Konvoj sa turskom zastavom napadnut je u međunarodnim vodama zato što nije dozvolio Izraelcima da obave kontrolu 10.000 tona humanitarne pomoći namenjene stanovnicima Gaze. Da li je vlada Izraela učinila nedopustivo pogrešan potez odgovaranjem na očiglednu provokaciju, zbog čega je ubijeno devetnaestoro ljudi
U konvoju sa ostalih šest brodova natovarenih paketima humanitarne pomoći, turski brod „Mavi Marmara“ plovio je ka pojasu Gaze kada su ga presreli izraelski vojnici. Bili su u međunarodnim vodama u Sredozemnom moru. Prema izraelskim izvorima, komandosi su pre napada uputili konvoj na luku Ašdot gde se kontroliše brodski teret, ali su organizatori (videti okvir) to odbili. Komandosi su tada upali na brod „Mavi Marmara“ i naišli na otpor, kako navode izraelski mediji – šipke, palice, čak i pištolje. U sukobu je nastradalo najmanje 16 humanitarnih aktivista, prema pisanju turskih dnevnih novina „Hurriyet“ (drugi izvori navode da je devetnaestoro mrtvih), od kojih su devetoro turski državljani. Ranjeno je i nekoliko izraelskih komandosa. Nejasno je zašto Izrael nije pokušao da zaustavi konvoj na neki drugi način (ispaljivanjem torpeda kojim bi onemogućili nastavak putovanja konvoja), već je odlučio da direktnim napadom (helikopteri, specijalci, komandosi) odgovori na provokaciju. A to je ona izvesno bila.
S obzirom na to da je napad izveden u međunarodnim vodama, ključno je pitanje da li je Izrael postupao u skladu sa međunarodnim pravom ili nije imao pravo da reaguje. Postoji nekoliko protivrečnih tumačenja i ukrštanja međunarodnog prava i prava na blokadu – Izrael je imao pravo daljinski da reaguje, ali ne i direktno da napadne; Izreal je postupao u skladu sa pomorskom blokadom i nije prekršio međunarodno pravo; Izrael nije to smeo da učini i prekršio je međunarodno pravo. Istraga je pokrenuta, kao i lavina tumačenja međunarodnog prava. Neki teoretičari smatraju da je provokacija uspela – sada svi govore o problemu u pojasu Gaze, a Izrael je nespretno uleteo u zamku.
BLOKADA I REAKCIJE: U pojasu Gaze živi oko 1,5 miliona Palestinaca u uslovima blokade Izraela i Egipta zbog napada pripadnika Hamasa na Izrael i nelegitimnu trgovinu i šverc oružja iz različitih pravaca. Zbog toga su izraelske vlasti zahtevale da sve humanitarne pomorske isporuke za Gazu najpre budu dostavljene na proveru u luci Ašdot, nakon čega se pošiljke kontinentalnim putem distribuiraju preko Crvenog krsta i drugih humanitarnih organizacija do stanovnika Gaze. Izrael je u tu svrhu organizovao poseban centar u luci Ašdot u Gazi, gde su namešteni posebni klimatizovani šatori za aktiviste, koji bi na zahtev bili vraćeni svojim kućama.
Izraelski zvaničnici tvrde da su pored tela ubijenih aktivista na brodu „Mavi Marmara“ pronađena dva pištolja, kao i da je povređeno šest izraelskih vojnika od kojih je dvoje u teškom stanju. Osim pištoljima, aktivisti su napadali vojnike noževima i gvozdenim šipkama. Izraelci tvrde da je na brodu zajedno sa humanitarcima bio islamski lider Raid Salah (koji živi u Izraelu), koji je lakše ranjen. Zanimljivo je da se još nije pojavio brodski dokument o sadržaju isporuke, koji sasvim sigurno postoji. S obzirom na to da su posada broda kao i samo plovilo zarobljeni, Izraelci će morati da dokažu da se desilo onako kako oni tvrde. Ukoliko Izraelcima pođe za rukom da dokažu tvrdnje, piše turski dnevni list „Hurriyet“, to znači da Hamas manipuliše celim svetom sa namerom da razbije blokadu, i u tu svrhu koristi Tursku. U suprotnom, vlada Izraela je počinila zločin protiv čovečnosti i zaslužuje najstrožu međunarodnu kaznu.
