Dugom na dugove

Koalicioni ugovor između Hrišćansko-demokratske unije (CDU) stare i nove kancelarke Angele Merkel, njenog nerazdvojnog partnera bavarske Hrišćansko-socijalne unije, i Slobodne demokratske partije (FDP) potpisan je prošle nedelje. Ove tri partije desnog centra osvojile su na izborima 17. septembra 332 od 622 poslanička mesta u saveznom parlamentu Bundestagu. Svoj koalicioni program zasnivaju na prevazilaženju ekonomske krize u koju se Nemačka zaglibila dublje od mnogih članica Evropske unije.

Razlike između hrišćanskih demokrata i liberala koji su stari koalicioni partneri i te kako su prepoznatljive. Dok CDU insistira i na „socijalnoj“ komponenti tržišne privrede, nemački liberali otvoreno zastupaju interese krupnog kapitala i zalažu se za što manju kontrolu slobodnog tržišta i mehanizama privrede.

PORESKE OLAKŠICE: To se odražava i na kompromisni pristup osnovnom pitanju ove vlade oko koga se sve vrti: kako pokrenuti posrnulu nemačku privredu i smanjiti ogromnu zaduženost države? A ukupni nemački javni dugovi premašili su u prvoj polovine 2009. prvi put granicu od 1600 milijardi evra, što je oko 60 odsto BDP-a.

Kao osnovnu podsticajnu meru za privredu vlada Angele Merkel s jedne strane ima nameru da smanji poreske stope – pre svega za krupan kapital i srednji sloj – a s druge, da rupe u budžetu privremeno krpi novim zaduženjima od oko 100 milijardi evra, sve dok ne stupi na snagu zakonska regulativa o javnim zaduživanjima, koja propisuje da vlada do 2016. godine mora da ograniči kredite na 0,35 odsto BDP-a. Za 2010. planiraju se poreske olakšice za roditelje, firme i naslednike, sa ambicioznim ciljem da se poreske dažbine smanje čak za 24 milijarde evra. Za 2011, na insistiranje FDP-a, najavljena je sveobuhvatna strukturalna reforma poreskog sistema.

Vlada Angele Merkel sve stavlja na kartu privrednog rasta. „Ja ne mogu da garantujem da ćemo se tako izvući iz krize, ali tako barem imamo šansu da uspemo. Da štedimo, štedimo i samo štedimo, ne bismo imali nikakvu šansu“, izjavila je kancelarka. I direktor hamburškog Svetskog privrednog instituta Tomas Štraubhar podržava najavljene mere vlade: „Smanjivati poreze za vreme najveće zaduženosti u istoriji Savezne Republike Nemačke jeste veoma riskantno. Ali taj put nema alternativu.“

Brojne kritike stižu, međutim, kako iz redova opozicije tako i od članova vladajuće koalicije i od strane pokrajina (landova), gradova i opština, kojima će obaranje poreskih stopa „istisnuti dah iz pluća“. Prema nekim procenama, oni će u narednoj godini zbog poreske politike savezne vlade morati da se nose sa dodatnim manjkom od preko pet milijardi evra. Rukovodstava mnogih pokrajina, pa i onih u kojima su CDU-FDP na vlasti, izrazila su sumnju i bojazan da njihovi budžeti neće moći da podnesu manjkove koje predviđa preambiciozna poreska politika savezne vlade. Bez većine, kako u Bundestagu tako i u saveznom savetu Bundesratu, u kome je srazmerno svojoj veličini zastupljeno 15 nemačkih pokrajina, najavljena promena poreskih olakšica i poreskog sistema neće biti moguća.

Ministar finansija Volfgang Šojble, iz redova CDU-a, trezveno konstatuje: „Na kraju ovog mandata nećemo imati ni izbalansirani budžet, ni suštinski nov sistem poreza na dobit.“

KRITIKA: Bivši dugogodišnji nemački ministar finansija i šef FDP-a Oto Graf Lambsdorf upozorava da je neodgovorno još više se zaduživati i davati poklone građanima. „Iako svi stručnjaci u ovoj godini predviđaju manje prihode od poreza, koalicioni ugovor (demohrišćana i liberala) na sve to predviđa još i poreske olakšice i nove subvencije u visini od više milijardi evra“, napisao je Lambsdorf u onlajn izdanju novina Die Welt. „Opijenost zaduživanjem umesto konsolidacije? Tako izgleda u ovom trenutku“, tvrdi Lambsdorf i dodaje: Koalicija pokušava da manjim prihodima parira većim izdacima, da povećava zaduženje, da konsolidaciju odloži dok na vrbi ne rodi grožđe i pri tom se nada skorašnjem rastu privrede.

A privredni rast u Nemačkoj iznosiće naredne godine, prema procenama Brisela, 1,2 procenta (u proseku rast u EU biće 0,7 odsto). Državni deficit će, međutim, sa sadašnjih 3,5 odsto zbog izdataka za konjunkturne programe, smanjenih prihoda od poreza i socijalnih izdataka kao što su dečji dodatak i slično, porasti do pet odsto. Pakt za stabilnost evra dozvoljava deficit od najviše tri odsto.

Očekuje se da će uprkos blagom privrednom rastu nezaposlenost u 2010. godini skočiti sa sadašnjih 7,7 odsto na 9,2 odsto, tj. 640.000 ljudi ostaće bez posla te će se broj nezaposlenih Nemaca popeti na 4,1 miliona. A kada će biti bolje, niko se ne usuđuje da predvidi.