se napuštenima od svoje vlade.

Ali i druge grupe više puta su protestovale protiv rata: arapski Izraelci, vojni veterani i članovi porodica vojnog osoblja. Uopšteno gledano, prema anketi iz jula 2025, više od 70 procenata Izraelaca podržava prekid vatre. Ali društvo je duboko podeljeno, a tabori pristalica i protivnika vojne akcije u Gazi u poslednje vreme postaju sve nepomirljiviji.

Trampov plan kao tračak nade

Prošle nedelje, Trampov plan za Gazu konačno je doneo određeni pomak u ovom sukobu. Ipak, ostaje nejasno da li će on zapravo biti sproveden u delo ili ne.

Čak i ako inicijativa američkog predsednika uspe da trajno ućutka oružje u Gazi nakon 24 meseca rata, rane nanete objema stranama tog 7. oktobra 2023. i u protekle dve godine ostaće i dalje bolne – možda i u godinama, pa čak i decenijama koje su pred nama.

Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!