Analitičar turskog dnevnog lista „Hurriyet“, Jusuf Kanli, kaže da niko ne bi trebalo da postavlja pitanje legitimnosti izraelske zabrinutosti za bezbednost. „Pravo Izraela da zahteva poštovanje suvereniteta i integriteta teritorije je legitimno, kao i obaveza da preduzima adekvatne mere da bi zaštitio bezbednost građana. Pravo Izraela da odgovori na agresiju i odbrani svoj narod, teritoriju i državu je nešto sasvim normalno.“ Ono što nije legitimno jeste napad na civilni konvoj koji prevozi pomoć za milion i po ljudi u pojasu Gaze, pretvoren u „koncentracioni logor“ nakon poslednjeg napada Izraela. Kanli kaže da u tom pojasu ne žive samo pripadnici Hamasove administracije već i civili.
Međutim, niko nije očekivao da će Izraelci ovako reagovati, piše turski list „Hurriyet“, što znači da: a) iako su mogli da smire situaciju, izraelski vojnici su izabrali silu zato što ne poštuju osnovna humanitarna načela, b) vojnici su naišli na naoružane putnike na brodu i morali su da se brane, a aktivisti lažu da nisu imali nikakvo oružje.
Turskoj javnosti više odgovara prva verzija događaja, izraelska javnost više voli onu drugu.
ISTRAGA, REAKCIJE, NEMIRI: U međuvremenu (utorak posle podne), Izrael kaže da će reagovati još agresivnije da bi sprečila kršenje pomorske blokade isporuke pošiljaka u oblast Gaze. Naime, još jedan brod, „Rejčel Kori“, krenuo je morem do Gaze. Visoki neimenovani mornarički zvaničnik kaže za „The Jerusalem Post“ da će se pripremiti i ponašati kao da su u ratu najavljujući brzo preuzimanje kontrole nad brodom. Istog dana, posle skoro 12-časovne rasprave, Savet bezbednosti UN-a usvojio je deklaraciju u kojoj se traži sprovođenje istrage povodom izraelskog vojnog napada na konvoj brodova sa humanitarnom pomoći za Gazu i hitno oslobađanje zarobljenih brodova i civila. Prema izveštajima agencija, SAD su uticale na Tursku, podnosioca teksta deklaracije, da ne reaguje burno i sačeka rezultate istrage, dok je američki predsednik izjavio da deo krivice za međunarodni incident snose „organizatori konvoja“. Činjenica je da u deklaraciji SB UN-a nije izričito spomenut Izrael.
Savet bezbednosti poziva da se „bez odlaganja počne nepristrasna, verodostojna i transparentna istraga u skladu sa međunarodnim kriterijumima“, tražeći oslobađanje zatočenih civila i brodova. U deklaraciji se ističe da je jedino održivo rešenje za izraelsko-palestinski konflikt u pregovorima između te dve države.
Turska je odmah povukla svog ambasadora iz Izraela i zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN-a, napad su osudile evropske i arapske zemlje. EU je zatražila pokretanje istrage i slobodan prolaz humanitarnih konvoja do pojasa Gaze od vlade Izraela. Kina je osudila napad, generalni sekretar UN-a izjavio je da je „šokiran napadom“.
Vlada Turske zatražila je objašnjenje od Izraela, dok je Bela kuća uzdržano poručila da treba više saznati o „toj tragediji“. Turski premijer Redžep Erdogan je prekinuo posetu Južnoj Americi i vratio se u zemlju odakle poručuje da „neće ostati nemi u slučaju nehumanog državnog terorizma“, dodajući da je jasno da aktuelna vlada Izraela ne želi mir u regionu. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu otkazao je sastanak sa predsednikom Barakom Obamom zakazan za sledeću nedelju i vratio se u svoju zemlju.
Nemiri su već počeli: u Istanbulu su se okupili demonstranti ispred konzulata Izraela, južno od Jerusalima palestinsko stanovništvo gađalo je kamenicama i flašama izraelske vojnike. U Jordanu, stotine ljudi traže od vlade da sledi primer Turske i prekine diplomatske odnose sa Izraelom. Stotine Egipćana takođe protestuju protiv vlade ispred zgrade Ministarstva spoljnih poslova u Kairu, noseći transparente sa slikom bivšeg predsednika Egipta. Protesti su i u Teheranu gde se spaljuje izraelska zastava i gađa jajima zgrada UN-a, u Bagdadu oko 300 šiitski demonstranata traži „smrt Izraelaca“, u Parizu, Italiji, Švedskoj, Norveškoj, na Kipru, u Kanadi, SAD i u više od 20 gradova u Grčkoj.
Palestinski predsednik Mahmud Abas proglasio je trodnevnu žalost na palestinskim teritorijama zbog, kako je rekao, „masakra“ najmanje 19 palestinskih aktivista. Najavio je „teške odluke“ palestinskog rukovodstva. Ministar unutrašnjih poslova Jicak Aharonovič saopštio je da policija skuplja dokaze protiv aktivista koji su napali izraelske komandose noževima, palicama, šipkama i pucali iz pištolja. „Svi oni koji su digli ruke protiv vojnika biće kažnjeni“, rekao je reporterima izraelskog radija.
KO JE ODGOVORAN: Pomorska blokada je, prema mišljenju nemačkog ambasadora u Beogradu Artura Kola, „priznato i legitimno sredstvo za vreme oružanog sukoba“. Prema njegovom mišljenju, iznetom u dnevnom listu „Politika“, Izrael ima obavezu da primeni blokadu u cilju zaštite svojih građana od terorističkih napada, a svu odgovornost za napad snosi „grupa prohamasovskih aktivista koja je, sa jasnim ciljem provokacije, pokušala da probije blokadu upotrebom nasilja“. Poput predsednika SAD Obame (koji se oglasio sa sličnom izjavom pre donošenja rezolucije), Kol smatra da su jedino oni odgovorni za posledice sukoba budući da su „koristili otvoreno vatru i druge vrste oružja“, a da su izraelske vlasti delovale uz puno poštovanje međunarodnog prava. Većina zapadnih agencija i štampanih medija okarakterisala je putnike konvoja kao „propalestinske aktiviste“.
Izjava Artura Kola možda je malo preuranjena s obzirom na to da istragom tek treba da se utvrdi ko je inicirao sukob, ali to nije mnogo važno. Ambasador je delimično u pravu – sve je to moglo da se izbegne da su organizatori pristali na kontrolu tereta i isporuku pomoći kontinentalnim putem (s obzirom na karakter konflikta i na krijumčarenje oružja u oblast Gaze različitim putevima – prim. aut.). „Politika“ zaključuje da je „po međunarodnom pomorskom pravu, kršenje te blokade rizik onog ko krši blokadu“, navodeći primer američke pomorske blokade Kube, kada su sovjetski brodovi morali da se podvrgnu kontroli tereta ili da se vrate kući. Ili da, kako piše „Politika“, rizikuju treći svetski rat.
Par dana pre napada na tursku flotilu, tačnije u petak 28. maja, u Vašingtonu je održan pretres uoči Konferencije o atomskom razoružavanju koja se održava svake pete godine, a sledeća je predviđena za 2012. godinu. Tema sledeće godine biće diskusija povodom oružja za masovno uništenje na Bliskom istoku, sa naročitim osvrtom na Izrael, zemlju sa pozamašnim nuklearnim kapacitetom (prema nekim izvorima, oni raspolažu sa oko 200 bojevih glava). Učesnici konferencije najavili su „akcioni plan“ spram Izraela koji do sada nije potpisao Sporazum o razoružanju, u smislu napuštanja dosadašnje nuklearne politike i potpisivanja dokumenta. U tom kontekstu, prema pisanju izraelskog „The Jerusalem Posta“, zemlja potpisnica sporazuma i dosadašnja najveća pretnja za međunarodni mir i stabilnost – Iran – nije bila ni spomenuta.
Ko su organizatori »Flotile slobode«
Organizator „Flotile (konvoja) slobode“ je tursko udruženje „Insami Yardim Vakli“ iz Istanbula, sa sedištem u Džedi, Saudijska Arabija, i regionalnim predstavništvima u Nemačkoj, Hrvatskoj i BiH. Ovu humanitarnu organizaciju povezuju sa ekstremistima u Alžiru i Iranu, i sa Hamasom, a „Politika“ navodi podatak da je njihov godišnji budžet oko 150 miliona dolara. „Politika“ je objavila i da se podružnice ove organizacije nalaze u bosanskim gradovima Teočaku, Živincima, Banovićima, Tuzli i Kalesiji, kao i da su poznati američkim obaveštajcima po dobrim kontaktima sa Al Kaidom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Unutrašnje slabosti i spoljne pretnje oblikovaće evropsku politiku u 2025. godini. Brisel će morati da nađe odgovor na izazove poput Trampove administracije, finansiranja Ukrajine i jačanja sopstvene odbrane.
Kancelar Olaf Šolc svesno je zatražio glasanje o poverenju Bundestagu kako bi omogućio vanredne izbore. Uz podršku predsednika Štajnmajera, datum je predložen za februar 2025. Raspuštanje parlamenta dolazi u trenutku političke blokade i rastućih problema
„Skupo je boriti se protiv Amerike. Direktan sukob bi, očigledno, eskalirao u globalni nuklearni rat", napisao je Medvedev na „Telegramu", prenosi agencija RIA Novosti
Sve više Ukrajinaca spremno je da razmotri pregovore s Rusijom, ali odbijaju da ih vide kao priliku za teritorijalne ustupke. Stručnjaci ističu da bi svaki dogovor morao uključivati međunarodne garancije
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!